Četrdeset udaraca

Irak je u troskoku protekle nedelje istupio iz medijske senke u kojoj je tavorio praktično od decembra prošle godine kada su održani prvi pravi parlamentarni izbori, potisnut zaoštravanjem odnosa Zapada i političkog islama na više frontova. Javnost je ionako prezasićena izveštajima o žrtvama samoubilačkih napada i uspesima ili neuspesima pobunjenika u Iraku, jer je za bezmalo tri godine od američke invazije na Irak to postalo tužan deo svakodnevice Iračana i onih zemalja čije su trupe na terenu.

Oni su skliznuli u medijski zapećak pred naletom vesti sa sve većim potencijalom uznemiravanja. Od početka godine gotovo da nije prošla nijedna nedelja bez političkih potresa s posledicama širim od lokalnih. Gromoglasan zalet Irana ka osvajanju nuklearnih tehnologija, pobeda Hamasa na palestinskim izborima, Šarijel u komi, demonstracije muslimana od Indonezije do Londona zbog karikatura proroka Muhameda… Uz sve to, javnost u Evropi neprekidno je dodatno uznemiravana izveštajima o širenju ptičjeg gripa na kontinentu.

VEST KAO BOMBA: Posle mukotrpnog političkog pregovaranja, irački parlament, u kome dominira šiitska koalicija, najtešnjom je mogućom većinom izglasao poverenje Ibrahimu al Džafariju, umerenom islamisti koji je predvodio prelaznu vladu do poslednjih izbora. Istog dana u Iraku je u tri odvojena napada poginulo desetak osoba, a više njih je ranjeno. U južnom Bagdadu samoubica opasan eksplozivom razneo se u vazduh nedaleko od jedne džamije, usmrtivši trojicu policajaca i jednu ženu. U blizini pijace u šiitskoj oblasti Šola jedan čovek pucao je u kamion i ubio dvojicu putnika. Van grada je eksplodirala bomba dok je prolazio policijski konvoj. U napadu su poginuli civil i dete.

Najmanje tri odvojene eksplozije odjeknule su istog dana u Bagdadu, a od jedne bombe koja je eksplodirala u blizini gradske pekare povređeno je desetak ljudi.

Uz sve to, ministarstvo unutrašnjih poslova Iraka objavilo je da su u zapadnom delu grada nađena dva leša nepoznatih muškaraca s lisicama na rukama i povezom preko očiju. Reč je očigledno o žrtvama hladnokrvnog smaknuća jer je obojici neko pucao u glavu. I to bi već bila sasvim dovoljna doza vesti iz Iraka, ali je kao bomba odjeknula još jedna. Taman kada se galama oko objavljenih karikatura u danskom „Jilandspostenu“ stišala, britanski tabloid „News of the World“ („Vesti iz sveta“) objavio je slike na kojima britanski vojnici premlaćuju iračke mladiće u britanskoj vojnoj bazi u Basri, s ogromnim natpisom „Brutalno!“. List navodi da su slike preuzete sa amaterskog video-snimka koji su kasnije emitovale razne televizijske stanice. Za materijal je rečeno da potiče iz 2004. godine.

Da su gledaoci pratili samo ton, a bez slike, pomislili bi da je reč o porniću sado-mazo sadržaja. Snimatelj amater, koji je s neke uzvisine ovekovečio trenutke svirepog zlostavljanja iračkih dečaka, stenjao je od sladostrasnog uzbuđenja, ne skrivajući zadovoljstvo pred prizorom, dobacujući rečenice u stilu „tako je“, „šta cviliš“, „i treba da boli“ i sl. U pozadini su se čuli zvuci jecaja dečaka koje je grupa britanskih vojnika najpre oborila na zemlju, a zatim nemilice šutirala i tukla pendrecima. Snimak je trajao minut, ali se gledaocu, a kamoli mladićima na zemlji, nesumnjivo učinio dug kao večnost. Slike premlaćivanja dovoljno su mučne i bez sadističkog naslađivanja kamermana, što je celom prizoru dalo još jeziviji ton.

