Razmatranje pitanja da li Slobodana Miloševića vlasti u Beogradu treba odmah da izruče međunarodnom sudu u Hagu ili bi za katarzu Srba bilo bolje da se bivšem „voćdu“ sudi u Beogradu zamenilo je prvobitno sumnjičenje u vezi s očitom farsom koja se zbivala na Dedinju od prošlog petka do nedelje u zoru. Gledajući televizijske snimke iz Ućičke, ovdašnji komentatori su u prvom trenutku spominjali neverovatan „diletantizam“ srpske policije, da bi ubrzo, poput autora u „Berliner cajtungu“, došli do zaključka da je verovatnije da „sve to nije bilo nespretno, jer toliko glup čovek moće da bude samo namerno“. „Scene s Divljeg zapada“, glasio je komentar „Frankfurter algemajne cajtunga“ povodom đipanja agenata u civilu sa mašinkama iz kamiončeta na ulazu u broj jedanaest, sve pred kamerama. Mnogi su stekli utisak predstave koja je Zapad trebalo da uveri koliko je teško beogradskim vlastima da savladaju Miloševića i njegove pristalice.
Preuzimajući početni ton iz Vašingtona, i nemački zvaničnici su, kada se, eto, napeta dedinjska drama srećno završila, zagudili istu melodiju: Beograd je učinio dobar prvi korak, naredni bi trebalo da bude konačno ispunjenje obaveza i izručenje Hagu. Ima, međutim, ponešto umereno disonantnih tonova, počevši od kancelara Gerharda Šredera, koji je napomenuo da vladi u Beogradu treba prvo „prućiti priliku da učini ono što smatra pravilnim“. Dodao je, međutim, da je „srednjoročno“ potrebno izručenje Miloševića jer je okrivljen za ratne zločine „za koje je nadlećan sud Ujedinjenih nacija“.
U novinskim komentarima raspravlja se o tome da bi s „aspekta narodne pedagogije“ bilo korisno da se Miloševiću sudi u Beogradu. Listovi različitih ideologija ukazuju da optućnica u Hagu još nije dovoljno ubedljiva, da lako moće da se stvori sumnja u „montirani proces“ kao i „pobedničku pravdu“ (levoliberalni „Frankfurter rundšau“), da međunarodni sudovi mogu da naliče „suđenju narodima“ i stvore novu zlu krv (desničarski „Velt“). Opšteprihvaćeno tumačenje je da „nacionalista“ Koštunica odbija izručenje, dok „pragmatičar Đinđić“ hoće punu saradnju zbog međunarodnog ugleda i finansijske podrške.
Politikolog Tobias Debiel, stručnjak „Brantove zadućbine“ u Bonu (fondacija koja se bavi pitanjima mira i razvoja), rekao je za „Vreme“ da uprkos tome što veruje u međunarodno pravo ipak drći da bi Miloševiću trebalo prvo suditi kod kuće. Optućnica bi, prema njegovom uverenju, mogla lako da se proširi: od naređivanja ubistva novinara i drugih političkih protivnika, pa sve do mogućeg pokušaja prevrata protiv demokratske vlade kao i ratnih zločina. „Mogu sasvim dobro da zamislim da bi prelazak na suđenje u Hagu bio manje ili više klizan. Milošević će kad-tad tamo da završi. Ne smemo samo da zaboravimo da postoje i drugi osumnjičeni za ratne zločine“, naglasio je Debiel.
