Britanskoj premijerki Terezi Mej će na bez imalo optimizma najavljivanoj večeri u okviru „prelomnog“ samita EU o Bregzitu u sredu 17. oktobra biti potreban dobar stomak, zaključuje izveštač NBC news.
Pregovaračka koplja su se pred taj samit lomila na 499 kilometara dugoj kontinentalnoj granici između Severne Irske i Republike Irske, umekšanoj sporazumom iz 1998. (Good Friday Agreement, potvrđen referendumom), kojim je okončan tridesetogodišnji sukob u Severnoj Irskoj između protestanata, koji čine 48 odsto i katolika koji čine 45 odsto stanovništva.
Kada je u decembru 2017. postignuta načelna saglasnost da režim na kontinentalnoj granici Velike Britanije i Irske ostane onakav kakav je bio do sada, britanska premijerka je nagoveštavala da će ponuditi neko rešenje „bez presedana“. „Gardijan“ piše da je Velika Britanija predložila „privremeni carinski aranžman“ prema kome bi britanske vlasti u Severnoj Irskoj do 2020. carinile robu i naplaćivale PDV po evropskim pravilima, a od 2021. godine bile bi usaglašene zajedničke tarifne politike Britanije i EU – ako do tada ne bude potpisan sveobuhvatni sporazum o slobodnoj trgovini.
Međutim, prema izvorima „Gardijana“, Evropska komisija je u finišu neočekivano insistirala na tome da specijalni status Severne Irske bude privremen samo do uspostavljanja njenog trajnog specijalnog statusa, što bi postavilo za London neprihvatljivu carinsku granicu u Irskom moru ne između Severne Irske i Republike Irske, već između britanske Severne Irske i ostatka Velike Britanije.
VETO DABLINA: Tvrd stav pregovarača EU oko Severne Irske mogao bi se objasniti i dizanjem uloga u finišu pregovora, ali i time što se Irska, čije su karte u tim pregovorima jake, nije dala impresionirati nejasnim obećanjima Londona, pa je zapretila da će staviti veto na nastavak pregovora s Velikom Britanijom ako ne bude postignut zadovoljavajući progres potvrđen pisanim garancijama da u Severnoj Irskoj neće biti čvrste granice.
Takav stav, koji je verovatno uslovljen i nacionalnim motivima, ima i svoj ekonomski uzrok. MMF je, naime, objavio predviđanje da bi Irska mogla biti teško pogođena ako bi se sve završilo takozvanim „tvrdim Bregzitom“ – stopa njenog ekonomskog rasta mogla bi da bude skresana za 4 odsto.
Ekonomista iz Svetske banke Dejvid Guld u studiji o kritičnim vezama koje promovišu ekonomski rast u Evropi i centralnoj Aziji zaključuje da je Irska među zemljama koje će biti najviše pogođene Bregzitom zbog toga što je njena multidimenzionalna povezanost sa svetom (kroz trgovinu, strane direktne investicije, migracije, telekomunikacije, saobraćaj i druge kanale prenosa znanja i tehnologija) u značajnoj meri išla preko Velike Britanije (vidi tabelu).
OD DŽONSONA DO ŠIN FEJNA: To zatezanje u Britaniji daje šlagvort onima koji smatraju da je od „lošeg dila bolji Bregzit bez kompromisa“.
Bivši ministar spoljnih poslova Boris Džonson, koji je u julu podneo ostavku zbog neslaganja s premijerkinim konceptom Bregzita, pisao je u autorskom tekstu u „Dejli telegrafu“ da bi rešenje o privremenom specijalnom statusu Severne Irske sigurno bilo odbačeno jer bi predstavljalo promenu ustavnog aranžmana Velike Britanije. On naglašava da premijerkin Chequers plan, nazvan tako zato što je sastavljen u rezidenciji britanskih premijera u palati Chequers, vodi ka tome da Britanija praktično ostane u carinskoj uniji sa EU i na jedinstvenom evropskom tržištu, što, po njegovom mišljenju, predstavlja ismevanje projekta zvanog Bregzit.
Spekuliše se ne samo o tome da od ishoda pregovora o Bregzitu zavisi sudbina kabineta u ulici Dauning broj 10, već se pominju i mogući neprijatniji ishodi. Neki konzervativni političari iz Škotske su čak upozoravali da može doći do pobune ako se uspostavi novi presedan u vidu specijalnog statusa Severne Irske.
Čini se da škotski nacionalisti oživljavaju ideju o novom referendumu za čije je raspisivanje škotski parlament u martu 2017. ovlastio škotsku vladu, ali britanski parlament i vlada tu inicijativu nisu odobrili, verovatno se oslanjajući na činjenicu da se na referendumu o nezavisnosti 2014. godine 55,3 odsto Škota opredelilo za ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Nakon što se na referendumu o Bregzitu 2016. većina od 62 odsto Škota opredelila za ostanak Britanije u EU, govorilo se i o mogućnosti da se Škotska otcepi i tako ostane članica EU, ali nije verovatno da je takve pretenzije evropska strana ohrabrivala, s obzirom na to da pojedine članice imaju separatističke glavobolje (kao Španija s Katalonijom).
