Balkan još bez konačnog rešenja

Poznati italijanski geopolitički časopis „Limes“, jedan od najpoznatijih i najuticajnijih u Evropi, osnovao je svoj ogranak „Limes plus“, koji će u izdanju izdavačke kuće Klio izlaziti kod nas. Profesor Lučo Karačolo, osnivač i glavni urednik „Limesa“, šef katedre za političku geografiju i ekonomiju na Fakultetu političkih nauka u Rimu i komentator više uglednih italijanskih novina, u intervjuu za „Vreme“ govori o časopisu „Limes plus“, razlozima za njegovo pokretanje, o svom viđenju situacije na Balkanu i o aktuelnim problemima.

„VREME„: Kako je došlo do ideje da se pokrene ovakav časopis u SCG?

LUČO KARAČOLO: Sve je počelo tako što su ovdašnji prijatelji „Limesa“, koji su pratili njegovu orijentaciju, došli na tu ideju. Adele Macola je bila promoter časopisa, a ideja je zaintrigirala Klio, koji je stao iza projekta.

Vi ste urednik časopisa „Limes„. Da li će „Limes“ i „Limes plus“ biti slični ili ne?

Ideja je da časopis izlazi tri puta godišnje. Osnova časopisa je internacionalna, kao i u Italiji, i zavisi od teme broja. Balkan je tradicionalno jedna od tema. Na nemi način imamo tradiciju ovde. Kada se u Italiji bude više pisalo o Balkanu, dodatak italijanskom „Limesu“ biće pisan ovde. U Italiji se nadaju da će moći da koriste članke ovdašnjih eksperata. Cilj „Limesa“ i „Limesa plus“ je da se otvori debata o ovdašnjim problemima u kojoj će učestvovati različite strane, da se čuju različita mišljenja, bez obzira na političko stanovište. Časopis ima dve osnovne karakteristike. Prva je da se objavljuju mišljenja stručnjaka i političara (onih koji odlučuju), analitičara i aktera. S druge strane, cilj je da se proširi i saradnja s mladima koji imaju nešto da kažu o ovim pitanjima.

Da li će časopis izlaziti samo u SCG ili i u ostalim zemljama u regionu?

Za sada samo ovde, ali je namera da se proširi. Videćemo koliko može da se proširi odavde prema drugima. Javnost u Evropi zanima šta se ovde očekuje od nje – želi da čuje i vaš glas. Još postoje mnoge predrasude protiv kojih se treba boriti.

Šta vi očekujete od „Limesa plus„? Da li će ovdašnja javnost biti zainteresovana?

Nadam se da hoće. Na mislim da će časopis doneti komercijalan uspeh. Želimo da otvorimo diskusiju i na Balkanu i među nama, ali nemamo stalne informacije. Želimo da stvorimo mrežu, da organizujemo konferencije, razmenjujemo članke, da se bolje upoznamo. Situacija na Balkanu još nije sređena, vlada čudan mir, nije još sve rešeno. Želimo da kroz raspravu i dijalog i vi budete bliži Evropi.

Šta mislite o geopolitičkoj situaciji na Balkanu?

Nema još konačnog rešenja balkanskih problema. Moraćemo da ga nađemo u interesu svih. Nastale su nove države i neke nazovidržave (Federacija BiH i Makedonija – političke naprave, ali ne i države). Ne zna se ni šta će biti s vašom državnom zajednicom. Kosovo je najmanje rešeno pitanje u regionu, ali vrlo eksplozivno. Za sada nema izlazne strategije za Kosovo. SAD su zainteresovanije za nezavisno Kosovo, zato što misle da samo tako mogu brzo izaći iz njega i ostaviti region EU-u. Oni ovde nemaju strateškog interesa, možda im je potrebna jedna do dve baze. EU i Italija imaju ovde specijalan interes zato što će to ( Balkan i EU ) jednog dana biti ista zajednica. Ali, još nemamo konačno rešenje, moramo da rizikujemo.

Koji je po vama najveći problem na Balkanu?

Najveći problem je sigurnosna pretnja – ima mnogo kriminalnih organizacija, i to je jedan od glavnih razloga što još nisu uspostavljene stabilne države i institucije, tako da u stvari vlada mafija. To je pretnja i našem društvu i našoj bezbednosti.

Kako vidite ulogu Italije na Balkanu?

Nadam se da će imati vodeću ulogu zato što ima vodeći interes. Proširenje EU-a za nekoliko dana jeste proširenje koje nije direktno u našem interesu. Proširenje ide u severoistočnom smeru, a nama treba proširenje ka jugoistoku. Moramo da se suočimo sa problemima u Jugoistočnoj Evropi, koji neposredno ugrožavaju i nas, ali nemamo bilateralni prilaz. Problem je i to što nema entuzijazma za proširenje u Italiji i Zapadnoj Evropi jer svi misle da ovde postoje ozbiljni problemi koji će mnogo koštati. To nije laka situacija.

Kako vidite geopolitički položaj SCG danas?

Glavni problem je to što je SCG balkanska država, još neodređenog oblika. Još ne znate svoj budući status. Morate da se odlučite kakvu državu želite. Bez toga i rešenja kosovskog problema, ne vidim budućnost Srbije i Crne Gore u EU-u. Uslov za EU je da budete država sa utvrđenim granicama, a pošto se one još ne znaju, to mora da bude rešeno. Prvo morate da rešite svoje probleme, a onda ćemo videti koje mere moramo mi da preduzmemo.

Kakve su naše šanse da uđemo u program Partnerstvo za mir u junu?

To morate da pitate Amerikance.

Ako SCG ne uđe u Partnerstvo za mir, kakve će to posledice imati za naš položaj u regionu?

Imam utisak da na Balkanu postoje propusti i EU-a i NATO-a, a oni treba da budu rešenje vašeg problema. Za vas je važno da budete njihov deo, ali to neće rešiti sve vaše probleme. Problem je i to što NATO još uvek traži sopstvenu svrhu. Stari NATO je mrtav, a novi još traži svoju ulogu. To je otvoreno pitanje.

Vaše viđenje situacije na Kosovu?

Situacija je vrlo loša. Jedna od naših grešaka je što smo pokušali da ga predstavimo u boljem svetlu nego što jeste, a naša javnost sada nije spremna da sluša o greškama i propustima na Kosovu. Kosovom vladaju kriminalne organizacije što dobro objašnjava to što je EU potrošila toliko para, a nema dobrih rezultata. Ne mogu sada da vidim rešenje jer su SAD i EU zauzete na Bliskom istoku, a ekstremisti na Kosovu to pokušavaju da iskoriste i zato traže konačno rešenje. Ako steknu utisak da mogu da se izbore za to, mogu ponovo da urade nešto ludo, kao što je, na primer, bio napad u Mitrovici.

Da li mislite da se problem na Kosovu može rešiti u skoroj budućnosti?

Nadam se. Međutim, nema kosovskog rešenja kosovskog problema. To može biti samo rešenje na regionalnom nivou. Potreban je kompromis svih strana zato što se problem može rešiti samo ako se nađe rešenje i za BiH, Makedoniju i SCG. Nadam se da će se uskoro održati konferencija koja će dovesti do svestranog rešenja problema u regionu. Ona mora dovesti do evropeizacije balkanskih granica, jer bez toga nema ulaska u EU.

Da li je terorizam, pored organizovanog kriminala regionalni problem?

Da, naravno. Zato što u državama i određenim regionima vladaju kriminalne grupe, postoji mogućnost za izgradnju njihovih baza. Mislim pre svega na islamski terorizam u BiH.