BLEROVA PORUKA: Slike su brzo obišle svet, a prikazale su ih smnoge televizijske mreže na arapskom jeziku, među prvima Al Džazira, izazivajući ogorčene komentare listova na arapskom jeziku. „Više od četrdeset udaraca za manje od minut. Ova scena odražava divljaštvo, zverstvo i sadizam“, navodi vodeći libijski list „Džamahirija“. Katarski „Vatan“ piše u uvodniku pod naslovom „Novi skandal“: „Ovo arapske narode i muslimane podseća na skandal grupne torture iračkih zatvorenika u Abu Graibu i Gvantanamu. Mnogi mediji sumnjaju u tvrdnje britanskih ali i iračkih zvaničnika da je reč o izolovanim incidentima. U pregledu štampe na arapskom jeziku BBC navodi i pisanje „Saudijske gazete“: „Niko, posebno ne u arapskom svetu, ni za nanosekundu nije poverovao da britanski vojnici zlostavljaju Iračane samo i jedino onda kada kamere to zabeleže.“

Vest je britanskog premijera Tonija Blera, koji muku muči kako da pridobije većinu da izglasa zakon kojim se za Britance uvodi obaveza nošenja lične karte, zatekla u Južnoafričkoj Republici, gde je u toku velika svetska konferencija o siromaštvu i razvoju. On je poručio da će se slučaj detaljno ispitati. Incident su oštro osudili i zvaničnici britanskog ministarstva odbrane, ali ih je skandal uhvatio u nezgodnom trenutku, jer je planirano da sveže snage zamene neke od skoro 9000 britanskih vojnika trenutno raspoređenih u Iraku. Takođe, te nedelje ministarstvo je i zvanično objavilo stoti slučaj smrti britanskog vojnika u Iraku od početka invazije. Ministar odbrane Džon Rid zato je poručio javnosti preko BBC Radija 4 da bude blaga u osudi ponašanja vojnika u Iraku. Najavljujući da će britanski vojnici uskoro biti povučeni iz Iraka, „jer se za to stvaraju uslovi“, Rid je upozorio: „Ne možemo zauvek da budemo u borbi nejednakih, kakvu tamo vode naše snage, gde se suočavaju sa neprijateljem koga nikakav legitimitet, moral ili međunarodne konvencije ne obuzdavaju, dok mi istovremeno naše vojnike podvrgavamo strogoj kontroli, odgovornosti, budnom oku medija i koristimo svaku priliku da ih kritikujemo… U takvom svetu, gde smo suočeni sa takvim neprijateljem, naše vojnike ne treba hitro da osuđujemo, već da im pružimo podršku i razumevanje.“

Iste večeri kada su snimci emitovani na televiziji, vojna policija uhapsila je jednu osobu, ali zvaničnici nisu hteli da otkriju da li je reč o bivšem vojniku, objašnjavajući to činjenicom da je istraga još u ranoj fazi. Portparol britanske vlade podsetio je javnost da je kroz Irak za protekle tri godine prošlo oko 80.000 vojnika, i da je ovo „tek šesti slučaj zlostavljanja iračkih civila“. Savetnik za nacionalnu bezbednost Iraka Movafak al Rubai zatražio je od britanskih vlasti da se umešani u skandal lično izvine i obeštete žrtve.

RUŠENJE MITA: Skandal je, međutim, srušio mit u britanskoj javnosti o britanskim „oficirima i džentlmenima“, u poređenju sa ponašanjem američkih vojnika. Britanci su, naime, ponosni na svoje vojnike koje je dugogodišnje iskustvo u Severnoj Irskoj opredelilo za drugačije ponašanje kada se kreću na neprijateljskoj teritoriji gde tinjaju sukobi. Oni se trude da „demilitarizuju“ svoje prisustvo, noseći beretke umesto teških šlemova, i nudeći bombone i čokoladice deci. Ali, kako primećuje jedan britanski analitičar, „Belfastu i Basri – posebno otkako je drugi po veličini irački grad postao nemirno uporište radikalnih šiita potpomognutih iranskim fundamentalistima (gde su Britanci mahom raspoređeni) – zajedničko je jedino što im imena počinju na B.“

Srušen je i mit da su britanski vojnici stacionirani na mirnijem jugu, u Basri i okolini, i da su pošteđeni pravog pakla koji vlada u tzv. sunitskom trouglu. Javnost se pita i to zašto Britanija, sa bogatim kolonijalnim iskustvom, nije imala više uticaja na odluke američke adminstracije o arhitekturi Iraka posle Sadama, kada se u sličnom položaju 1918, istina u Damasku, našao Lorens od Arabije i u amanet ostavio svojih Sedam stubova mudrosti. Zbog svoje istorije, i britanska je diplomatija mnogo bolje opremljena znanjem o arapskim zemljama, ali je Toni Bler u poptunosti prepustio vođstvo Džordžu Bušu i njegovoj administraciji, iako Amerika ne može da se ponosi velikim uspesima u izgradnji država nakon okupacije. Istina je da je Basra bila mirnija od „sunitskog trougla“, gde je na strane vojnike i lokalne snage bezbednosti bilo najviše napada od svrgavanja Sadama Huseina. Ali, i ona je postala poprište čestih napada na Britance kojima radikalne šiitske vođe poručuju da im je vreme da se vrate kući i kojima je jaka centralna vlast u Bagdadu po volji samo onoliko koliko štiti interese šiitske većine u Iraku.