Golgota bezbednosnog sektora: Kako robijaši beže iz zatvora

U Crnoj Gori je za samo sedam dana pobeglo dvoje osuđenih na višegodišnje kazne zatvora za slučajeve korupcije i organizovanog kriminala. Za sada nema ostavki, a nadležne institucije vode međusobne ratove oko preuzimanja krivice

Miloš Medenica, optuženi vođa organizovane kriminalne grupe, koji je prošle sedmice prvostepeno osuđen na deset godina i dva meseca robije, ovih dana, umesto da je u zatvoru, pojavljuje se na snimcima na kojima se njegov lik šegači sa crnogorskom policijom.

Policija Crne Gore sa druge strane tvrdi da je sve to zapravo proizvod veštačke inteligencije. Međutim, Medenica nije jedini slučaj i to u poslednjih nedelju dana.

Bivša specijalna tužiteljka Lidija Mitrović trebalo je da se pre nekoliko dana javi na izdržavanje kazne od sedam meseci zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja, a umesto toga se smeši sa brojnih mimova na kojima je, zajedno sa Medenicom i još nekim od likova koji su proteklih godina izbegli zatvor, piše Dojče vele.

Nadrealna situacija koja je ogolila sve slabosti bezbednosnog sektora i pravosudnog sistema za sada nije dovela do ostavki, već do prepucavanja prvih ljudi policije i sudstva oko toga ko je odgovoran za skandale koji zabavljaju javnost.

Nije previše zabrinula ni vlast koja je upravo na tim slučajevima gradila svoju političku agendu o „kriminalnoj državi“ i „mafijaškoj hobotnici“ koju je stvorila bivša vlast Demokratske partije socijalista (DPS), tokom tridesetogodišnje vladavine.

Prve važne presude – za sada bez kazne

Miloš Medenica i njegova majka, bivša predsednica Vrhovnog suda Vesna Medenica, prošle sedmice prvostepeno su osuđeni na deset godina i dva meseca, odnosno na deset godina robije. Miloš za kriminalno udruživanje i šverc droge i cigareta, a nekada najmoćnija žena crnogorskog pravosuđa za protivzakoniti uticaj na kolege sudije u više predmeta.

Bila je to prva presuda koja je trebalo da „podeblja“ bilans Crne Gore u ključnim poglavljima u pregovorima sa EU, a koja se tiču organizovanog kriminala i korupcije.

U danu kad je izrečena presuda, policija je obavestila javnost da je Miloš Medenica pobegao, odnosno da ga nisu našli u stanu u kojem je bio pod merom kućnog pritvora. Uprava policije i Viši sud u Podgorici od tada se spore ko je zatajio u ovom slučaju, a za Medenicom je raspisana i crvena poternica Interpola.

„Neću podneti ostavku“, poručio je samo dan kasnije direktor crnogorske policije Lazar Šćepanović, negirajući odgovornost za bekstvo Medenice. Šćepanović, kao i vladajuće partije, optužuju Viši sud za Medeničino bekstvo jer nije doneo presudu u tom slučaju u roku od tri godine, što je omogućilo da Medenica prošle godine bude pušten iz pritvora.

S druge strane, sud ali i šira javnost ukazuju da je, prema crnogorskim propisima, jasno da je policija ta koja bi trebalo da kontroliše osobe koje su pod merama nadzora odnosno kućnog pritvora. „Da ste obezbijedili zgradu dan ranije, Miloš Medenica bi bio u pritvoru“, poručio je predsednik podgoričkog Višeg suda Zoran Radović šefu policije Šćepanoviću u emisiji „Načisto“ na Televiziji Vijesti, na šta je Šćepanović odgovorio: „Da ste mu vi odrediti pritvor, ovo se ne bi desilo.“

Šćepanović, ministar unutrašnjih poslova Danilo Šaranović i direktor Agencije za nacionalnu bezbednost Ivica Janović, biće kontrolno saslušani u Skupštini Crne Gore zbog bekstva Medenice i bivše tužiteljke Lidije Mitrović.

Njen slučaj je nešto drugačiji, jer nije bila pod merama nadzora, tražila je odlaganje služenja kazne – a tu i sud i policija tvrde da su postupali ažurno. Međutim, podgorički Osnovni sud je 14. januara izdao naredbu za prinudno sprovođenje Mitrović u zatvor, a policija je sudu tek 30. januara, odnosno nakon 16 dana, uputila dopis da ona nije na prijavljenoj adresi.

Raspad sistema?

Slučaj bekstva Miloša Medenice neodoljivo podseća na slučaj bivšeg visokog crnogorskog zvaničnika Svetozara Marovića i njegovog sina Miloša koji su još pre deset godina osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne zbog korupcije. Oni su, nakon presuda, jednostavno otišli u Beograd i otada su crnogorskim organima nedostupni.

Milošu Maroviću je u međuvremenu kazna zastarela, a Svetozaru Maroviću će krajem ove godine – i oni će tada moći da se vrate u Crnu Goru kao slobodni građani.

Zvanična Srbija, pod vlašću Aleksandra Vučića, u više navrata je ignorisala zahteve i bivše i sadašnje crnogorske vlasti da izruči Marovića. Moguće je da su Miloš Medenica i Lidija Mitrović krenuli njihovim stopama. Lidiji Mitrović je, s obzirom na visinu robije, dovoljno da se krije tri i po godine, i kazna će joj zastariti.

Premijer Crne Gore Milojko Spajić oglasio se samo jednom i to na mreži Iks, poručujući da je bekstvo Medenice za njega neprihvatljivo. Zatražio je sastanak sa ministrom i direktorom policije Šaranovićem i Šćepanovićem, kako bi se utvrdilo gde je došlo do propusta i ko za njih mora snositi odgovornost. Otada je zaćutao, tačnije otišao na put u Ujedinjene Arapske Emirate, a nije poznato da li je uopšte došlo do sastanka.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović pozvao ga je da smeni odgovorne za propuste ili da sam preuzme odgovornost. Nakon novog bekstva Lidije Mitrović, opozicija je poručila da ovo više nije izolovana stvar i da govori o „posrnuću bezbednosnog sektora“.

Ipak, ovaj svojevrsni raspad sistema za sada, po svoj prilici, neće dovesti do nekih ostavki, a svi ostali osuđenici u Crnoj Gori dobili su svojevrsnu „mapu puta“ – kako izbeći služenje kazne. Previše – posebno za zemlju koja će, kako se očekuje, biti prva naredna članica Evropske unije.