Nakon objavljenog snimka „građanskog hapšenja" SNS aktivista i direktora PIO Fonda Relje Ognjenovića u zgradi na Voždovcu, reagovala je i policija koja je došla na poziv stanovnika zgrade. Da li se mogu popisivati ljudi i praviti spiskovi, šta kaže zakon? Konačno, da li se video klipovi nastali u takvim prilikama smeju uopšte snimati, a potom i objavljivati
„Građani veoma razočarani i sebe vide kao kolateralnu štetu u čitavom procesu sukoba Prištine i Beograda. S jedne strane imamo Kurtija koji izliv nacionalnog besa iskaljuje prema Srbima, a sa druge strane Beograd koji je svojom neodgovornom politikom doveo do ovog stanja", ocenjuje Darko Dimitrijević, urednik Radio Goraždevca
Pogibiju posade vojnog helikoptera Mi-17 obeležavaju penzionisani piloti i mehaničari. Državni funkcioneri se nisu udostojili ni kakvo spomen obeležje da postave. Odgovorni za ovu tragediju nikada nisu bili kažnjeni
Premijerka u tehničkom mandatu je na konferenciji za novinare u sedištu SNS-a u Beogradu rekla da se u protekla tri dana desio „akt brutalnog nasilja nad čak dve aktivistkinje SNS-a"
U vreme dok se još rado upoređivao sa Đinđićem, Aleksandar Vučić je obećao da će spomenik ubijenom premijeru biti otkriven na petnaestogodišnjicu njegove likvidacije, 12. marta 2018. Odavno je Vučić prestao da sebe i Đinđića predstavlja kao jedine vizionare u modernoj srpskoj istoriji, a ni od spomenika nema ništa
Vučićeva vlast neće popraviti izborne uslove, ali bojkot ne sme da bude opcija za opoziciju, kaže direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović
Novi izbori u Beogradu i drugde „ne smeju“ da se održe u istim uslovima kao decembarski, kaže za „Vreme“ prvi čovek Novog DSS Miloš Jovanović. Nove nameštene izbore, kaže, opozicija će sprečavati u sadejstvu sa građanima
Odbačen zahtev dela opozicije koja smatra da Mandić, lider koalicije „Za budućnost Crne Gore“, „nije dostojan“ da bude na čelu parlamenta
Sednica je prvobitno bila zakazana za danas u 11 časova, ali je pomerena za sedam dana u nedelju uveče posle sastanka predsednika Srbije sa liderima stranaka koje su do sada činile vladajuću većinu
Premijerka Srbije oštro kritikovala zahtev dela opozicije o uspostavljanju prelazne vlade
Koalicije Srbija protiv nasilja i NADA potpisale su dokument o uslovima koje vlast treba da ispuni pre narednih izbora. Sve se svodi na to da se obezbede fer i pošten izborni proces. Ukoliko bi stranke na vlasti na to pristale, u najmanju ruku bi Beograd praktično predale u ruke opozicije
U Srbiji je tokom 2023. godine izdato više od 52.000 radnih dozvola strancima, što je skok od skoro 70 odsto u odnosu na prethodnu godinu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je presudio da beogradski izbori neće biti održani 28. aprila, kako je sam ranije najavio, već 2. juna. Pomerio je i nastavak konstituisanja Skupštine Srbije. Karte su ponovo podeljene, pitanje je ko kakve adute drži u ruci. I da li je počela sasvim drugačija igra
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odložio je beogradske izbore sa 28. aprila na 2. juni. Složna opozicija udružena sa ProGlasom je zabeležila malu pobedu. Sada neka se pripremi za najprljaviju kampanju u istorji prljavih srpskih izbornih kampanja
Teret zla koji se sručio na pleća mladih aktivista iz Novog Sada je nepravda koja ječi do neba. Tragikomično je da njih za nasilje i kriminal optužuju oni koji su nepatvoreni nasilnici i kriminalci. Hoće li neko stati u njihovu odbranu
Lideri vladajućih partija pozvani su večeras na Andrićev venac kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića da razmotre datum održavanja beogradskih i lokalnih izbora. Među pozvanima je i senator Republike Srpske Aleksandar Vulin
Mediji očekuju da će noćas dodela Oskara proteći onako kako jedino može, jer je apsolutni favorit „Openhajmer“. Srbija nema predstavnika, a to što je i Francuska tipovala na pogrešan film, iako je imala pravi, ne može da umanji osećaj da je propuštena još jedna dobra prilika
Pajtić je rekao da je potpuno očigledno da je nemoguće promeniti bilo šta od izbornih uslova do tog datuma, kao i da je jasno da predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje taj datum kako bi ispipao "puls javnog mnjenja" i video da li će otpor biti velik.
