Semjuel Klinton Hajnot bio je pre dve decenije glavni strateg američkog ratnog vazduhoplovtsva. On objašnjava zašto je Ormuski moreuz slaba tačka napada na Iran, zašto u ratnim uslovima ne može da se obezbedi stopostotno siguran prolaz tankera sa naftom
Zatvaranje Ormuskog moreuza kao odgovor Irana na masivna američko-izraelsko bombardovanja izazvalo je haos na svetskim energetskim tržištima i dovelo do vrtoglavog rasta cena nafte. Ovaj morski tesnac povezuje Persijski zaliv sa otvorenim okeanom i globalnim tržištima preko Omanskog zaliva i Arapskog mora.
Kada je naredio da SAD krenu sa Izraelom u združeno bombardovanje Irana, predsednik Donald Tramp morao je da zna da je Ormuski moreuz slaba tačka čitave vojne operacije. Njegovo dugoročno zatvaranje bi zbog povećane cene sirove nafte izazvalo povećanje inflacije i porast cena hrane globalnih razmera.
Amerikanci cenu ovog rata već osećaju na sopstvenom džepu na benzinskim pumpama, pa Tramp sada u pomoć poziva saveznike da šalju svoju ratnu mornaricu u region i pomognu da se obezbedi siguran prolaz kror Ormuski moreuz. Njegovom pozivu niko se nije odazvao.
Semjuel Klinton Hajnot je penzionisani general sa tri zvezdice u Američkom vazduhoplovstvu. Pod predsednikom SAD Džordžom V. Bušom, razvio je scenarije za rat protiv Irana. Tadašnja američka administracija je odustala od tog poduhvata.
On za nemački “Špigel” kaže da svaka vojna opcija za obezbeđivanje Ormuskog moreuza nosi rizike koje je gotovo nemoguće eliminisati.
“Siguran sam da bi pratnja američke mornarice obavila veoma dobar posao i odbila veoma veliki broj napada na sopstvene brodove i tankere, posebno uz sveobuhvatnu podršku američkog vazduhoplovstva. Ali sumnjam da naši ljudi mogu mogu da garantuju stopostotnu zaštitu”, kaže Hajnot.
Jer prvo, u moreuzu ima malo prostora, postoje samo dva kanala za supertankere: jedan za ulazak u Persijski zaliv, jedan za izlazak, i oba su široka samo oko tri kilometra. Između njih je tampon zona, takođe široka oko tri kilometra. A Iranci tačno znaju kuda brodovi plove. To im omogućava da precizno planiraju svoje napade.
Drugo, Iran ima mnoštvo različitog ofanzivnog oružja: čamce, rakete, površinske dronove, podvodne dronove i leteće dronove. Rizik koji predstavljaju dronovi je posebno visok. Ukrajina je praktično neutralisala rusku Crnomorsku flotu upotrebom dronova. Pratnja ameročke ratne mornarice bi mogla da odbije veliku većinu napada, ali je neprijatelju potreban samo jedan uspešan pogodak da izazove katastrofu. Supertankeri su spori, nemaju odbrambene sisteme kao razarači, gotovo su nezaštićeni.
Ovi ogromni tankeri mogu da prime više od 300 miliona litara sirove nafte. Ako u brod udari projektil, izlivanje nafte je neizbežno, a i moraju da se razmatraju posledice ako se supertanker zapali nasred Ormuskog moreuza
Cena koja će morati da se plati ako nešto krene po zlu je previsoka. Zato sve dok prolaz nije apsolutno bezbedan, nijedan vlasnik broda neće izložiti svoju posadu ovoj riziku. Čak i ako bi osiguravajuća kompanija zaista pristala da osigura tanker za prolaz pod ovakvim uslovima, zahtevala bi veoma visoke premije.
Američki CNN je pre nekoliko dana izvestio da je Iran već postavio mine u Ormuskom moreuzu.
„Ako se ovo zaista dogodilo, mine bi morale da budui potpuno uklonjene, a to bi moglo da potraje veoma dugo“, kaže Hajot za „Špigel“.
Iran postavio mine u Ormuskom moreuzu, strah od dodatnog poskupljenja nafte
Sve zavisi od toga koliko mina i koje vrste je postavljeno. Zna se da Iran raspolaže sa širokim spektrom vrsta mina: neke plutaju na površini, pa ih je relativno lako otkriti, druge plutaju ispod površine, a treće mogu da izrone i potonu. Neke su usidrene za morsko dno, neke plutaju u moru. Neke imaju vremenske upaljače, neke imaju senzore koji mogu da identifikuju kakvu metu treba da pogode.
Problem je sledeći: ako i pronađete 99 odsto svih mina, a promakne vam samo jedna i supertanker naleti na nju, to može da dovede do katastrofe.
Da bi se zaista zaštitio Ormuski moreuz, morala bi da se obezbi iranska obalu. A to bi zahtevalo veoma složenu kopnenu operaciju velikih razmera.
Izvor: Der Spiegel
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
„Naša zemlja je opljačkana, ponekad veoma lukavo, uz pomoć zakona“, rekao je mađarski premijer Peter Mađar, govoreći o poslovima za koje tvrdi da su ostali bez odgovornosti
Slanje verske relikvije u boj može delovati neobično, ali otkako je Rusija 2022. godine pokrenula invaziju na Ukrajinu punog obima, Moskva nastoji da iskoristi svaki mogući način mobilizacije
Čak 45.000 učenika u okviru incijative „Školski štrajk protiv vojne obaveze“ demonstriralo je protiv mogućeg uvođenja vojne obaveze u Nemačkoj
„Veštačka inteligencija je svakako dovoljno moćna da pokrene događaje koji uzrokuju milijardu mrtvih“, upozorio je Bil Gejts.
Prema podacima Nemačke federalne uprave za motorni saobraćaj skoro milion vozila Folksvagen i Audi u Nemačkoj moglo bi da imaju problem s volanom
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
