Semjuel Klinton Hajnot bio je pre dve decenije glavni strateg američkog ratnog vazduhoplovtsva. On objašnjava zašto je Ormuski moreuz slaba tačka napada na Iran, zašto u ratnim uslovima ne može da se obezbedi stopostotno siguran prolaz tankera sa naftom
Zatvaranje Ormuskog moreuza kao odgovor Irana na masivna američko-izraelsko bombardovanja izazvalo je haos na svetskim energetskim tržištima i dovelo do vrtoglavog rasta cena nafte. Ovaj morski tesnac povezuje Persijski zaliv sa otvorenim okeanom i globalnim tržištima preko Omanskog zaliva i Arapskog mora.
Kada je naredio da SAD krenu sa Izraelom u združeno bombardovanje Irana, predsednik Donald Tramp morao je da zna da je Ormuski moreuz slaba tačka čitave vojne operacije. Njegovo dugoročno zatvaranje bi zbog povećane cene sirove nafte izazvalo povećanje inflacije i porast cena hrane globalnih razmera.
Foto: Royal Thai Navy via APTajvanski teretni brod „Mayuree Naree“ pogođen u Ormuskom moreuzu
Amerikanci cenu ovog rata već osećaju na sopstvenom džepu na benzinskim pumpama, pa Tramp sada u pomoć poziva saveznike da šalju svoju ratnu mornaricu u region i pomognu da se obezbedi siguran prolaz kror Ormuski moreuz. Njegovom pozivu niko se nije odazvao.
Nemoguće je da se garantuje bezbednost tankera
Semjuel Klinton Hajnot je penzionisani general sa tri zvezdice u Američkom vazduhoplovstvu. Pod predsednikom SAD Džordžom V. Bušom, razvio je scenarije za rat protiv Irana. Tadašnja američka administracija je odustala od tog poduhvata.
Foto. Wikipedia.orgGeneral Semjuel Klinton Hajnot
On za nemački “Špigel” kaže da svaka vojna opcija za obezbeđivanje Ormuskog moreuza nosi rizike koje je gotovo nemoguće eliminisati.
“Siguran sam da bi pratnja američke mornarice obavila veoma dobar posao i odbila veoma veliki broj napada na sopstvene brodove i tankere, posebno uz sveobuhvatnu podršku američkog vazduhoplovstva. Ali sumnjam da naši ljudi mogu mogu da garantuju stopostotnu zaštitu”, kaže Hajnot.
Veliki brodovi su laka meta
Jer prvo, u moreuzu ima malo prostora, postoje samo dva kanala za supertankere: jedan za ulazak u Persijski zaliv, jedan za izlazak, i oba su široka samo oko tri kilometra. Između njih je tampon zona, takođe široka oko tri kilometra. A Iranci tačno znaju kuda brodovi plove. To im omogućava da precizno planiraju svoje napade.
Drugo, Iran ima mnoštvo različitog ofanzivnog oružja: čamce, rakete, površinske dronove, podvodne dronove i leteće dronove. Rizik koji predstavljaju dronovi je posebno visok. Ukrajina je praktično neutralisala rusku Crnomorsku flotu upotrebom dronova. Pratnja ameročke ratne mornarice bi mogla da odbije veliku većinu napada, ali je neprijatelju potreban samo jedan uspešan pogodak da izazove katastrofu. Supertankeri su spori, nemaju odbrambene sisteme kao razarači, gotovo su nezaštićeni.
Foto: AP Photo/Altaf QadriTankeri u Ormuskom moreuzu
Ovi ogromni tankeri mogu da prime više od 300 miliona litara sirove nafte. Ako u brod udari projektil, izlivanje nafte je neizbežno, a i moraju da se razmatraju posledice ako se supertanker zapali nasred Ormuskog moreuza
Cena koja će morati da se plati ako nešto krene po zlu je previsoka. Zato sve dok prolaz nije apsolutno bezbedan, nijedan vlasnik broda neće izložiti svoju posadu ovoj riziku. Čak i ako bi osiguravajuća kompanija zaista pristala da osigura tanker za prolaz pod ovakvim uslovima, zahtevala bi veoma visoke premije.
Mine u Ormuskom moreuzu
Američki CNN je pre nekoliko dana izvestio da je Iran već postavio mine u Ormuskom moreuzu.
„Ako se ovo zaista dogodilo, mine bi morale da budui potpuno uklonjene, a to bi moglo da potraje veoma dugo“, kaže Hajot za „Špigel“.
Sve zavisi od toga koliko mina i koje vrste je postavljeno. Zna se da Iran raspolaže sa širokim spektrom vrsta mina: neke plutaju na površini, pa ih je relativno lako otkriti, druge plutaju ispod površine, a treće mogu da izrone i potonu. Neke su usidrene za morsko dno, neke plutaju u moru. Neke imaju vremenske upaljače, neke imaju senzore koji mogu da identifikuju kakvu metu treba da pogode.
Problem je sledeći: ako i pronađete 99 odsto svih mina, a promakne vam samo jedna i supertanker naleti na nju, to može da dovede do katastrofe.
Da bi se zaista zaštitio Ormuski moreuz, morala bi da se obezbi iranska obalu. A to bi zahtevalo veoma složenu kopnenu operaciju velikih razmera.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Masovni protesti, provala nasilja, socijalno nezadovoljstvo i rekordno niska popularnost predsednika – Emanuel Makron je svojevremeno obećao revoluciju, a sada pubuna na ulicama širom otvara vrata za Marin le Pen
Dok se Kanada suočava sa posledicama američkih carina, separatistički pokret u naftom bogatoj Alberti dobija na snazi. Premijer Mark Karni pokušava da očuva jedinstvo zemlje novim ekonomskim obećanjima
Posle nasilnih protesta u više francuskih gradova, predsednik Emanuel Makron odbio je ostavku ministra unutrašnjih poslova Lorana Nunjeza. Premijer Sebastijan Lekornu saziva krizni sastanak, dok se policija i lokalne vlasti suočavaju sa posledicama nereda
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