Demokratska unionistička partija od koje zavisi opstanak koalicione vlade Tereze Mej, oštro se usprotivila „solomonskom rešenju“, kako su pojedinci nazvali privremeni specijalni status Severne Irske, uz tvrdnju da se time omogućuje „puzajući irski separatizam“.
Na drugom polu, neki pripadnici Šin Fejna nagoveštavaju da će tražiti da se u Severnoj Irskoj raspiše referendum o otcepljenju od Velike Britanije ako se ne postigne sporazum o „mekoj granici“. BBC, pak, citira funkcionere Šin Fejna koji kažu da je za njih borba protiv „tvrdog Bregzita“ sada veći prioritet od borbe za ujedinjenu Irsku – za koju je, kako izgleda, Bregzit pojačao njihove argumente.
Politički komentator iz Belfasta Alek Kejn konstatuje da se perspektiva irskog ujedinjenja javlja jednom u životu, te da Šin Fejn zna da mu se može ukazati mogućnost koja se u dugom periodu neće ukazati ponovo.
ZONA SLOBODNOG KRETANJA IZ 1923.: Britanija je devedesetih godina prošlog veka težnju Iraca ka nacionalnoj nezavisnosti najpre pokušala da reši takozvanom devolucijom – proširivanjem autonomije ili samouprave kakvu sada u Britaniji imaju Škotska, Vels i Severna Irska. Pošto probritanski protestanti u Severnoj Irskoj nisu hteli da pristanu da njima upravlja Dablin, osnovana su dva parlamenta – za severnu i za južnu Irsku, ali irski nacionalisti su nastavili borbu za nezavisnost.
Kada je nakon trogodišnjeg rata za nezavisnost Irske Britanija priznala poraz i Anglo-irskim ugovorom 1922. južnu Irsku nasledila Irska Slobodna Država, 1923. je uspostavljena „zona slobodnog kretanja“. Nije bilo obaveze da se pokazuju pasoši na granici u Alsteru („Zemlja kralja Julajda“, kako Irci zovu severni deo svog ostrva čijih je tri okruga pripalo Irskoj, a šest Britaniji). Bila je to neka vrsta preteče Šengenskog ugovora kakav je u EU potpisan 1985.
To je veoma komplikovana, 499 kilometara duga granica sa oko 300 prelaza, koja prolazi kroz pojedina mesta i preseca prirodne komunikacije. Ljudi u pograničnim područjima često su morali da prelaze granicu po nekoliko puta da bi obavili svakodnevne aktivnosti.
Uprkos sporazumu o zoni slobodnog kretanja transfer roba preko te granice nije bio nesmetan – utvrđeni su carinski kontrolni punktovi jer su uvedene tarife na poljoprivredne proizvode, ugalj i čelik. Taj trgovinski rat okončan je 1936. godine.
Zona slobodnog kretanja je ukinuta na početku Drugog svetskog rata, tokom koga je Republika Irska bila neutralna. Bivša zona slobodnog kretanja pretvorila se u zonu ratnog šverca.
STRAH OD NOVIH SUKOBA: Kada je 1969. eskaliralo nasilje u Severnoj Irskoj, angažovane su britanske trupe koje su masakrom nazvanim „Krvava nedelja“ 1972. više rasplamsale požar nego što su ga ugasile. Radi sprečavanja šverca oružja vojska je kontrolisala saobraćaj i glavne punktove, zatvorila manje granične prelaze i porušila neke mostove.
Kontrola granice nastavljena je i nakon što su se Republika Irska i Velika Britanija 1973. istovremeno pridružile Evropskoj ekonomskoj zajednici. Ukinuta je tek nakon otvaranja jedinstvenog evropskog tržišta u januaru 1993. Ta granica, koju ni jedna ni druga država nikada nisu precizno obeležile, trenutno je nevidljiva, na putevima na nju ukazuju samo obaveštenja da su od te i te tačke ograničenja brzine izražena u miljama na sat. Verovanje da je brisanje te granice, uz aranžman o podeli vlasti, 1998. uticalo na prekid oružanih sukoba, sada zamenjuje bojazan da bi po izlasku Velike Britanije iz EU i uspostavljanjem „čvrste“ granice moglo opet da se rasplamsa nasilje u Severnoj Irskoj, u kojoj još uvek postoje zidovi koji razdvajaju katoličke od protestantskih kvartova i murali koji svedoče o negovanju suprotstavljenih sećanja na „neprilike“, kako tamo eufemistički nazivaju onih 30 godina građanskog rata tokom koga je život izgubilo 3.600 ljudi, a bilo utamničeno 30.000.
Tabela prikazuje kako na ukupnu povezanost zemalja Evrope i Centralne Azije utiče pretpostavljenih 10 odsto smanjenja svih tokova iz Velike Britanije u drugih 27 zemalja EU. Najmanje osetljive su zemlje sa veoma visokim nivoom i zemlje sa veoma niskim nivoom povezanosti. Prve lakše mogu naći alternativna izvozna tržišta ili izvore finansiranja, a druge ostaju izolovane i lišene razvojnih potencijala koje donosi multidimenzionalna povezanost.
