Crna Gora bi trebalo da završi pregovore sa Evropskom unijom već naredne godine, Albanija 2027. Srbija, međutim, slovi kao neverodostojan kandidat koji će propustiti još jednu istorijsku šansu
Decenijama se zemlje Zapadnog Balkana pripremaju za pristupanje EU. Crna Gora i Albanija najdalje su odmakle u svojim naporima da ispune uslove za članstvo, slažu se i stručnjaci, a u Evropskoj uniji.
Međutim, u Srbiji, najvećoj i ekonomski najjačoj od šest zemalja kandidata, došlo je do zastoja u procesu reformi. Zato se postavlja se pitanje da li bi EU trebalo da uskoro primi Crnu Goru i Albaniju, čak i uz rizik da Srbija, sa svojim saveznikom Rusijom, dodatno destabilizuje region?
Stručnjaci i političari koje je intervjuisala agencija Rojters, kažu – da, trebalo bi. Jer bi to ujedno povećalo pritisak na Srbiju, piše Dojče vele.
Nakon užasa ratova devedesetih godina, Evropska unija je sebi 2003. godine postavila cilj da u zajednicu država dugoročno integriše zemlje Zapadnog Balkana – Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju.
U svom najnovijem izveštaju o napretku objavljenom početkom novembra, Evropska komisija je potvrdila da Crna Gora može da završi pregovore o pristupanju do kraja 2026. godine. Za Albaniju su briselske vlasti projektovale 2027. godinu.
Međutim, u vezi sa Srbijom je navedeno da je tempo reformi „značajno usporen“. Nemačka vlada se trudi da zadrži sve zemlje kandidate, što je pokazalo i to što je ministar spoljnih poslova Johan Vadeful nedavno obišao svih šest zemalja.
„Crna Gora i Albanija su trenutno svojevrsni favoriti. One ispunjavaju svoj domaći zadatak i stoga bi trebalo da im se pruži konkretna prilika za pristupanje“, insistira Adis Ahmetović, portparol za spoljnu politiku poslaničke grupe vladajućih nemačkih socijaldemokrata (SPD) u Bundestagu.
„Ako se mi ne pobrinemo za te zemlje, drugi će se pobrinuti – kao što su to već učinile Kina i Rusija“, kaže 32-godišnji Ahmetović, koji i sam ima porodične korene u Bosni i Hercegovini.
Političarka nemačkih opozicionih Zelenih, Šantal Kopf, koja je, zajedno sa Ahmetovićem, pratila Vadefula na njegovom putovanju po Zapadnom Balkanu, podjednako je jasna: „Crna Gora i Albanija ne bi trebalo da pate pod politikom srpskog režima, već bi trebalo da budu primljene u EU čim ispune sve kriterijume.“
Srbija, međutim, očekuje da bude u prvom krugu pristupanja EU. Ako bi, dakle, Crna Gora bila primljena, a Srbija ne – kako bi reagovala vlada u Beogradu?
Od približno 600.000 stanovnika Crne Gore, 33 odsto su etnički Srbi – najnoviji su podaci tamošnjeg državnog zavoda za statistiku. Zbog toga postoji bojazan da bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić mogao da pokuša da podstakne nemire u Crnoj Gori nakon njenog pristupanja EU.
„S obzirom na demografski sastav zemlje, Srbija bi trebalo samo da pucne prstima i Crna Gora bi bila destabilizovana“, kaže Markus Kajzer, rukovodilac projekta za Zapadni Balkan u beogradskoj kancelariji Fondacije Fridrih Nauman, koja je blisko povezana s opozicionom nemačkom Slobodnom demokratskom partijom (FDP).
Takva zabrinutost postoji i unutar nemačke vlade.
Srbija je jedan od najbližih saveznika Rusije u Evropi i do sada je odbijala da podrži sankcije Evropske unije protiv Moskve zbog njenog napada na Ukrajinu. Politikolog Vedran Džihić u izjavi za austrijski dnevni list „Prese“ kaže, međutim, da ne veruje da ruski predsednik Vladimir Putin ima neku vrstu master-strategije za Zapadni Balkan.