Kao osnov dokumenta se vodi „borba za poštene, slobodne i fer izbore, uz podrazumevanje demokratskih mehanizama i procedura"
Premijerka Ana Brnabić informisala „međunarodne partnere da je Vlada Srbije već uputila pozivno pismo posmatračkoj misiji koja bi pratila lokalne izbore u Beogradu"
Nikakvi izbori za grad Beograd nisu mogući 28. aprila, jer apsolutno nema vremena da se zaštiti birački spisak i primene sve suštinske preporuke ODIHR misije, ocenio Borko Stefanović
Novi beogradski izbori ne mogu biti raspisani pre nego što bude izabran predsednik Skupštine Srbije, koji je jedini ovlašćen da raspiše izbore za odbornike gradskog parlamenta
Sve miriše na to da će ponovljeni izbori u Beogradu biti održani 28. aprila. Iz redova najjačih opozicionih grupa čuju se barem tri različita stava o tome u koliko „kolona“ treba ići na izbore, ako uopšte treba ići pod ovim uslovima
Kao na dlanu, prilog N1 o izbornom inženjeringu u Maloj Krsni pokazuje koliko naprednjaci preziru vlastiti narod i zemlju. Da bi postali još bogatiji, moćniji, bahatiji i nedodirljivi pred zakonom, bezdušno ucenjuju i iskorištavaju siromašne, nemoćne, ponizne i zavisne od svakog ko raspolaže mrvicom vlasti
Iako datum za izbore u Beogradu još nije zvanično saopšten, Srpska napredna stranka je već pokrenula sve svoje resurse na čelu sa Vučićem. A za njega je pobeda ultimativna
Na početku današnje sednice Skupštine Crne Gore na Cetinju umalo je došlo do tuče između poslanika Nove srpske demokratije, koja je bila član nedavno rasformiranog proruskog Demokratskog fronta, i opozicione Demokratske partije socijalista
Ana Brnabić je onomad narodu predstavljena kao lezbejka iz deliveri junita. S vremenom je postala – naprednjakinja. Prekomanda na novu funkciju ne menja tu mnogo
Verbalni sukob aktivista „SviĆe” i SNS
Podsetimo, prošle nedelje nakon verbalnog sukoba aktiviste pokreta „SviĆe” Nikola Ristića sa aktivistkinjama SNS-a na Banovom Brdu u Beogradu reagovale su i pojedine stranke koalicije Srbija protiv nasilja, kao i premijerka Ana Brnabić. Snimak se proširio društvenim mrežama, a obe strane su razmenjivale teške optužbe.
Reagovala je i Srpska napredna stranka saopštenjem u kojem su istakli da je na njihove aktiviste „verbalno i fizički nasrnuo” aktivista „SviĆe” Nikola Ristić dok su obilazili članove te stranke u kampanji „od vrata do vrata” na Banovom brdu.
Ana Brnabić se obratila na iznenada sazvanoj konferenciji za štampu u prisustvu članica Vlade iz SNS i dve aktivistkinje vladajuće stranke, koje tvrde da su fizički napadnute.
Na snimku koji je objavila grupa „SviĆe“ vide se muškarac i žena, a ne dve žene. Aktivista ove grupe Nikola Ristić za „Danas“ je rekao da se dogodilo ono što se na snimku i vidi, te da nije bilo fizičkog kontakta, „niti smo bilo koga napali“.
Šta se dogodilo?
Ristić je za „Vreme“ kazao da je sa drugom prolazio u nedelju oko 21 čas uveče jednom ulicom na Banovom brdu i da su u toku šetnje videli ljude sa nekakvim spiskovima, nakon čega su zastali da osmotre o čemu se radi.
Objasnio je da su aktivisti SNS čekali ispred ulaza kako bi im neko otvorio vrata, nakon čega su ušli i počeli redom da upoređuju spisak po potpisanim sandučićima.
„Kada smo ih pitali koga popisujete i šta, oni su rekli: ’Popisujemo naše članove’“, kaže Ristić.
Nakon toga, u pokušaju da objasne građanima u prolazu šta se događa, dvoje aktivista su pokušavali da se odbrane i rekli da ne znaju o čemu se radi i da nemaju nikakav spisak.
„Ostavili su materijal koji su imali u nekom lokalu u Požeškoj, koji su zaključali. Kasnije se ispostavilo da je momak koji je bio na terenu član SNS-a iz Rume, a devojka koja je bila sa njim je bila kandidatkinja SNS-a za poslanicu na poslednjim izborima“, navodi Ristić.
