Ne veruj Donaldu Trampu kada priča o miru. Tu lekciju su dobro naučili Venecuelanci i Iranci. Predsednik SAD sada ponovo priča o mirovnim pregovorima sa Teheranom dok istovremeno u Persijski zaliv šalje 82. vazdušno-desantnu diviziju
Navršava se četvrta nedelja otkako su SAD i Izrael združenim snagama napali Iran. Mnogi strahovi koji su se 28. februara nadvili nad planetom su se ostvarili: rat je zahvatio čitav region, Ormuski moreuz je zatvoren, cena nafte je skočila u nebesa, berze divljaju, pad režima u Iranu se ni ne nazire, baš kao ni kraj sukoba, a Vladimir Putin trlja ruke.
Donald Tramp za to vreme daje toliko kontradiktorne izjave, da se čini da Sjedinjene Države uopšte nemaju izlaznu strategiju iz konflikta koji su izazvale. Zna se samo jedno: ovaj rat je počeo ozbiljno da opterećuje njegov drugi predsednički mandat.
Pošto je prvo dao ultimatum Iranu da otvori Ormuski moreuz ili će u suprotnom da naredi razaranje energetske strukture zemlje, dva dana kasnije je u izgled stavio brzo okončanje sukoba jer da je Teheran inicirao mirovne pregovore. Islamska republika je to demantovala. Dok priča o miru i da sa nekim neimenovanim visokopozicioniranim Irancima pregovara o “potpunom i sveobuhvatnom rešenju naših neprijateljstava“, Tramp je od Kongresa traži dodatnih 200 milijardi dolara za rat sa Iranom, naredio je pojačanje trupa u bliskoistočnom region i poslao specijalne jedinice.
Kada američki predsednik naredi slanje 82. vazdušno-desantne divizije u ratnu zonu, obično sa tim nema šale, piše nemački “Špigel”.
Bilo da je reč o iskrcavanju u Normandiji u Drugom svetskom ratu, Vijetnamskom ratu, Kuvajtu, Kosovu, Iraku ili Avganistanu: vojnici iz ove elitne jedinice bili su raspoređeni u skoro svakom većem ratu koji su vodile Sjedinjene Države.
A sada, prema pisanju nekoliko američkih medija, Donald Tramp želi da pošalje do 2.000 vojnika ove divizije u Persijski zaliv.
Istovremeno, američka vojska značajno povećava svoje prisustvo u ratnoj zoni. Prema procenama stručnjaka, oko 50.000 vojnika je već tamo, zajedno sa tri nosača aviona i pratećim brodovima, borbenim avionima, helikopterima, razaračima i sistemima protivvazdušne odbrane. Najmanje još šest ratnih brodova sa više od 4.000 ljudi, od kojih su neki usko specijalizovani, poslato je u područje operacija.
Među njima su dva amfibijska desantna broda USS „Bokser“ i USS „Tripoli“, dizajnirana za iskrcavanje kopnenih trupa. A sada će, očigledno, biti raspoređene i elitne snage 82. vazdušno-desantne divizije, poznate po svojim padobranskim napadima, konstatuje “Šigel”.
Tramp na ovaj ili onaj način mora uskoro da stavi tačku na ovaj rat, za koji je na početku rekao da će trajati četiri nedelje.
Iako su SAD i Izrael pogodili brojne vojne ciljeve i ubili vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija i na desetina rukovodećih ličnosti i političkih i bezbednosnih struktiura, ništa u Teheranu još uvek ne ukazuje na promenu režima. Iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma očigledno nisu uništene bombardovanjem u junu 2025. godine, kao što je čak i Tramp sada nagovestio, mada je ranije tvrdio potpuno surotno.
Iranska vojska i Revolucionarna garda nastavljaju da napadaju ciljeve u Izraelu i zemljama Persijskog zaliva raketama i dronovima. Pre svega, blokiraju Ormuski moreuz, ključan za transport nafte i gasa – čime podstiču globalnu energetsku krizu.
Trampovi glasači osećaju posledice na sopstvenoj koži: cene na američkim benzinskim pumpama vrtoglavo rastu na najviše nivoe u poslednjih 35 godina, a američke berze su nestabilne. I što duže traje ovaj rat, nepopularan kod većine Amerikanaca od prvog dana, to će benzin biti skuplji, a vrednosti akcija na berzi manje, pa se smanjuju šanse Trampove Republikanske stranke da odbrani svoju dvostruku većinu u Kongresu SAD na izborima na jesen.
Ukoliko demokrate osvoje jedan ili čak oba doma, tada Tramp više ne bi mogao na ovaj način da sprovodi svoju volju, bio bi u dobroj meri zaobuzdan.
Uprkos novoj mirovnoj retorici, velika je verovatnoća da će Tramp narediti veliku ofanzivu – najverovatnije vikendom kada su finansijska tržišta zatvorena, smatra “Šigel”.
Kopnena invazija bi svakako bila veoma nepopularna u SAD. Samo sedam odsto Amerikanaca je podržava, prema anketi Ipsosa od prošle nedelje. Ali 65 odsto Amerikanaca očekuje da će Tramp ipak narediti kopneni napad.
Donald Tramp je ovaj rat započeo bez preke potrebe. Sada mu se obija o glavu.
Izvor: Der Spiegel
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Sud u Novom Meksiku presudio je da Meta mora da plati još 567 miliona dolara zbog ugrožavanja bezbednosti dece na svojim platformama. Kompnija odbacuje optužbe i najavljuje žalbu
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski će u subotu boraviti u zvaničnoj poseti Srbiji. Ugostitiće ga njegov srposki kolega Aleksandar Vučić, saopštila je služba za saradnju sa medijima šefa srpske države
Rumunija je uvela vanredno stanje, Mađarsku je pogodila energetska kriza, redukovali su uličnu rasvetu, a Slovenija smanjila rad nuklearke
Ukrajina je saopštila da je pogodila dve rafinerije nafte u višestrukim napadima duboko u Rusiji, a pogođeni su i patrolni čamci i drugi brodovi u Crnom moru
Posle više od tri nedelje pregovora, Iran i Oman blizu su dogovora o novim plovnim koridorima kroz Ormuski moreuz. Vašington na to ne gleda nimalo blagonaklono
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
