Usvajanjem takozvanih IBAR zakona sredinom i zatvaranjem tri poglavlja krajem godine, građani Crne Gore dobili su novu nadu da bi već od 2028. mogli biti stanovnici Evropske unije.
Primenom programa Evropa sad 2 zaposlenima i penzionerima su uvećana primanja, ali je ostala dilema da li su fiskalno održivi reforma penzionog sistema i odnosno smanjenje poreza i doprinosa.
Nakon trinaest godina državni Zavod za statistiku (Monstat) objavio je nove rezultate popisa stanovništva, piše DW.
Na izmaku ove, u političkom smislu turbulentne godine nekadašnji drugari, predsednici Vlade i države, Milojko Spajić i Jakov Milatović, zakopali su ratne sekire zajedničkim formiranjem vlasti u Podgorici.
Milatović se vraća starom jatu?
Premijer Milojko Spajić i šef države Jakov Milatović formalno su se razišli u februaru kada je Milatović napustio Pokret Evropa sad (PES), u čijem je osnivanju pored Spajića učestvovao.
Istovremeno je došlo do rascepa u podgoričkom odboru PES-a pa je deo odbornika takođe napustio lokalni parlament i formirao Pokret za Podgoricu, blizak Milatoviću.
Nedugo nakon toga baš ovi odbornici izazvali su krizu podgoričke vlasti, što je dovelo do održavanja vanrednih lokalnih izbora.
Iako su tvrdili da neće formirati većinu sa onima zbog kojih su napustili bivšu vlast na čelu sa gradonačelnicom Oliverom Injac, a koju su nazivali nesposobnom, Milatovićev Pokret za Podgoricu podržao je upravo PES, Demokrate i bivše partije Demokratskog fronta čime se vratio među svoje.
Milatovićev Pokret koji je na izborima nastupio sa Građanskim pokretom URA ovim je potezom napustio partnere sa kojima je izašao pred građane na septembarskim izborima, ali i pokazao da nije iskreno razgovarao sa predstavnicima opozicije koju čine DPS, Evropski savez i Stranka evropskog progresa.
Formiranju vlasti prethodio je četvorosatni razgovor Milatovića i Spajića, u zgradi Predsjedništva u Podgorici, daleko od očiju javnosti. Detalji do danas nisu poznati.
Do ovog susreta, nezvanično, došlo je uz posredovanje stranih zvaničnika koji su se zalagali za „pomirenje“ dvojice lidera zarad evropske budućnosti Crne Gore.
Još 27 poglavlja
Na junskoj Međuvladinoj konferenciji u Briselu Crna Gora je zvanično dobila IBAR (Izveštaj o ispunjenosti privremenih merila u pregovorima s Evropskom unijom) a premijer Spajić zahvalio je EU na poverenju i dodao da je ovo trenutak koji je Crna Gora čekala dve decenije.
„Povratili smo poverenje koje smo izgubili u prethodnom periodu. Ovo je praznik i za Evropu i Evropljane, jer smatram da je ovo proširenje neophodno“, kazao je on i čestitao građanima Crne Gore, evropskim partnerima i zemljama u regionu koje su pomogle, posebno Hrvatskoj i Sloveniji.
Samo nekoliko dana kasnije, na inicijativu parlamentarne većine, prvenstveno prosrpskog bivšeg Demokratskog fronta (DF), crnogorski parlament usvojio je Rezoluciju o genocidu u sistemu logora Jasenovac, Dahau i Mauthauzen, uprkos najavama da bi ovo moglo narušiti odnose sa susednom Hrvatskom.
„Republika Hrvatska smatra neprihvatljivim, neprimerenim i nepotrebnim donošenje rezolucije čija namera nije izgradnja kulture sećanja i pomirenja, već instrumentalizacija sećanja na žrtve Jasenovca radi kratkoročnih političkih ciljeva inicijatora ove rezolucije“, saopšteno je tada iz Vlade Hrvatske.
Upravo zbog narušenih odnosa Zagreb je blokirao zatvaranje poglavlja 31 u pregovorima sa EU (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) pa je krajem decembra, umesto četiri, Crna Gora zatvorila tri pregovaračka poglavlja.
Vlade pre 2020. su za osam godina otvorile 33 poglavlja i privremeno zatvorile tri, dok je nova vlast poslije četiri i po godine zastoja precrtala takođe tri.
Crnu Goru tek čeka izazov budući da čelnici države zatvaranje svih poglavlja (još 27) najavljuju do kraja 2026. godine.
Veće plate su rizik po javne finansije?
Zaposleni u Crnoj Gori u novembru su primili uvećane zarade obračunate po programu Evropa sad 2.
Minimalna zarada za one sa srednjom školom je 600 evra, za one sa visokom školom 800 evra, a ostalima su plate uvećane po osnovu smanjenja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret zaposlenog, u proseku pet odsto.
„Evropa sad 2 je tek početak i zamajac našoj ekonomiji i standardu građana, i ovde se ne zaustavljamo“, rekao je premijer Miloko Spajić i najavio povećanje prosečne penzije na 600 evra već od januara.
Ovo odstupa od predizbornih obećanja i postizbornog kalkulatora jer nije došlo do povećanja od 25 odsto svim zaposlenima koji primaju platu preko 565 evra.
Evropska komisija u poslednjim prognozama za 2025. navodi da će povećanje prihoda uslovljeno povećanjem minimalne zarade i smanjenjem doprinosa za penzije podržati rast BDP-a u 2025. godini, ali će takođe doprineti povećanju inflacije.
Dobri fiskalni rezultati iz 2024. godine bili su podržani snažnim rastom prihoda, ali nove mere, koje slabe budžetske prihode i povećavaju rashode, dovešće do značajnog povećanja budžetskog deficita, smatra Evropska komisija.
Nastavljaju se identitetski sukobi
Prema rezultatima popisa koji je crnogorska Uprava za statistiku sprovela u decembru prošle godine, u Crnoj Gori najviše je Crnogoraca – 41,12 odsto (256.436 građana), Srba je 32,93 odsto (205.370), a Bošnjaka 9,45 odsto (58.956).
Najviše građana govori srpskim jezikom – 43,18 odsto (269.307), pa crnogorskim – 34,52 odsto (215.299).
Ovo je prvi popis stanovništva nakon smene trodecenijske vlasti Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića, i prvi otkad su u vlast ušle i prosrpske partije bivšeg Demokratskog fronta.
Na rezultate popisa čekalo se deset meseci, ali se oni o jeziku, veri i naciji nisu drastično promenili u odnosu na popis iz 2011. godine.
Ipak, između dva prebrojavanja, Crnogoraca je manje za 22.429, a Srba više za 27.260. Srpskim jezikom govori 0,3 odsto više građana nego pre 12 godina, a u istom periodu za dva i po procenta se smanjio broj građana kojima je crnogorski jezik maternji.
Kraj godine Crna Gora dočekala je bez budžeta za narednu jer opozicija blokira održavanje sednica Skupštine zato sto je vlast penzionisala jednu sutkinju Ustavnog suda mimo dosadašnjih pravila. Opozicija je to nazvala ustavnim pučem i najavila i vaninstitucionalnu borbu.
Uz zahteve bivšeg DF-a za donošenje zakona o dvojnom državljanstvu, kojim bi crnogorski pasoš mogao dobiti i značajan broj građana Srbije, te zahtev da se srpski proglasi drugim službenim jezikom, ni naredna politička godina u Crnoj Gori neće biti dosadna.
