Vojska i policija patroliraju pustim ulicama glavnog grada Bangladeša, Dake, pošto je uveden policijski čas da bi se ugušili protesti u kojima je poginulo više od 100 ljudi ove sedmice. Telekomunikacije su takođe prekinute
Broj poginulih u studentskim protestima u Bangladešu dostigao je u petak 105 mrtvih, prema prebrojavanju koje je izvršio AFP koristeći podatke koje su dale bolnice.
Strani mediji ističu da je juče prijavljeno najmanje 56 smrtnih slučajeva.
Ukupno 24 dodatna smrtna slučaja prijavljena su u tri bolnice u glavnom gradu Daki, i još šest u Rangpuru, gradu na severu ove zemlje, što je odato prethodnom broju od 75 poginulih.
Policijski čas, suzavac i šok bombe
Ministar unutrašnjih poslova Bangladeša Asaduzman Kan rekao je da će vojska biti raspoređena u prestonici Daki i u drugim oblastima.
Tamo je od četvrtka na snazi suspenzija interneta i usluga tekstualnih poruka dok je policija razbijala proteste, koji su nastavljeni uprkos zabrani javnih okupljanja. Situacija je kulminirala u petak, kada su policajci pustili suzavac i šok bombe kako bi oterali demonstrante.
Sva okupljanja u prestonici zabranjena su do daljeg.
Zašto se protestuje?
Masovne ulične pobune organizovane od strane studenata izbile su početkom jula.
Studenti pozivaju na opštu blokadu tražeći ukidanje odluke da se rezervišu kvote u javnom sektoru za decu onih koji su se borili u ratu za nezavisnost od Pakistana 1971. godine, a protesti su izbili i usled nezadovoljstva zbog velike nezaposlenosti.
U Bangladešu je gotovo petina od 170 miliona stanovnika bez posla ili obrazovanja.
Demonstracije, koje su počele pre nekoliko nedelja i eskalirale u ponedeljak, prestavljaju dosad najveći izazov za premijerku Šeiku Hasina, otkako joj je u januaru počeo četvrti mandat.
Opozicione stranke bojkotovale su poslednje izbore.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
