SAD navodno planiraju da „izdvoje“ iz EU - Italiju, Austriju, Poljsku i Mađarsku. Da li je to tačno i koliko je to realno? I zašto su baš ove četiri zemlje meta navodnog američkog plana?
Transatlantski odnosi ozbiljno su narušeni još od ponovnog dolaska Donalda Trampa na vlast. Objavljivanje Nacionalne strategije bezbednosti (NSS) 4. decembra 2025. mnogi evropski političari doživeli su kao otvorenu uvredu. U tom strateškom dokumentu, koji svaka američka administracija mora da podnese Kongresu, Trampova vlada opisuje Evropu kao kontinent u raspadu.
Doslovno se govori o „cenzuri“ slobodnog izražavanja u Evropi, „potiskivanju političke opozicije“ i verovatnom „nestanku civilizacije“ zbog aktuelne migracione politike, piše DW.
Sada je, međutim, procureo navodni, do sada neobjavljeni nacrt NSS-a, koji je još delikatniji – i detaljnije opisuje kako SAD nameravaju da deluju u Evropi.
Prema tom nacrtu, saradnja SAD sa Italijom,Austrijom, Poljskom i Mađarskom trebalo bi da se intenzivira, „sa ciljem da se odvoje [iz Evropske unije]“, navodi američki portal Defense One, koji tvrdi da je imao uvid u dokument.
Bela kuća, međutim, negira da takav nacrt postoji. Ipak, postavlja se pitanje: da li SAD pokušavaju da podele Evropsku uniju? I zašto bi se baš ove četiri zemlje trebalo napuste EU?
Najmanje iznenađuje to što se na spisku našla Mađarska. Premijer Viktor Orban i predsednik Donald Tramp važe za bliske saveznike. Orban je podržao Trampa još tokom predsedničke kampanje 2016. – u to vreme, on je bio jedini aktuelni šef vlade EU koji je to učinio. Njih dvojica dobro znaju šta predstavljaju jedan od drugog. Kao stalni ometač evropskog konsenzusa, Orban destabilizuje EU i time slabi instituciju prema kojoj Tramp gaji duboko nepoverenje.
Orban se, s druge strane, raduje političkoj podršci supersile. Navodno su SAD ponudile Mađarskoj, slično kao nedavno Argentini, „finansijski zaštitni štit“ od 20 milijardi dolara — mađarska ekonomija trenutno je u lošem stanju, a značajna sredstva iz EU ostaju zamrznuta. Tramp se nedavno, u intervjuu za Politico, nije mogao setiti takvog obećanja, ali navodno postoje razgovori o finansijskoj saradnji. Tramp je više puta isticao spremnost da izađe u susret svom „velikom prijatelju“.
Američki predsednik oduševljeno govori i o italijanskoj premijerki Đorđi Meloni i njenoj postfašističkoj stranci Braća Italije (Fratelli d’Italia).
Ipak, Daniel Hegedis, regionalni direktor za Centralnu Evropu pri German Marshall Fund of the United States, smatra da je pogrešno uverenje američke administracije da bi Meloni mogla da se okrene protiv EU. Iako između Meloni i Orbana postoji izvesna ideološka bliskost, ona nije postala nova blokaderka u Uniji – zapravo joj danas pristupa veoma pragmatično. Malo ko je, kaže Hegedis za DW, tako dobro razumeo koliko Italiji znači stabilna i funkcionalna EU.
Poljska i Austrija trenutno doduše nemaju desno-populističke vlade, ali su u obe zemlje do skoro na vlasti bile desne, evroskeptične stranke, koje i dalje imaju snažan uticaj.
U Austriji je Slobodarska partija (FPÖ) na poslednjim izborima osvojila najviše glasova i vodi u aktuelnim anketama.
U Poljskoj je letos Karol Navrocki, kandidat desno-konzervativne stranke Pravo i pravda (PiS), pobedio na predsedničkim izborima. Trampova administracija verovatno računa da bi u obe zemlje uskoro mogla ponovo da ima značajan uticaj.
Najveće iznenađenje je što se dve članice EU nisu našle na spisku – Češka i Slovačka.
U Češkoj je u oktobru pobedila desno-populistička stranka ANO milijardera Andreja Babiša, koja je formirala vladajuću koaliciju sa desničarskom strankom Motoriste i ekstremno desničarskom strankom Sloboda i direktna demokratija (SPD).
