U svojoj novoj Strategiji nacionalne bezbednosti predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp Evropi je posvetio posebno poglavlje. Poruka u suštini glasi: treba stvoriti jaz u Evropskoj uniji, oslabiti je jačanjem antiliberlnih patriotskih snaga i potom je postaviti na nove ideološke temelje po uzoru na njegov MAGA pokret.
Dokument predstavlja apokaliptičku, gotovo karikaturalnu sliku Starog kontinenta i čak insuinira direktno mešanje SAD u unutrašnju politiku evropskih zemalja, piše nemački „Špigel“.
Pored „privrednog sunovrata“ Tramp prepoznaje „realnu i sve vidljiviju opasnost civilizacijske propasti” Evrope. A zašto? Zbog delovanja Evropske unije u pravcu „uskraćivanja političkih sloboda” i zato što Berlin ili Pariz „cenzurišu medijske slobode i progone političke protivnike”. Tu se misli na otpor institucija EU i nacionalnih vlada jačanju ekstremne, populističke, nacionalističke i rasističke desnice.
U tom smislu je potpredsednik SAD Džej Di Vens, na primer, pozvao etablirane nemačke partije da uđu u koaliciju sa desničarskom i u nekim elementima neonacističkom Alternativom za Nemačku, što je uprkos njenom rastu u Nemačkoj za sada još uvek tabu.
Pritom se, stoji u Trampovoj bezbednosnoj strategiji, u EU forsira migraciona politika koja, uz dramatično nizak natalitet, menja krvna zrnca kontinenta. Prognoza: „Ako se nastavi sa postojećim trendovima, Evropa će za 20 ili manje godina biti neprepoznatljiva”.
Grupa suverenih država umesto EU
Trampova zamisao je da Evropa treba da bude organizovana kao „grupa suverenih nacija“, što je udarac nastojanjima EU da još više sraste. Prioritet evropske politike SAD će biti da „pruži otpor trenutnom kursu unutar evropskih nacija“.
„Špigel“ postavlja pitanje: da li Tramp misli da se njegova vlada direktno meša u politiku pojednih evropskih zemalja? I ako, kako?
Na osnovu ovog dokumenta posve je jasno zbog čega je Mađarska pod rukovodstvom Viktora Orbana glavni evropski saveznik Trampove administracije.
Jedina pozitivna stvar u ovom dokumentu za Evropu je, što je Tramp naveo kao treći po značaju spoljnopolitički prioritet. Na prvom mestu su severna i južna Amerika, a na drugom Azija…
Trampov narativ verovatno će odjeknuti među većinom evropskih krajnje desničarskih stranaka, čiji se izborni programi prvenstveno zasnivaju na kritici EU, zahtevima za ograničavanje migracija iz muslimanskih i neevropskih zemalja i naporu da se preokrene uočljiv pad njihovih zemalja, prenosi Politiko.
Portparolka Evropske komisije Paula Pinjo rekla je novinarima da je bila upoznata sa „objavljivanjem ovog izveštaja“, ali da nije imala „vremena da ga ispita“, dodajući da će izvršna vlast EU „definitivno blagovremeno izneti svoj stav o tome”.
Malo i o ratu u Ukrajini
U kratkom odstupanju od diskusije o „civilizacijskom brisanju“ Evrope pominje se i rat u Ukrajnini i naglašava se da je u interesu Amerike da se on zaustavi, između ostalog da bi se obnovila „strateška stabilnost“ sa Rusijom.
Američka administracija, međutim, tvrdi da „nestabilne manjinske vlade“ u Evropi imaju „nerealna očekivanja u vezi s tim ratom“ i da ometaju mirovni proces. Takve procene objavljene su u trenutku kada evropski lideri upozoravaju da bi Vašington mogao da „izda“ Ukrajinu tokom mirovnih pregovora sa Moskvom.
Suprotno politici otvorenih vrata NATO saveza za zemlje kandidate, američka administracija želi da prioritet bude „okončanje te percepcije i sprečavanje da NATO ostane stalno šireći savez“.
Trampov spoljnopolitički pogled na svet
Dokument predstavlja retko zvanično objašnjenje Trampovog spoljnopolitičkog pogleda na svet, a takve strategije, koje predsednici obično objavljuju jednom u mandatu, mogu pomoći u oblikovanju načina na koji delovi američke vlade raspoređuju budžete i postavljaju političke prioritete.
U uvodnoj napomeni Tramp je strategiju nazvao „putnom mapom kako bi se osiguralo da Amerika ostane najveća i najuspešnija nacija u ljudskoj istoriji i dom slobode na zemlji“.
Trampova administracija priznaje da „Evropa ostaje strateški i kulturno važna za Sjedinjene Države“, ali su njeni stavovi o evropskom kontinentu usklađeni sa prošlim negativnim javnim izjavama administracije, kada je, na primer, potpredsednik DŽ. D. Vens šokirao vodeću političku klasu na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru napadom na Evropu zbog migracija i slobode govora.
Izvor: Špigel/Politiko
