Desničarska kandidatkinja za kancelarku Nemačke: Protiv „zamotanih“ devojčica

Alternativa za Nemačku objavila je da je kandidatkinja te stranke za kancelarku – Alis Vajdel. To je političarka koja voli da provocira, a živi drugačije nego što bi to njena partija želela.

Ona je definitivno u manjini: Alis Vajdel je jedna od samo devet žena u poslaničkoj grupi Alternative za Nemačku (AfD) u Bunestagu. Ostatak grupe čini 69 muškaraca. Kvota od 11,5 odsto žena ni u jednoj drugoj poslaničkoj grupi nije tako niska – ona se u aktuelnom sazivu nemačkog parlamenta kreće od 25,4 odsto kod demohrišćana (CDU/CSU), pa do 59,3 odsto kod Zelenih, piše DW.

Politički gledano, Vajdel je, međutim, unutar muški dominantnog AfD-a teška kategorija: zajedno sa Tinom Krupalom ona deli dužnost predsadavajuće, kako u stranci, tako i u poslaničkoj grupi u Bundestagu.

Njihova stranka je s tim duetom na čelu, na proteklim parlamentarnim izborima 2021. osvojila 10,3 odsto glasova. To je bio blagi pad u odnosu na 2017. godinu (12,6 odsto). Ali, od tada je stranka uspela da pridobije sve više glasova. Na nedavnim izborima u nekoliko nemačkih pokrajina AfD je ostvarila mnogo bolje rezultate: u Hesenu 18,4 odsto, a u Tiringiji čak 32,8 procenata.

Ankete na nivou čitave Nemačke pokazuju da bi i do 20 odsto građana glasalo za AfD, stranku koju je Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka podveo pod kategoriju „sumnjivi slučaj desnog ekstremizma“.

Kancelarka Vajdel? Samo pusti san!

Uspeh na svim političkim nivoima AfD je ponukao da za parlamentarne izbore u septembru 2025. nominuje 45-godišnju Alis Vajdel kao kandidatkinju za mesto kancelarke Nemačke. To bi trebalo da bude potvrđeno na kongresu stranke sledeće godine.

Ipak, šanse da ta ekonomistkinja to i postane, u suštini ne postoje. Čak i kad bi AfD na tim izborima postala najjača politička stranka, nijedna druga partija ne bi bila spremna da uđe s njom u koaliciju.

Alis Vajdel, dakle, može samo da sanja da će ostvariti ono što je nekada uspela žena koja joj je uzor: Margaret Tačer. „Divim se njenoj biografiji, njenom plivanju protiv struje, i onda kad je neugodno“, rekla je u jednom intervju šefica AfD-a o bivšoj dugogodišnjoj britanskoj premijerki, koja je na funkciji bila od 1979. do 1990.

Nadimak Margaret Tačer je bio „čelična lejdi“, zato što je, uprkos svim otporima, ostala verna svom radikalnom ekonomsko-liberalnom kursu. Njen kredo je bio: niski porezi, manje državnih subvencija, privatizacije. To je kurs koji je u skladu s ubeđenjima Alis Vajdel, bivše preduzetničke konsultantkinje. „Tačer je preuzela Veliku Britaniju kad je ta zemlja ekonomski bila na dnu. I uspela je da je izvuče“, rekla je Vajdel.

„Nastojimo da reformišemo EU“

Kad se Vajdel 2013. učlanila u nekoliko meseci pre toga osnovanu Alternativu za Nemačku, to je tada bila evroskeptična i nacionalno-liberalna stranka. To se, prema mišljenju Alis Vajdel, nije promenilo sve do danas: „Nastojimo da reformišemo Evropsku uniju“, izjavila je ona u avgustu za list „Velt“. Ukoliko propadne reforma Evropske unije, onda svakoj zemlji treba dati mogućnost da referendumom odluči o ostanku u EU, smatra Vajdel.

U istom tom intervjuu, ona je odbacila navode o skretanju stranke udesno. Stala je čak i u odbranu njenog stranačkog kolege Bjerna Hekea, koji važi za predstavnika ekstremističkog krila stranke. Taj šef pokrajinskog odbora AfD-a u Tiringiji, više puta je osuđen jer je javno koristio nacionalsocijalističke parole. Vajdel, međutim, tvrdi: „Taj veoma provokativan deo je kod njega oslabio. On odrađuje odličan posao u Tiringiji. Smatram da su sudski procesi protiv njega smešni i upitni.“

Vajdel i „fašista“ Heke

Vodeća političarka AfD-a tako govori o čoveku koji se sudskom odlukom sme nazvati „fašistom“. Štaviše, njegova sopstvena stranka ga je još 2017. godine optužila za „bliskost s nacionalsocijalizmom“ i nameravala je da ga, uz odobrenje Alis Vajdel, isključi iz svojih redova. Taj zahtev je, međutim, odbačen.

Vajdel i sama javno priznaje da voli da provocira. Izbeglice i tražioce azila je 2018, tokom debate u Bundestagu, nazvala „alimentiranim muškarcima s noževima“, a muslimansku decu je opisala kao „zamotane devojčice“. Tadašnji predsednik Bundestaga Volfgang Šojble zbog toga ju je javno kritikovao.

„Polarizacija je stilsko sredstvo kako bi se pokrenule debate“, opravdala je Vajdel svoje reči nekoliko dana kasnije u razgovoru za švajcarski list „Noje cirher cajtung“. Objasnila je da je izrazom „zamotane devojčice“ htela da ukaže na to da Nemačka ima problem s konzervativnim islamom koji, prema njenom mišljenju, nije u skladu s Ustavom.

Lezbejka koja živi s tamnoputom ženom stranog porekla

Alis Vajdel – provokatorka koja bi zbog svog privatnog života možda i sama mogla da se suoči s predrasudama unutar sopstvene stranke? Jer, njena životna partnerka je žena koja potiče sa Šri Lanke. Imaju i dvoje usvojene dece. To je dosta daleko od idealne slike kakvu propagira AfD. U stranačkom programu jedna od glavnih stavki je održavanje tradicionalne nemačke porodice: „U porodici se za svoju decu u dugotrajnoj odgovornosti brinu majka i otac.“

Moguća kandidatkinja za kancelarku AfD-a s prebivalištima u Nemačkoj i Švajcarskoj ni na koji način nije otelotvorenje svetonazora njene stranke. Za Alis Vajdel to nije problem, kako je to već izjavila 2017: „Može biti da su pojedini tu i tamo ogorčeni, ali toga ima i u drugim strankama.“