Prva dama Sjedinjenih Američkih Država Malanija Tramp negirala je da je ikada imala veze sa osuđenim američkim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom. Pozvala je Kongres da održi javna saslušanja na kojima bi njegove žrtve mogle da svedoče
„Laži koje me povezuju sa Džefrijem Epstinom moraju da prestanu danas”, rekla je prva dama Sjedinjenih Američkih Država Melanija Tramp, „nikada nisam imala nikakvo saznanje o zlostavljanju žrtava. Nikada nisam bila uključena ni na koji način. Nisam bila učesnik. Nikada nisam bila u Epstinovom avionu, niti sam posetila njegovo privatno ostrvo“.
U neočekivanom javnom obraćanju Melanija Tramp ponovo je skrenula pažnju na temu koja je poslednjih nedelja počela da bledi u medijskom prostoru. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp i njegovi najbliži saradnici u više navrata su pokušavali da relativizuju značaj Epstinovih fajlova, govoreći da bi javnost trebalo da se okrene drugim pitanjima i ostavi tu aferu za sobom. Trenutni rat u Iranu pomogao je da se „slučaj Epstin” gurne u stranu.
„Nikada nisam bila prijatelj sa Epstinom. Donald i ja smo s vremena na vreme bili pozivani na iste zabave kao i Epstin, jer je preklapanje u društvenim krugovima uobičajeno u Njujorku i Palm Biču“, nastavila je da se opravdava Melanija Tramp. „Da budem jasna, nikada nisam imala odnos sa Epstinom niti sa njegovom saradnicom Gilejn Maksvel“.
Dokumenta iz krivičnih postupaka protiv Džefrija Epstina otkrila su razgranatu mrežu njegovih kontakata sa uticajnim ljudima iz politike, finansija i poslovnog sveta. Te veze postojale su i pre i posle 2008. godine, kada je priznao krivicu po optužbama za organizovanje prostitucije, uključujući i eksploataciju maloletnih devojčica.
Epstin je pronađen mrtav u zatvoru na Menhetnu 2019. godine, ali su dokumenta i svedočenja koja su potom izlazila u javnost nastavila da rasvetljavaju njegov društveni krug i pokreću pitanja o ulozi pojedinih uticajnih osoba koje su bile deo njega.
Melanija Tramp naglasila je da ona nije Epstinova žrtva i dodala da se prvi put sa njim upoznala 2000. godine na događaju na kome su oboje prisustvovali.
„Epstin me nije upoznao sa Donaldom Trampom. Sa svojim suprugom sam se slučajno srela na zabavi u Njujorku 1998. godine. Ovaj prvi susret dokumentovan je u mojoj knjizi ‘Melanija’“, rekla je ona.
„U to vreme Epstina nisam poznavala i nisam imala saznanja o njegovim kriminalnim radnjama. Godinama se na društvenim mrežama šire lažne slike i izjave o njemu i meni. Budite oprezni u šta verujete. Te slike i priče su potpuno netačne“, istakala je prva dama.
Melanija Tramp je takođe pokušala da umanji značaj svoje komunikacije sa Gilejn Maksvel, Epstinovom saradnicom osuđenom za trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije.
CNN je u februaru pitao kabinet prve dame o prijateljskoj razmeni mejlova između njih dve iz 2002. godine, ali tada nije dobio odgovor. U tom mejlu Melanija je potpisala poruku sa „S ljubavlju, Melanija“, dok ju je Maksvel oslovljavala tepajući joj.
U svom saopštenju Melanija Tramp taj mejl opisala je kao „neformalnu i ljubaznu razmenu“, a trenutno potezanje te teme kao „zlonamerno i politički motivisano”.
Melanija Tramp javno je zatražila da se izjasni Kongres.
„Pozivam Kongres da ženama koje su bile žrtve Epstina omogući javno saslušanje, kako bi im se dala prilika da svedoče pod zakletvom “, rekla je. „Svaka žena treba da ima svoj dan da javno ispriča svoju priču, ako to želi, a njeno svedočenje treba trajno da bude deo kongresnog zapisnika“.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Amerikanci 3. novembra izlaze na međuizbore koji bi mogli da odluče o daljoj političkoj sudbini Donalda Trampa. Da li će republikanci zadržati kontrolu nad Kongresom ili će demokrate iskoristiti nezadovoljstvo birača i zadati Trampu ozbiljan politički udarac?
Protesti koje predvode mladi prerastaju u nasilje na ulicama u gradovima širom Francuske, Nemačke, Švajcarske, Portugala i Albanije
Savetnik predsednika Rusije Vladimira Putina Jurij Ušakov izjavio je da ruski lider nikada nije odbijao da razgovara sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim
Policija je 25. oktobra u blizini konzulata Srbije u Beču zaustavila muškarca koji je kod sebe imao spiskove sa imenima građana, za koje se sumnja da su povezani sa izbornom prevarom, piše austrijski nedeljnik „Profil“. Istragu o tome sada vodi Pokrajinska služba za zaštitu ustavnog poretka i borbu protiv ekstremizma
Jedan voz ostao je na pruzi. Drugi je, posle otkazivanja bezbednosnog sistema, dobio dozvolu da nastavi vožnju. Najmanje 68 ljudi je poginulo. Dok porodice tragaju za najbližima, Španija traži odgovor: kako je do ovoga moglo da dođe?
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
