Ljudska prava
Hjuman rajts izbačen iz Rusije
Organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč (HRW) ocenila je odluku ruskih vlasti da je proglasi „nepoželjnom“ i zabrani rad u Rusiji kao „još je jedan znak represije Kremlja“
Foto: Pixabay/miezekieze
Češki dabrovi iz zaštićenog područja Brdi izgradili su, maltene preko noći, branu vrednu 1,2 miliona evra
Stručnjaci i aktivisti često govore o tzv. ekosistemskim uslugama koje dobijamo od prirode, a koje podrazumevaju širok spektar stvari – od čistijeg vazduha preko regulacije zemljišta do kontrole bolesti, piše portal Klima 101.
Po svemu sudeći, češki dabrovi iz zaštićenog područja Brdi ekosistemske usluge podigli su na skroz novi nivo i uštedeli vlastima čak 1,2 miliona evra.
Dok se administracija bavila birokratijom i sređivala papire za prethodno odobreni projekat izgradnje brana, životinje su taj posao obavile praktično preko noći.
Dovlačeći grane, vredna kolonija dabrova napravila je tokom proteklog meseca vlažno stanište.
Projekat obnove vodenih površina u češkom zaštićenom području planira se još od 2018. godine. Iako su obezbeđena novčana sredstva za novu branu koja bi rešila probleme sa vodom, podvig je stajao u mestu čak sedam godina jer nije bilo moguće pribaviti sve potrebne građevinske dozvole.
„Vojna uprava šuma i sliv reke Vltave međusobno su pregovarali o projektu i rešavanju pitanja u vezi sa vlasništvom nad zemljištem”, objasnio je Bohumil Fišer, načelnik Uprave zaštićenog područja Brdi.
„Dabrovi su ih pobedili, uštedevši nam 30 miliona čeških kruna. Brane su gradili bez ikakve projektne dokumentacije i besplatno.”
Eksperti koji su izašli na teren konstatovali su da močvara i rezervoari vode koje su životinje kreirale pružaju dobre uslove za retke rakove, žabe i druge vrste iz vlažnih staništa.
Kako su dabrovi uspeli u tome?
Međutim, čak i izvan zaštićenog područja Brdi, pojedini smatraju ove poluvodene glodare za jedinu vrstu, pored ljudi, koja tako korenito može da promeni svoje okruženje.
Svojim moćnim sekutićima dabrovi pregrizaju drveće i vegetaciju, tako raščišćavajući šumu, ali i gradeći brane.
Za pregradu potoka koriste drvo, kamenje i blato. Na taj način, nastaju močvare poznate i kao „dabrova jezera”, a koja životinje koriste kao izvore hrane, ali i kao zaštitu od predatora.
Pored što služe kao dom za druge vrste, brane koje prave dabrovi takođe usporavaju protok vode, što smanjuje rizik od poplava nizvodno od konstrukcija. Povrh svega toga, svojim radom doprinose poboljšanju kvaliteta vode i skladištenju ugljenika.
Najveća brana koju su izgradili dabrovi nalazi se u jednom nacionalnom parku u Kanadi, a njena dužina je otprilike ekvivalentna dužini sedam fudbalskih terena. Konstrukcija je zapravo toliko velika da može da se vidi iz svemira.
Organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč (HRW) ocenila je odluku ruskih vlasti da je proglasi „nepoželjnom“ i zabrani rad u Rusiji kao „još je jedan znak represije Kremlja“

Američka vojska ponovila je akciju napada na osumnjičeni brod za prevoz droge i tako ubila sve preživele, kažu izvori CNN

Crna Gora bi trebalo da završi pregovore sa Evropskom unijom već naredne godine, Albanija 2027. Srbija, međutim, slovi kao neverodostojan kandidat koji će propustiti još jednu istorijsku šansu

Dvanaestogodišnja devojčica koja ima i srpsko državljanstvo teško je ranjena u akciji policije u Bohumu pre desetak dana. Okolnosti tragedije još nisu razjašnjene, a to sada postaje i političko pitanje. Šta za sad znamo?

Požar je počeo u sredu popodne u jednoj od osam kula kompleksa Vang Fuk Kort, i brzo se proširio sa jedne na drugu, jer su se zapalile bambusove skele prekrivene mrežom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve