Sudeći po najavama u štampi, za ovih nekoliko godina se u Beogradu gradilo pet akvaparkova. Čuveni novobeogradski, zatim na Adi Ciganliji, Tašu, Košutnjaku, Grockoj. Međutim, osim napisa i ljupkih maketa po novinama, Beograđani nisu videli ništa.
Pred kraj 2010. najavljeni su vodeni parkovi u Nišu, Zemunu, Bačkom Petrovcu. Ako bismo poverovali u to da će biti i završeni, Zemunci bi 2013. mogli da se pohvale jedinstvenim parkom u regionu. Iz opštine su pobedonosno poručili da „bar što se letnjeg provoda tiče, Solun ili Budimpešta više neće biti u modi“. Zimski akvapark u Nišu, prema rečima arhitekte budućeg parka, imaće i „pet predsedničkih i nekoliko polupredsedničkih apartmana u kojima mogu da odsedaju državnici“. Zvuči originalno. Dođe delegacija iz, recimo, Francuske i bude smeštena u vodenom parku. U Bačkom Petrovcu će se za 12 meseci izgraditi „najveći i najmoderniji akvapark na Balkanu“.
Za sada, ipak, Jagodina, osim žirafe, ima i jedini vodeni park. Nije velik, ali ga je tokom letnjih meseci, svakog vikenda, posećivalo po 10.000 ljudi. Celodnevna ulaznica je 400 dinara.
Kada su u pitanju drugi zabavni parkovi, osim novogodišnjih vašara koji idu uz vrteške i jabuke u sirupu, teško da se igde diljem zemlje nudi ludi provod. U Beogradu, na Zemunskom keju i Kalemegdanu, postoji nekoliko vrteški. Pa šta?
Investicije, kao što su zabavni i vodeni parkovi, koštaju mnogo, moraju da budu na pogodnoj lokaciji, obično van grada, i zahtevaju velike površine. Novac se ne vraća brzo, ali se veoma isplate na „duge staze“.
Na rang-listi 20 najposećenijih mesta na svetu iz 2008. godine, četiri je bilo rezervisano za zabavne parkove. Na trećem i šestom mestu se nalaze Diznilendi u Americi, na osmom japanski Diznilend, dok je pariski deseti sa godišnjom posetom od 10,6 miliona turista. Iza njega sledi Kineski zid (deset miliona), a Luvr za jednu godinu obiđe tri miliona ljudi, manje nego što ih uživa u evropskom Diznilendu.
Karta za pariski zabavni park je 54 evra. Drugim rečima, u 2008. godini samo od ulaznica zarađeno je 572 miliona evra. Ako neko poželi ovih dana da poseti Paju i Mikija, dve noći sa doručkom u jednom od najboljih hotela u Diznilendu za dve osobe koštaju 528 evra.
A posle ta dva dana može da se ode do Parka Asteriks koji je nedaleko od Diznilenda. Širom Nemačke, Italije, Španije, Engleske nalaze se zabavni i akvaparkovi koji imaju sve – hotele, restorane sa internacionalnom kuhinjom, nebrojeno prodavnica, bioskopa, a po ulicama gradova iz bajki šetaju vikinzi, paje, silvesteri, rimski legionari. U blizni Barselone nalazi se park u kojem se na šinama tzv. kosteru spuštate brzinom od 135 kilometara na čas.
Moja iskustva iz zabavnih i vodenih parkova širom kontinenta govore da se obično odrasli raduju više nego najmlađi. Trče od jedne do druge atrakcije, guraju se u redu, nagovaraju klince da odu s njima na još koju vožnju. Bilo bi nepravedno reći da i deca ne uživaju. Što se tiče rolerkostera, ispred je upozorenje da oni sa slabim srcem i kičmom ne treba da sedaju. Nakon prve vožnje, na uporna nagovaranja uporno sam tvrdila da imam slabo srce i da bi me sigurno dokrajčilo sednem li još jednom. Prvi put sam tamo, pre osam godina, gledala 3D crtani film, a sreli smo i Šilju. Kakva radost. Pred nama je stajao junak našeg detinjstva. Raznežili se mi, raznežio se i Šilja. I tako, dok sam fotografisala drugaricu sa Diznijevim likom, on je lagano spustio ruku i pomilovao je po zadnjici. Nije nam to dugo ispričala. Tri godine nakon povratka iz Diznilenda, priznala je da je „Šilja bio navalentan“.
A kako to obično biva, u slučajnom razgovoru koji se uopšte nije ticao događaja moje drugarice, jedan sagovornik reče da se priča da je neko vreme odelo pariskog Šilje nosio jedan Srbin. Pa ne dopadne li mu se komentar nekog deteta iz regiona, umeo bi tiho da odbrusi. Verovatno bi dete to otćutalo. Jer, ko bi poverovao da Šilja priča srpski ili hrvatski?
Ovaj članak je napravljen uz podršku Evropske unije. Sadržaj ovog dokumenta je isključiva odgovornost nedeljnika „Vreme“ i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske Unije. Projekat („Vrline života u porodici evropskih naroda“) finansira Evropska unija kroz program Medijski fond u okviru evropskih integracija, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji a realizuje BBC World Service Trust.
