Alijevu peti predsednički mandat: Da li su to bili izbori?

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev ubedljivo je osvojio peti mandat na predsedničkim izborima u sredu. Nakon zatvaranja više od 6.500 biračkih mesta u zemlji, azerbejdžanski državni mediji su da je Alijev dobio između 92,4 i 93,9 odsto glasova. Izlaznost je bila 76,73 odsto, saopštila je izborna komisija.

Redovni predsednički izbori trebalo je da budu održani u oktobru 2025, ali su, odlukom Alijeva, održani godinu i po dana ranije.

Kako piše Dojče vele, na ovim izborima Alijev praktično nije imao konkurenciju. Za mesto predsednika su se kandidovala šestorica malo poznatih političara bliskih vlasti, koji na prethodnim izborima nikada nisu osvajali više od sedam do osam odsto glasova.

Opozicija je bojkotovala izbore, tvrdeći da nema nade da će oni biti demokratski.

Izbori bez izbora

Mnogi, ne samo u Azerbejdžanu, veruju da je pobeda u ratu u Nagorno-Karabahu značajno ojačala poziciju Alijeva.

„Problem Karabaha je 30 godina dominirao političkim diskursom Azerbejdžana i izgledao je nerešiv. Ali Ilham Alijev ga je rešio“, kaže azerbejdžanski politikolog Ilgar Velisade.

„To se smatra njegovim istorijskim dostignućem i takođe ima uticaj na ponašanje birača“, kaže politikolog.

Prema rečima šefa azerbejdžanskog Instituta za politički menadžment Azera Gasimlija, euforija zbog pobede već je prošla. Ali, socijalni i ekonomski problemi i dalje postoje.

„Usvojeni su zakoni koji ograničavaju aktivnosti demokratskih institucija. Granice su i dalje zatvorene, navodno zbog kovida. U 2023. godini privredni rast je bio 0,5 odsto, najniži na postsovjetskom prostoru, a nezavisni stručnjaci za ovu godinu predviđaju recesiju“, nabraja on.

„Pored toga, postoji ogromna razlika između glavnog grada i provincija, iako su u poslednjih deset godina desetine milijardi petrodolara potrošene na regionalne razvojne projekte“, kaže Gasimli.

Prema njegovim rečima, u Azerbejdžanu ne postoje nezavisne institucije koje mogu da ponude verodostojne ankete.

„Sama činjenica da se prevremeni izbori održavaju bez prave konkurencije pokazuje da se politička procena predsednika posle rata u Karabahu nije mnogo promenila“, zaključuje stručnjak.

Imitacija demokratije i represija

Gasimli opisuje dosadašnju vladavinu Alijeva rečima „imitacija i represija“: „S jedne strane, on imitira demokratiju i manevriše između interesa Zapada i Rusije, a sa druge strane vodi oštru, autoritarnu i represivnu politiku.“

Ipak, politički stil Alijeva se promenio u poslednjih 20 godina, kaže Ilgar Velisade: „Dok je ranije pažljivo slušao mišljenja i savete raznih međunarodnih organizacija, sada deluje odlučnije i samostalnije. Koncentriše se na dugoročne strateške interese zemlje.“

Jedna od tih organizacija je i Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE). U rezoluciji iz oktobra 2023. ona je osudila raseljavanje Jermena iz Nagorno-Karabaha, što je pogoršalo odnose između PSSE i Azerbejdžana.

PSSE je izrazila „ozbiljne zabrinutosti“ ped izbore. To što Azerbejdžan nije dozvolio PSSE da posmatra izbore takođe je jedan od razloga što je azerbejdžanska delegacija sada isključena iz te organizacije.

Njen šef Samed Seidov je optužio Zapad za mešanje i antiazerbejdžansku propagandu. Zbog toga su izbore posmatrali samo predstavnici Organizacije turskih država, Šangajske organizacije za saradnju i Zajednice nezavisnih država.

Približavanje ili udaljavanje od Zapada?

Ilgar Velisade očekuje da će Baku, kao i do sada, nastojati da održi ravnotežu u odnosima sa Moskvom i Teheranom, ali da će istovremeno uspostavi bliže kontakte sa zemljama centralne Azije kako bi postao spona između njih i Evrope.

I sama Evropa će, kako se nada Velisade, na kraju sklopiti „mir“ sa Azerbejdžanom, makar samo iz razloga regionalne bezbednosti.

Politički stručnjak u egzilu Rauf Mirkadirov smatra da će Azerbejdžan posle izbora težiti približavanju Zapadu i da će ponovo pokrenuti mirovne pregovore sa Jermenijom.

Azer Gasimli, s druge strane, smatra da je Ilham Alijev već doneo geopolitičku odluku u korist Rusije: „Očekujem u bliskoj budućnosti nastavak procesa integracije sa Ruskom Federacijom i, nasuprot tome, dalje pogoršanje odnosa sa Zapadom.“

Istovremeno, Gasimli priznaje da je situacija na postsovjetskom prostoru veoma nestabilna i da bi, na primer, uspesi Ukrajine u ratu sa Rusijom mogli da utiču na prorusku politiku Alijeva.