Umro je „gigant američke spoljne politike“, „pravi diplomata“, „izvanredan čovek“, „šampion mira i pomirenja, ne samo u Pakistanu i Avganistanu već širom sveta tokom gotovo pola veka provedenog u službi svoje zemlje i međunarodne zajednice“. Ovako su na smrt američkog diplomate Ričarda Holbruka (69) reagovali predsednik SAD Barak Obama i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton. Slične reakcije stizale su diljem zapadne hemisfere.
Holbruk je preminuo u ponedeljak u univerzitetskoj bolnici „Džordž Vašington“ od posledica naprsle srčane aorte. U bolnicu je odvezen kada mu je iznenada pozlilo u Stejt departmentu. Dve operacije su, kako navodi Foks njuz, trajale više od 20 sati, ali hirurzi nisu uspeli da u potpunosti zaustave krvarenje.
Holbruk je poslednjih godina radio kao specijalni predstavnik Obamine administracije za Pakistan i Avganistan i trebalo je da pregovara s talibanima. Javno je napao američkog protežea avganistanskog predsednika Karzaija zbog izbornih nepravilnosti, kao i smenjenog zapovednika američkih snaga u Avganistanu Mek Kristala.
Ričard Holbruk je rođen 24. aprila 1941. u Njujorku. Zahvaljujući znanju vijetnamskog jezika koji je učio na koledžu, već u 21. godini započeo je svoju diplomatsku karijeru u Vijetnamu, gde je bio pomoćnik dva američka ambasadora. Sa 35 godina za vreme mandata američkog predsednika Džimija Kartera postaje do tada najmlađi pomoćnik američkog državnog sekretara za Istočnu Aziju i Pacifik. U to doba dolazi do normalizacije diplomatskih odnosa između Vašingtona i Pekinga. Holbruk je jedno vreme bio generalni direktor banke „Lehman Brothers“, ali ga je 1993. Bil Klinton imenovao za ambasadora u Nemačkoj.
Svetski poznat Holbruk postaje kada je Bil Klinton odlučio da ga postavi za specijalnog savetnika i pošalje da zaustavi rat u Bosni i Hercegovini, koji je tada ispunjavao udarne vesti svih svetskih medija. Evropa je do tada zgroženo i nemoćno posmatrala masovna ubijanja i razaranja u Bosni, raznorazni mirovni posrednici kao Sajrus Vens i Dejvid Oven doživeli su potpuni neuspeh. Holbruk, prozvan „buldožer“ zbog svog, neki kažu, neotesanog nastupa koji ne trpi otpor, činio se Klintonu kao pravi čovek za balkansku mirovnu misiju, to jest, za zavrtanje ruke pre svega Slobodanu Miloševiću, ali i Franji Tuđmanu i Aliji Izetbegoviću.
„Holbrukovanje“ je dalo rezultat. Milošević je pritisnuo Radovana Karadžića i rukovodstvo Republike Srpske da se potpiše mirovni sporazum, Srbija je RS uvela sankcije. Godine 1995. potpisan je Dejtonski sporazum za čijeg tvorca se smatra Holbruk. Krvoproliće u Bosni je zaustavljeno a Holbruk je zbog toga bio nominovan i za Nobelovu nagradu za mir. O svemu tome napisao je knjigu Kako zaustaviti rat.
Američki diplomata je bio poznat po nimalo diplomatskim nastupima. Za razliku od Evropejaca, uverljivo je pretio oružanom silom, sankcijama, svim vidovima pritisaka, vikao je, psovao, pa onda tapšao po ramenu i pio viski sve dok ne bi postigao rezultat.
Tipična je bila njegova poseta Banja Luci negde u proleće 1996. godine. Kolona blindiranih vozila sa rotacionim svetlima ušla je u glavni grad Republike Srpske. Američki specijalci su obezbedili sve prilaze hotelu „Bosna“. Sa Holbrukom su u hotel ušle američke diplomate i poveća grupa američkih novinara koji su ga svugde pratili. U jednoj sali hotela Holbruk je hteo da ih izvesti o napretku u posleratnoj Bosni – novinari neameričkih medija nisu imali pristup, što je često bio Holbrukov manir. Ko je hteo da se informiše o Holbrukovim aktivnostima morao je da prati američke medije. Potpisnik ovog teksta uspeo je da se prošvercuje zahvaljujući jednoj američkoj koleginici i stane negde po strani. Holbruk je započeo konferenciju za novinare, pogled mu je lutao po prepunoj sali a onda je nepogrešivo detektovao strano telo: „A ko ste vi i šta tražite ovde?“, upitao je odrešito. Ja sam taj i taj i pišem za te i te, promrmljao sam. Kratko je razmišljao da li da me agenti odstrane, o onda je ipak nastavio da priča.
Godine 1997. Holbruk je postao specijalni izaslanik za Kipar i Balkan. Tokom 1998. i 1999. kao specijalni izaslanik predsednika Klintona pregovarao je o okončaju oružanih sukoba srpske vojske i policije i Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), u čemu nije uspeo.
Marta 1999. doleteo je u Beograd da tadašnjem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću da poslednji ultimatum uoči NATO bombardovanja Jugoslavije. Ovoga puta Milošević nije popustio. Po okončanju tromesečnog bombardovanja i ulasku međunarodnih trupa na Kosovo završila se Holbrukova balkanska misija.