Slovačka se pod vladom Roberta Fica još od 2023. pomera udesno. Njegova nominalno socijaldemokratska, ali zapravo većinski desno-nacionalistička stranka Smer-SD nedavno je izbačena iz Partije evropskih socijalista (PES).
I Babiš i Fico su otvoreni skeptici prema EU: obojica imaju potencijal da izazovu haos u evropskom procesu donošenja odluka i potkopaju autoritet EU po strateškim pitanjima, posebno u vezi sa Rusijom i Ukrajinom – kvaliteti koje verovarno ceni Trampova administracija, s obzirom na njenu trenutnu orijentaciju.
Zašto onda nisu uvršteni u nacrt? Hegedis to objašnjava poreklom njihovih partija. Babiševa ANO se dugo nije mogla svrstati u klasični levo-desni spektar, dok se Ficova Smer-SD prvobitno se identifikovala kao levičarska: „Jasno je koliko je američki pristup idealizovan. Pošto Smer i ANO ne potiču iz klasičnog desno-populističkog miljea, Amerikanci ih ne računaju kao ideološke saborce, čak i ako vode politiku koja Trampovoj vladi može biti korisna.“
Neki posmatrači transatlantskih odnosa isprva su ignorisali prve pokušaja mešanja nove američke administracije u demokratske procese u Evropi – poput provokativnog govora potpredsednika Džej-Di Vensa na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji početkom godine. Smatralo se da nova vlada u Vašingtonu tek treba da se snađe. Ali od tada se američka administracija iznova umešala – u nemačku, rumunsku, poljsku izbornu kampanju. Obrazac je uvek isti: podrška ideološkim saveznicima Trampove vlade – i onima koji slabe Brisel.
Zbog toga stručnjaci poput Hegedisa smatraju da cilj SAD nije da Mađarska, Italija, Austrija ili Poljska napuste EU – već postepeno potkopavanje evropske integracije – proces koji bi Vašington mogao da podstiče diplomatskom, političkom, pa čak i finansijskom podrškom.
Prvi znaci toga već se vide. EU je, na primer, dogovorila postepeno napuštanje zavisnosti od ruske energije: do kraja 2026. treba da bude zabranjen uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG), a do novembra 2027. i uvoz gasa preko gasovoda.
Orban je još u novembru od Trampa dobio izuzeće od američkih sankcija na uvoz ruske energije. Izjavio je da tu odluku EU neće prihvatiti i da će slučaj izneti pred Sud pravde EU. Na zajedničkoj konferenciji za medije sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom 8. decembra 2025. Orban je objavio da će Turska i ubuduće garantovati isporuku ruskog gasa Mađarskoj preko gasovoda TurkStream.
Hegedis veruje da će u narednim godinama biti sve više slučajeva u kojima pojedine članice neće poštovati zajedničke odluke – čime bi se suština evropske integracije postepeno dovodila u pitanje. Tako bi EU mogla postepeno da urušava – sve dok jednoga dana zaista ne izgubi svoju političku težinu.
Izvor: DW
Trampova bezbednosna strategija: Jačanje desno-populističkih snaga u Evropi
Meštani sela Botun nedaleko od Podgorice rešeni su da spreče gradnju postrojenja za prečiščavanje otpadnih voda. Kako se jedan kolektor isprečio na crnogorskom putu ka članstvu u Evropsku uniju i ugrozio investicije od sto miliona evra
Ruska državna imovina u Evropi mogla bi da ostane trajno zamrznuta na osnovu pravnog mehanizma koji su odobrile zemlje članice Evropske unije. U to spadaju u 210 milijardi evra Centralne banke Rusije
Nakon što je vlada bila primorana da povuče nacrt budžeta za 2026. godinu, a zemlju zahvatile masovne demonstracije, premijer Rosen Željazkov podneo je ostavku. Građani optužuju vlasti da nije uspela da suzbije duboko ukorenjenu korupciju
Video objavljen na društvenim mrežama prikazuje američke specijalce kako se iz helikoptera spuštaju na tanker Skipper, godinama pod sankcijama zbog povezanosti sa Hezbolahom i iranskom mrežom trgovine naftom. Operacija povećava pritisak Vašingtona na predsednika Venecuele Nikolasa Madura
Američki predsednik kao da ima dve ličnosti u sebi: jednu “goluba” i mirotvorca koja je okončala sukob u Gazi i uporno pokušava da okonča rat u Ukrajini, i onu drugu agresivniju, “jastrebovsku”, koja je vidljiva u njegovoj politici prema zapadnoj hemisferi, pogotovo Venecueli
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
