Ne veruj Donaldu Trampu kada priča o miru. Tu lekciju su dobro naučili Venecuelanci i Iranci. Predsednik SAD sada ponovo priča o mirovnim pregovorima sa Teheranom dok istovremeno u Persijski zaliv šalje 82. vazdušno-desantnu diviziju
Navršava se četvrta nedelja otkako su SAD i Izrael združenim snagama napali Iran. Mnogi strahovi koji su se 28. februara nadvili nad planetom su se ostvarili: rat je zahvatio čitav region, Ormuski moreuz je zatvoren, cena nafte je skočila u nebesa, berze divljaju, pad režima u Iranu se ni ne nazire, baš kao ni kraj sukoba, a Vladimir Putin trlja ruke.
Donald Tramp za to vreme daje toliko kontradiktorne izjave, da se čini da Sjedinjene Države uopšte nemaju izlaznu strategiju iz konflikta koji su izazvale. Zna se samo jedno: ovaj rat je počeo ozbiljno da opterećuje njegov drugi predsednički mandat.
Foto: Kenny Holston/The New York Times via APDonald Tramp: Čas ratnik, čas mirotvorac
Pošto je prvo dao ultimatum Iranu da otvori Ormuski moreuz ili će u suprotnom da naredi razaranje energetske strukture zemlje, dva dana kasnije je u izgled stavio brzo okončanje sukoba jer da je Teheran inicirao mirovne pregovore. Islamska republika je to demantovala. Dok priča o miru i da sa nekim neimenovanim visokopozicioniranim Irancima pregovara o “potpunom i sveobuhvatnom rešenju naših neprijateljstava“, Tramp je od Kongresa traži dodatnih 200 milijardi dolara za rat sa Iranom, naredio je pojačanje trupa u bliskoistočnom region i poslao specijalne jedinice.
82. vazdušno-desantna divizija
Kada američki predsednik naredi slanje 82. vazdušno-desantne divizije u ratnu zonu, obično sa tim nema šale, piše nemački “Špigel”.
Foto: U.S. Army photo/Robyn J. Haake82. vazdušno-desantna divizija
Bilo da je reč o iskrcavanju u Normandiji u Drugom svetskom ratu, Vijetnamskom ratu, Kuvajtu, Kosovu, Iraku ili Avganistanu: vojnici iz ove elitne jedinice bili su raspoređeni u skoro svakom većem ratu koji su vodile Sjedinjene Države.
A sada, prema pisanju nekoliko američkih medija, Donald Tramp želi da pošalje do 2.000 vojnika ove divizije u Persijski zaliv.
Gomilanje trupa
Istovremeno, američka vojska značajno povećava svoje prisustvo u ratnoj zoni. Prema procenama stručnjaka, oko 50.000 vojnika je već tamo, zajedno sa tri nosača aviona i pratećim brodovima, borbenim avionima, helikopterima, razaračima i sistemima protivvazdušne odbrane. Najmanje još šest ratnih brodova sa više od 4.000 ljudi, od kojih su neki usko specijalizovani, poslato je u područje operacija.
Među njima su dva amfibijska desantna broda USS „Bokser“ i USS „Tripoli“, dizajnirana za iskrcavanje kopnenih trupa. A sada će, očigledno, biti raspoređene i elitne snage 82. vazdušno-desantne divizije, poznate po svojim padobranskim napadima, konstatuje “Šigel”.
Foto: U.S. Navy via APOperacija „Epski bes“: Američki Lovac F/A-18F Super Hornet
Nema naznaka pada režima
Tramp na ovaj ili onaj način mora uskoro da stavi tačku na ovaj rat, za koji je na početku rekao da će trajati četiri nedelje.
Iako su SAD i Izrael pogodili brojne vojne ciljeve i ubili vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija i na desetina rukovodećih ličnosti i političkih i bezbednosnih struktiura, ništa u Teheranu još uvek ne ukazuje na promenu režima. Iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma očigledno nisu uništene bombardovanjem u junu 2025. godine, kao što je čak i Tramp sada nagovestio, mada je ranije tvrdio potpuno surotno.
Iranska vojska i Revolucionarna garda nastavljaju da napadaju ciljeve u Izraelu i zemljama Persijskog zaliva raketama i dronovima. Pre svega, blokiraju Ormuski moreuz, ključan za transport nafte i gasa – čime podstiču globalnu energetsku krizu.
Politički skup rat
Trampovi glasači osećaju posledice na sopstvenoj koži: cene na američkim benzinskim pumpama vrtoglavo rastu na najviše nivoe u poslednjih 35 godina, a američke berze su nestabilne. I što duže traje ovaj rat, nepopularan kod većine Amerikanaca od prvog dana, to će benzin biti skuplji, a vrednosti akcija na berzi manje, pa se smanjuju šanse Trampove Republikanske stranke da odbrani svoju dvostruku većinu u Kongresu SAD na izborima na jesen.
Ukoliko demokrate osvoje jedan ili čak oba doma, tada Tramp više ne bi mogao na ovaj način da sprovodi svoju volju, bio bi u dobroj meri zaobuzdan.
Uprkos novoj mirovnoj retorici, velika je verovatnoća da će Tramp narediti veliku ofanzivu – najverovatnije vikendom kada su finansijska tržišta zatvorena, smatra “Šigel”.
Kopnena invazija bi svakako bila veoma nepopularna u SAD. Samo sedam odsto Amerikanaca je podržava, prema anketi Ipsosa od prošle nedelje. Ali 65 odsto Amerikanaca očekuje da će Tramp ipak narediti kopneni napad.
Donald Tramp je ovaj rat započeo bez preke potrebe. Sada mu se obija o glavu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Nastojanja Barselone prepoznao je i žiri prestižne nagrade Earthshot, koju su 2020. pokrenuli princ Vilijam i čuveni prirodnjak Dejvid Atenboro. Grad je nedavno odabran među tri finalista u kategoriji „obnova okeana”
Savezni sudija Timoti Keli je utvrdio da je oduzimanje novinarskih akreditacija izvršeno bez sprovođenja „ustavno adekvatnog postupka”. Predsedniku SAD Donaldu Tramu je naređeno da u Belu kuću ponovo pusti novinare CNN-a, MSNBC-a i Politika kojima je prethodno zabranio pristup
Demohrišćani su na saveznom nivou pali ispod dvadeset odsto podrške, ekstremno desna Alternativa za Nemačku odavno je ubedljivo najpopularnija partija, ali se niko ne otima za mesto predsednika koalicione “crno-crvene” Vlade. To ne čudi u uslovima sve skupljeg goriva, slabog privrednog rasta i beskonačnog rata u Ukrajini, kada je potrebno sprovesti bolne reforme
Kada su premijeri Škotske, Velsa i Severne Irske nedavno potpisali sporazum u Kardifu i obznanili da je “Vestminsteru došao kraj”, pitanje samoopredeljenja u okviru Ujedinjenog Kraljevstva koje potencijalno može da vodi otcepljenju, nije još uvek izazvalo paniku. Najjednostavniji odgovor je što od Vestminstera zavisi gotovo sve, pa i raspisivanje referenduma za eventualno sticanje nezavisnosti neke od triju nacija
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