Šta je dozvoljeno u kampanji?
Advokat Rodoljub Šabić za „Vreme“ kaže da je jedna stvar poseta stranačkih aktivista članovima stranke ili stranačkim simpatizerima, a sasvim druga generlano posećivanje stanova nepoznatih ljudi koje još podrazumeva i sistematsku obradu ličnih podataka.
„Poseban problem je obrada, traženje i evidentiranje podataka koji spadaju u kategoriju posebnih, naročito osetljivih”, ukazuje Šabić.
Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti kao posebni, naročito osetljivi podaci tretiraju se i podaci o pripadnosti političkoj stranci i podaci o političkom opredeljenju generalno.
Traženje tih podataka, kaže Šabić, pogotovo u situaciji kad mnogi građani nisu sigurni da li smeju da ih uskrate, odnosno da li to mogu bez rizika, ozbiljno dovodi u pitanje zakonske i ustavne garancije prava građana.
Veliki problem su, naglašava Šabić, svakako više nego osnovane sumnje da stranački aktivisti raspolažu ličnim podacima građana iz baza podataka organa vlasti.
„Ti podaci ne samo da bi im morali biti nedostupni nego njihovo posedovanje i obrada predstavljaju kažnjivo, čak krivično delo, ali reakcije nadležnih uvek izostaju.”
Šabić podseća da je pred sam odlazak sa funkcije Poverenika podneo krivičnu prijavu povodom više nego osnovane sumnje da su lični podaci čak 1,7 miliona korisnika Fonda PIO predati vladajućoj stranci, ali da i danas, šest godina kasnije, javnost nema nikakvih informacija šta su tužilaštvo i policija s tim u vezi preduzeli.
Druga strana – da li je smelo da se snima?
Sa druge strane, postavlja se pitanje da li su članovi grupe „SviĆe” smeli da snime i objave snimak SNS aktivista.
Šabić objašnjava da Krivični zakonik predviđa da će se lice koje neovlašćeno načini (čl.144) ili koje objavi ili prikaže (čl.145) fotografiju ili film bez pristanka snimljenog lica i time osetno zadre u lični život tog lica, kazniti novčanom kaznom ili zatvorom. Ova dela ne goni tužilaštvo, postupak se pokreće samo privatnom tužbom.
Dakle, hipotetički snimljeni aktivisti SNS-a migli bi podneti tužbu sudu, međutim, naglašava Šabić, izvesno bez šansi da uspeju u sporu.
Zašto bez šansi? Zato što „zakon za postojanje krivičnog dela izričito zahteva da se snimanjem odnosno objavljivanjem slike ili filma ‘zadire u lični život’ i to ‘osetno’ što prema svim okolnostima sasvim očigledno nije slučaj”, zaključuje Šabić.
', title: 'Građansko hapšenje i koškanje: Šta aktivisti smeju, a šta ne smeju u predizbornoj kampanji', pubdate: '2024-03-13 17:27:21', authors: authors, sections: "Vesti", tags: "Nikola Ristić,SNS,SviĆe", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Građansko hapšenje i koškanje: Šta aktivisti smeju, a šta ne smeju u predizbornoj kampanji', 'pageContent': 'Stanari jedne zgrade u Vojvode Stepe u Beogradu zadržali su u holu direktora PIO Fonda Relju Ognjenovića i aktiviste Srpske napredne stranke, koji su sa spiskom sa ličnim podacima stanara išli od vrata do vrata. Kako je prikazano na snimku, koji je na društvenoj mreži „X“ objavio Nemanja Šarović, Ognjenović i aktivisti SNS zadržani su do dolaska policije. Prema navodima Šarovića, akciju stanara predvodio je bivši diplomata profesor Davor Kalajdžić. Dodaje da je prvo zadržano dvoje aktivista SNS, koji su sa spiskom obilazili stanove, da bi se na njihov poziv u pomoć pojavio Relja Ognjanović sa još nekoliko naprednjaka. Profesor Kalajdžić je, dodaje Šarović, pozvao policiju i prijavio kršenje zakona o tajnosti ličnih podataka građana, tražeći od policije da utvrdi identitet ljudi zatečenih u kršenju zakona, kao i način na koji su oni došli do boračkih spiskova za njihovu zgradu ali i čitav Voždovac. Ovaj najnoviji slučaj je podsetio na prethodni sukob političkih rivala koji se pre nedelju dana desio u Beogradu, i postavlja se pitanje šta aktivisti smeju, a šta ne smeju da rade u političkim kampanjama, odnosno, šta zakon kaže o tome? Shodno tome da je kampanja tek započeta, ko zna šta može da nas očekuje do datuma održavanja izbora.Stanari UHAPSILI Relju Ognjanovića i zadržali ga do dolaska policije!
