Semjuel Klinton Hajnot bio je pre dve decenije glavni strateg američkog ratnog vazduhoplovtsva. On objašnjava zašto je Ormuski moreuz slaba tačka napada na Iran, zašto u ratnim uslovima ne može da se obezbedi stopostotno siguran prolaz tankera sa naftom
Zatvaranje Ormuskog moreuza kao odgovor Irana na masivna američko-izraelsko bombardovanja izazvalo je haos na svetskim energetskim tržištima i dovelo do vrtoglavog rasta cena nafte. Ovaj morski tesnac povezuje Persijski zaliv sa otvorenim okeanom i globalnim tržištima preko Omanskog zaliva i Arapskog mora.
Kada je naredio da SAD krenu sa Izraelom u združeno bombardovanje Irana, predsednik Donald Tramp morao je da zna da je Ormuski moreuz slaba tačka čitave vojne operacije. Njegovo dugoročno zatvaranje bi zbog povećane cene sirove nafte izazvalo povećanje inflacije i porast cena hrane globalnih razmera.
Amerikanci cenu ovog rata već osećaju na sopstvenom džepu na benzinskim pumpama, pa Tramp sada u pomoć poziva saveznike da šalju svoju ratnu mornaricu u region i pomognu da se obezbedi siguran prolaz kror Ormuski moreuz. Njegovom pozivu niko se nije odazvao.
Semjuel Klinton Hajnot je penzionisani general sa tri zvezdice u Američkom vazduhoplovstvu. Pod predsednikom SAD Džordžom V. Bušom, razvio je scenarije za rat protiv Irana. Tadašnja američka administracija je odustala od tog poduhvata.
On za nemački “Špigel” kaže da svaka vojna opcija za obezbeđivanje Ormuskog moreuza nosi rizike koje je gotovo nemoguće eliminisati.
“Siguran sam da bi pratnja američke mornarice obavila veoma dobar posao i odbila veoma veliki broj napada na sopstvene brodove i tankere, posebno uz sveobuhvatnu podršku američkog vazduhoplovstva. Ali sumnjam da naši ljudi mogu mogu da garantuju stopostotnu zaštitu”, kaže Hajnot.
Jer prvo, u moreuzu ima malo prostora, postoje samo dva kanala za supertankere: jedan za ulazak u Persijski zaliv, jedan za izlazak, i oba su široka samo oko tri kilometra. Između njih je tampon zona, takođe široka oko tri kilometra. A Iranci tačno znaju kuda brodovi plove. To im omogućava da precizno planiraju svoje napade.
Drugo, Iran ima mnoštvo različitog ofanzivnog oružja: čamce, rakete, površinske dronove, podvodne dronove i leteće dronove. Rizik koji predstavljaju dronovi je posebno visok. Ukrajina je praktično neutralisala rusku Crnomorsku flotu upotrebom dronova. Pratnja ameročke ratne mornarice bi mogla da odbije veliku većinu napada, ali je neprijatelju potreban samo jedan uspešan pogodak da izazove katastrofu. Supertankeri su spori, nemaju odbrambene sisteme kao razarači, gotovo su nezaštićeni.
Ovi ogromni tankeri mogu da prime više od 300 miliona litara sirove nafte. Ako u brod udari projektil, izlivanje nafte je neizbežno, a i moraju da se razmatraju posledice ako se supertanker zapali nasred Ormuskog moreuza
Cena koja će morati da se plati ako nešto krene po zlu je previsoka. Zato sve dok prolaz nije apsolutno bezbedan, nijedan vlasnik broda neće izložiti svoju posadu ovoj riziku. Čak i ako bi osiguravajuća kompanija zaista pristala da osigura tanker za prolaz pod ovakvim uslovima, zahtevala bi veoma visoke premije.
Američki CNN je pre nekoliko dana izvestio da je Iran već postavio mine u Ormuskom moreuzu.
„Ako se ovo zaista dogodilo, mine bi morale da budui potpuno uklonjene, a to bi moglo da potraje veoma dugo“, kaže Hajot za „Špigel“.
Iran postavio mine u Ormuskom moreuzu, strah od dodatnog poskupljenja nafte
Sve zavisi od toga koliko mina i koje vrste je postavljeno. Zna se da Iran raspolaže sa širokim spektrom vrsta mina: neke plutaju na površini, pa ih je relativno lako otkriti, druge plutaju ispod površine, a treće mogu da izrone i potonu. Neke su usidrene za morsko dno, neke plutaju u moru. Neke imaju vremenske upaljače, neke imaju senzore koji mogu da identifikuju kakvu metu treba da pogode.
Problem je sledeći: ako i pronađete 99 odsto svih mina, a promakne vam samo jedna i supertanker naleti na nju, to može da dovede do katastrofe.
Da bi se zaista zaštitio Ormuski moreuz, morala bi da se obezbi iranska obalu. A to bi zahtevalo veoma složenu kopnenu operaciju velikih razmera.
Izvor: Der Spiegel
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Šta stoji iza novih poslovnih aranžmana bivšeg ukrajinskog ministra odbrane Mihaila Fedorova i njegovog savezništva sa Aleksom Karpom, šefom američkog tehnološkog giganta Palantira
Nemački radikalni desničari su po anketama na koračić od toga da u nedelju dobiju svog prvog pokrajinskog premijera
Za navedeni prekršaj zakonom je propisana novčana kazna u iznosu od 700 do 4.000 evra ili kazna zatvora do 30 dana
Kako se o navodnom ruskom pokušaju udara na ukrajinske avione u Lajpcigu našla Srbija
Nemačka vlada optužila je Rusiju da stoji iza neuspelog napada dronom na aerodrom u Lajpcigu, gde je početkom avgusta pronađena letelica opremljena eksplozivom i mehanizmom za aktiviranje.
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Ko je hteo još Vučića, dobiće još Vučića u podkastu sa Vučićem. Treba ispuniti svaki sekund kampanje i jedino je uzbudljivo pitanje hoće li gosti podkasta moći da dođu do reči
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
