Foto: AP
AfD je na evropskim izborima 2024. uspela vešto da privuče 16-godišnjake koji su prvi put dobili pravo glasa. Pridobili su ih ciljanim kampanjama na društvenim mrežama
Alternativa za Nemačku (AfD) je na evropskim izborima 2024. ostvarila uspeh gotovo među svim populacijama i starosnim grupama, ali je najbolje prošla kod mladih. Među mladima od 16 do 24 godine, 16 odsto je izabralo Alternativu za Nemačku. To znači da je među mladim biračima AfD gotovo u rangu sa konzervativnim partijama demohrišćana, CDU i CSU. Pritom je AfD stranka koju nemačka Služba za zaštitu ustava ocenjuje kao „sumnjivi desničarsko-ekstremistički slučaj“.
Alternativa za Nemačku je ipak daleko od toga da je privlačna većini mladih glasača – ali je povećanje broja njihovih glasova značajno. Na evropskim izborima 2019. godine, ta stranka krajnje desnice privukla je samo pet odsto mladih birača. Sada je uspela da više nego utrostruči udeo glasova u toj grupi birača – na 16 procenata.
AfD je prvobitno bila skeptična prema mladima, posebno prema snižavanju starosne granice za glasanje na 16 godina. U mladim glasačima ona je videla više pretnju, nego priliku za dobre izborne rezultate. AfD je 2018. godine i tužila pokrajinu Tiringiju zbog snižavanja starosne granice na 16 godina. Stranka se žalila da su tamo vladajuće stranke, Levica, SPD i Zeleni, samo želele da tako obezbede vlast, jer su mladi obično levo orijentisani. Tužba je odbačena.
AfD – zabava na TikToku
Od tada je AfD uložila mnogo više napora od bilo koje druge nemačke stranke da privuče mlade ljude – i to sa uspehom. Ona pokušava da animira mlade ciljanim kampanjama na TikTok-u, Instagramu i sličnim mrežama. Poruke su joj emotivne, jasne i direktne: „Budi samouveren“, „Gledaj unapred“, „Ne gledaj pornografiju“, „Na tebi je“. Kontroverzni glavni kandidat AfD-a na evropskim izborima Maksimilijan Krah tako se oglašavao na TikToku. Svoje poruke je povezivao s jednostavnim političkim stavovima, npr: „Pravi muškarci su desničari“.
Čak i ako se čini da je Maksimilijan Krah, političar u odelu sa kravatom i maramicom u gornjem džepu, neka vrsta antiinfluensera, on je ipak na toj platformi za mlade postigao ogroman uspeh. U svojim video-objavama kombinovao je oštre stavove sa humorom i na kraju tom strategijom uspeo da dopre do milionske publike.
Ali Maksimilijan Krah je mnogo više od političara sa TikToka. On je izazvao velike skandale. Bio je glavni kandidat AfD-a na evropskim izborima, a potom je osumnjičen da je primao novac od ruskih propagandnih kanala, kao i da je zaposlio kineskog špijuna. A onda je još, neposredno pre izbora, relativizovao zločine nemačkog SS-a u Drugom svetskom ratu. Organizacija SS je, kao nijedna druga, bila odgovorna za industrijska masovna ubistva evropskih Jevreja tokom nacističke ere od 1933. do 1945. godine. Ogorčenje zbog Krahove relativizacije stiglo je iz čitave Evrope, pa čak i iz prijateljskih desničarskih ekstremističkih partija, na primer od francuskog nacionalnog okupljanja Marin Lepen.
Rukovodstvo AfD-a je zbog toga najpre udaljilo Kraha iz kampanje za evropske izbore, a sada je, nakon glasanja, najavljeno da on uopšte neće ni biti poslat u Evropski parlament. To je možda čak i koštalo AfD glasova – ali s obzirom na snažan porast podrške u odnosu na prethodne evropske izbore, to se sa stanovišta AfD-a moglo tolerisati. Mlade ljude, čini se, ne interesuju takvi skandali ili ih ne primećuju.
Demokrate bez strategije
Demokratske stranke u Nemačkoj su do sada malo toga učinile da se suprotstave AfD-u i njenoj modernoj strategiji na društvenim mrežama. Kada kancelar Olaf Šolc pokušava da na svom novootvorenom TikTok-kanalu pokaže mladim ljudima šarm njegove iznošene aktn-tašne, to deluje – skoro pa dirljivo. Ali Šolc je u stvari prilično izgubljen u svetu TikToka, a AfD na toj kineskoj platformi doseže onoliko mladih u Nemačkoj koliko sve druge stranke zajedno – CDU, CSU, SPD, Zeleni, FDP i Levica.
Snažan odziv među mladim biračima verovatno ima i jedan suštinski razlog: pre samo pet godina najveća zabrinutost među mladima vladala je oko klimatskih promena koje je prouzrokovao čovek i njihovih posledica. Ove 2024. godine ta tema je izbledela. Prema nedavnoj studiji Fondacije Bertelsman, oni su pre svega zabrinuti za mir u Evropi. Većina mladih od 16 do 25 godina kao svoj najvažniji zadatak navela je „obezbeđivanje mira“. U skladu s tim, Alternativa za Nemačku je poslednjih meseci pokušavala da se predstavi kao „partija mira“. Očigledno je u tome kod mladih ljudi bila uspešna.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