„On jednostavno želi da zadaje udarce Zapadu. Želi da po svaku cenu spreči proširenje EU i pre svega proširenje NATO“, smatra Džihić i dodaje: „On želi da poremeti stvari. Želi da veže zapadne resurse.“
Putin to, kaže Džihić, radi uz pomoć dezinformacija i sa saveznicima poput Vučića ili lidera bosanskih Srba Milorada Dodika.
Evropska unija ne bi trebalo da dozvoli Srbiji, a samim tim indirektno i Rusiji, da diktira njen kurs u vezi s prijemom novih članica, kaže nemački socijaldemokrata Ahmetović. Ujedno naglašava: „U vremenima rastućeg autoritarizma i protekcionizma, EU mora da pokaže da ima snagu da nastavi da raste.“
Tina Boriz, šefica istraživanja Zapadnog Balkana i proširenja EU u berlinskom trustu mozgova Aspen-institut, smatra da Srbija trenutno nije verodostojan kandidat za članstvo u EU: „Ograničenja slobode medija, snažno dominiran politički pejzaž i slaba podela vlasti opterećuju institucionalne strukture“, ukazuje Boriz.
Štaviše, Srbija odbija da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU, kaže Boriz i zaključuje da sve to „komplikuje ulogu Srbije u regionu i negativno utiče na njen put ka članstvu u EU“.
Nakon sastanka sa svojim srpskim kolegom Markom Đurićem, nemački ministar spoljnih poslova Vadeful zahtevao je od Beograda „jasnu posvećenost“ stavu EU o spoljnoj i bezbednosnoj politici: Srbija mora da osudi rusku agresiju protiv Ukrajine, rekao je.
Đurić je na toj zajedničkoj konferenciji za novinare naglasio: „Srbija želi da što pre postane članica EU“.
Ali, zapravo je predsednik Vučić taj koji mora da se obaveže na posvećenost, kaže političar nemačkog SPD-a Ahmetović. Evropska unija, kako dodaje, mora „da zahteva jasan odgovor na pitanje u kom pravcu Srbija želi da ide – ka EU ili ka Rusiji. Taj odgovor prvenstveno mora da dâ predsednik“.
Markus Kajzer iz predstavništva Fondacije Fridrih Nauman u Beogradu navodi još jedan razlog za brzo pristupanje Crne Gore i Albanije Evropskoj uniji – to bi, smatra, izvršilo pritisak na Srbiju. Jer, ako bi došlo do toga „da Srbi u Crnoj Gori uživaju više prednosti zbog članstva u EU nego Srbi u Srbiji, onda bi oni mogli da počnu da preispituju svoj stav“.
Prema Kajzerovom mišljenju, EU bi trebalo da učini mnogo više da podrži reformističke snage u Srbiji – kao što su tekući protesti studenata i velikih delova stanovništva protiv vlade u Beogradu.
Što se tiče pristupanja Evropskoj uniji dva vodeća kandidata, Crne Gore i Albanije, on naglašava: „Nekako se mora postići napredak – a to bi bio korak koji bi definitivno imao posledice.“
Počev od 1. maja ove godine na ulicama glavnog grada Holandije stanovnici i turisti više neće viđati reklame za ugalj i naftu, avionske letove, krstarenja i mesne delikatese
Slovačka je obustavila isporuku električne energije Ukrajini, dok ministri inostranih poslova Evropske unije zbog protivljenja Mađarske nisu postigli dogovor ni o 20. paketu sankcija Rusiji, ni o kreditu od 90 milijardi evra
Od prodora ruskih tenkovskih jedinica i opšteg haosa do ukopavanja na borbenim položajima, okršaja dronovima i „zona smrti“. Ukrajinski vojnici pričaju kako vide razvoj rata koji je počeo ruskom invazijom 24. februara 2022.
Policija u Londonu privela je Pitera Mendelsona (72), bivšeg britanskog ambasadora u SAD, zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj dok je bio ministar, a u okviru istrage o njegovim vezama sa Džefrijem Epstinom. On je nakon saslušanja u policiji pušten uz kauciju, saopštile su vlasti
Skoro godinu dana nakon što je objavila dečju knjigu o suočavanju s gubitkom, Amerikanka Kuri Ričins našla se na optuženičkoj klupi - tužilaštvo tvrdi da ga je supruga ubila zbog novca i nove veze
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
