U poređenju sa prethodnim periodom zabeleženo je 2,75 puta više ransomware napada, što je vrsta štetnog softvera koji ograničava pristup računarskom sistemu ili podacima i traži otkupninu od žrtve
U novom godišnjem Majkrosoftovom izveštaju „Digitalna odbrana“ upozorava se na zabrinjavajući rast kibernetičkih napada u svetu. Korisinici Majkrosoftovih proizvoda suočavaju se sa oko 600 miliona takvih napada dnevno, što je snažno povezano s geopolitičkim sukobima.
Prateći trendove od jula 2023. do jula ove godine, Majkrosoft je u izveštaju naglasio da kibernetički napadi potiču od kriminalaca, ali i državnih aktera, i daje za efikasno suzbijanje tog rastućeg problema potreno ojačati digitalnu odbranu na svim nivoima i podsticati trajnu predanost načelima kibernetičke sigurnosti.
Navedeno je da je tokom posmatranog perioda zabeleženo 2,75 puta više ransomware napada u poređenju sa prethodnim periodom, ali i da je procenat organizacija koje su na kraju ucenjene smanjen više od tri puta u protekle dve godine.
Napadači i dalje računaju na predvidivo ljudsko ponašanje, kao što je izbor lako pamtljivih lozinki i njihove upotrebe na više internet stranica, pa tako lako postaju žrtve phishing napada, a upravo su napadi na lozinke najčešći i čine 99 odsto svih napada na identitet korisnika.
Na globalnom nivou rastu i kibernetički potpomognute finansijske prevare, s novim trendovima u prevarama s plaćanjima i zloupotrebom legitimnih usluga za phishing i zlonamerne aktivnosti.
Istaknuto je da alarmantan oblik prevare – techscam, obmanjuje korisnike tako što predstavlja legitimne usluge ili pruža lažnu tehničku podršku i objavljuje oglase.
Broj techscam prevara porastao je za 400 odsto između 2021. do 2023. godine, što daleko premašuje porast malware napada od 180 odsto i phishinga od 30 odsto.
Geopolitički sukobi pokretači kibernetičkih napada
Nastavljaju se i DDoS napadi, iako iz Majkrosofta kažu da su u drugoj polovini ove godine ublažili 1,25 miliona tih napada, što je povećanje od četiri puta u poređenju s prošlom godinom.
Tim Majkrosofta sada prati više od 1500 jedinstvenih grupa pretnji, uključujući više od 600 državnih i 300 kriminalnih pretnji i 200 grupa za uticaj na javno mnjenje, ali i stotine drugih.
„Geopolitički sukobi su pokretači kibernetičkih kampanja i napada, a države postaju sve agresivnije u kibernetičkom prostoru, s nivoima tehničke sofisticiranosti koje odražavaju povećana ulaganja u resurse i u obuku. Ruski, iranski i kineski akteri pojačali su kibernetičke operacije oko trenutno aktivnih sukoba, pa su ruski napadi prvenstveno ciljali Ukrajinu i zemlje NATO, a kineski Tajvan i jugoistočnu Aziju. Rat između Izraela i Hamasa pojačao je i iranske kibernetičke aktivnosti na Izrael, SAD i zemlje Zaliva, a i Rusija i Iran takođe su koristili rat i američke izbore za širenje propagande koja izaziva podele“, istakao je Majkrosoft.
Upozorava se i da se zloupotrebljava generička veštačka inteligencija s kojom eksperimentišu svi sajberkriminalci, dok s druge strane alati veštačke inteligencije pomažu i timovima za kibernetičku sigurnost da brže odgovore na pretnje automatizacijom zadataka kao što je analiza upozorenja.
„Za ublažavanje kibernetičkih pretnji potrebna je jaka saradnja javnog i privatnog sektora. Vlade moraju da uvedu značajne kazne za zlonamerne aktivnosti da bi sprečile napade. Postojeći međunarodni standardi u kibernetičkom prostoru nemaju nisu delotvorni, što rezultira nastavkom agresivnih aktivnosti koje podržavaju države“, poručuju iz Majkrosofta.
Ogroman broj Ukrajinaca deportovanih iz SAD završava direktno na frontu. Ukrajinska vojska se suočava sa ogromnim brojem dezertera, oko dva miliona regruta izbegava služenje vojske u ratnim uslovima
Zauzimanje ostrva u Persijskom zalivu ili postrojenja za bogaćenje uranijuma? Obezbeđivanje plovnosti Ormuskog moreuza? Kako bi izgledala akcija specijalnih jedinica koje Donald Tramp gomila u dometu Irana
Širom Evrope duvaju orkanski vetrovi koji pričinjavaju veliku štetu. Pada i sneg. Na snazi je crveni meteo-alarm
S obzirom na to da zalihe raketa Irana nisu bile javno dostupne ni pre ovog sukoba, teško je tačno reći koje rakete Iran ima i ima li ih dovoljno za nastavak rata
Devojka iz Barselone, stara 25 godina, umrla je nakon eutanazije u četvrtak uveče
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
