Foto: AP Photo/Adel Hana
Izrael je usmrtio vođu Hamasa Jahju Sinvara i najavljuje kraj te paravojske. Ali, stručnjaci pre veruju da će Hamas dobiti novu generaciju lidera koji će nastaviti po starom. Kada je kraj krvoproliću?
Prema rečima izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, ubistvo političkog vođe Hamasa Jahje Sinvara u sredu (16. oktobar) znači da „Hamas više neće vladati Gazom.“
Po njegovom mišljenju, Sinvarova smrt označava početak perioda posle Hamasa.
Međutim, posmatrači vide drugačiju budućnost za paravojsku Hamas koju podržava Iran, a koju su SAD, EU i brojne zemlje vode kao terorističku organizaciju, piše DW.
„Ubistvo Sinvara svakako je udarac za Hamas s obzirom na važnu ulogu koju je igrao unutar organizacije“, kaže Nil Kvilijam, saradnik u Programu za Bliski Istok i Severnu Afriku u Četam hausu sa sedištem u Londonu.
Ipak, Kvilijam naglašava da politika eliminacije vođa u prošlosti nije oslabila Hamasovu volju i sposobnost da se bori protiv Izraela. Tako je i Sinvar preuzeo vlast nakon atentata na prethodnog političkog vođu Hamasa, Ismaila Haniju, u Teheranu ovog jula.
„Hamas će se oporaviti oslanjajući se na novu generaciju lidera, ponovo razvijajući vojnu i tehnološku sposobnost i privlačeći mlade Palestince u Gazi i na Zapadnoj obali koji su brutalizovani sukobom s Izraelom“, kaže Kvilijam za DW.
Ovo mišljenje deli i Peter Lintl, istraživač iz nemačke Fondacije za nauku i politiku. „Hamas je svakako oslabljen, ali Sinvarova smrt nije konačan udarac za paravojsku,“ rekao je on za DW.
„Propuštena prilika“
U međuvremenu, nemački, francuski i američki zvaničnici izrazili su nadu da bi Sinvarova smrt mogla pružiti priliku za postizanje primirja u Gazi.
Uklanjanje vođe Hamasa sa scene „predstavlja priliku da se pronađe put napred koji će dovesti taoce kući, okončati rat i dovesti nas do dana posle,“ izjavio je savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Salivan.
Ali u petak, samo dan nakon što je potvrdio Sinvarovu smrt, Hamas je najavio da će zadržati taoce do kraja rata u Gazi.
U proteklih trinaest meseci rata u Gazi, koji je započeo napadom Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023, u Gazi je ubijeno preko 42.000 ljudi, navode tamošnje zdravstvene vlasti pod kontrolom Hamasa. Od otprilike 250 talaca koje su Hamasovi borci odveli u Gazu, veruje se da ih je još oko stotinak živih u zatočeništvu.
Ipak, Mohamed al Kavas iz Emiratskog političkog centra vidi Sinvarovu smrt kao potencijalni početak „novog poglavlja“ rata u Gazi.
„Kada odgovornost za pregovore o primirju bude prenesena na vođe Hamasa u inostranstvu, ti pregovori će biti podložni spoljnim kalkulacijama jer su sve ti vođe pod uticajem glavnih gradova u kojima se nalaze, i možda upravo kroz te glavne gradove Hamas može napraviti ustupke i pokrenuti novu politiku“, kaže Al Kavas za DW.
Političko vođstvo Hamasa nalazi se u Kataru, ali je Sinvar, tvrdolinijaš iz Gaze, bio ključna osoba za pregovore o primirju koje su predvodili SAD, Katar i Egipat s Izraelom nakon atentata na Haniju.
Izrael (za sada) ne traži mir
Međutim, neizvesnost ne postoji samo na strani Hamasa. Nemački stručnjak Lintl smatra da, uprkos Sinvarovoj smrti, ima malo razloga za nadu da bi Izrael sada mogao biti spreman da okonča rat.
Uprkos tome što je u četvrtak pozdravio Sinvarovu smrt kao kraj Hamasa, izraelski premijer Netanjahu je jasno naglasio da rat neće biti okončan dok se ne eliminišu preostale vođe Hamasa – poput brata ubijenog lidera Mohameda Sinvara – i dok se svi taoci koje Hamas još drži u Gazi ne vrate.
Za Džejmsa M. Dorsija, stručnjaka za region i višeg saradnika u Školi za međunarodne studije u Singapuru, ovaj pristup predstavlja propuštenu priliku.
„Umesto da iskoristi izraelski taktički uspeh da proglasi pobedu u Gazi, krene ka primirju i u Libanu, koje bi moglo pospešiti pregovore o razmeni zarobljenika koja bi osigurala oslobađanje preostalih talaca pod kontrolom Hamasa, premijer Netanjahu je insistirao da će rat trajati sve dok izraelska vojska ne oslobodi taoce,“ napisao je u svojoj poslednjoj objavi na političkom blogu „Turbulentni svet“.
Kada je u četvrtak objavljena Sinvarova smrt, libanski Hezbolah je najavio „novu i eskalirajuću fazu“ i to „svakog dana sve više“ u ratu s Izraelom. Predstavnici te paravojske tvrde da su prvi put upotrebili i precizno navođene projektile za napad na Izrael.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