Profesor Davor Kalajdžić i stanari zgrade u Vojvode Stepe, izvršili su građansko hapšenje direktora PIO fonda i bliskog prijatelja Danila Vučića. Najpre je zadržano dvoje aktivista SNS koji su sa biračkim… pic.twitter.com/Guz9O7ao9b — Немања Шаровић (@NemanjaSarovic) March 15, 2024
Verbalni sukob aktivista „SviĆe” i SNS
Podsetimo, prošle nedelje nakon verbalnog sukoba aktiviste pokreta „SviĆe” Nikola Ristića sa aktivistkinjama SNS-a na Banovom Brdu u Beogradu reagovale su i pojedine stranke koalicije Srbija protiv nasilja, kao i premijerka Ana Brnabić. Snimak se proširio društvenim mrežama, a obe strane su razmenjivale teške optužbe.
Reagovala je i Srpska napredna stranka saopštenjem u kojem su istakli da je na njihove aktiviste „verbalno i fizički nasrnuo” aktivista „SviĆe” Nikola Ristić dok su obilazili članove te stranke u kampanji „od vrata do vrata” na Banovom brdu.
Ana Brnabić se obratila na iznenada sazvanoj konferenciji za štampu u prisustvu članica Vlade iz SNS i dve aktivistkinje vladajuće stranke, koje tvrde da su fizički napadnute.
Na snimku koji je objavila grupa „SviĆe“ vide se muškarac i žena, a ne dve žene. Aktivista ove grupe Nikola Ristić za „Danas“ je rekao da se dogodilo ono što se na snimku i vidi, te da nije bilo fizičkog kontakta, „niti smo bilo koga napali“.
Šta se dogodilo?
Ristić je za „Vreme“ kazao da je sa drugom prolazio u nedelju oko 21 čas uveče jednom ulicom na Banovom brdu i da su u toku šetnje videli ljude sa nekakvim spiskovima, nakon čega su zastali da osmotre o čemu se radi.
Objasnio je da su aktivisti SNS čekali ispred ulaza kako bi im neko otvorio vrata, nakon čega su ušli i počeli redom da upoređuju spisak po potpisanim sandučićima.
„Kada smo ih pitali koga popisujete i šta, oni su rekli: ’Popisujemo naše članove’“, kaže Ristić.
Nakon toga, u pokušaju da objasne građanima u prolazu šta se događa, dvoje aktivista su pokušavali da se odbrane i rekli da ne znaju o čemu se radi i da nemaju nikakav spisak.
„Ostavili su materijal koji su imali u nekom lokalu u Požeškoj, koji su zaključali. Kasnije se ispostavilo da je momak koji je bio na terenu član SNS-a iz Rume, a devojka koja je bila sa njim je bila kandidatkinja SNS-a za poslanicu na poslednjim izborima“, navodi Ristić.
Šta je dozvoljeno u kampanji?
Advokat Rodoljub Šabić za „Vreme“ kaže da je jedna stvar poseta stranačkih aktivista članovima stranke ili stranačkim simpatizerima, a sasvim druga generlano posećivanje stanova nepoznatih ljudi koje još podrazumeva i sistematsku obradu ličnih podataka.
„Poseban problem je obrada, traženje i evidentiranje podataka koji spadaju u kategoriju posebnih, naročito osetljivih”, ukazuje Šabić.
Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti kao posebni, naročito osetljivi podaci tretiraju se i podaci o pripadnosti političkoj stranci i podaci o političkom opredeljenju generalno.
Traženje tih podataka, kaže Šabić, pogotovo u situaciji kad mnogi građani nisu sigurni da li smeju da ih uskrate, odnosno da li to mogu bez rizika, ozbiljno dovodi u pitanje zakonske i ustavne garancije prava građana.
Veliki problem su, naglašava Šabić, svakako više nego osnovane sumnje da stranački aktivisti raspolažu ličnim podacima građana iz baza podataka organa vlasti.
„Ti podaci ne samo da bi im morali biti nedostupni nego njihovo posedovanje i obrada predstavljaju kažnjivo, čak krivično delo, ali reakcije nadležnih uvek izostaju.”
Šabić podseća da je pred sam odlazak sa funkcije Poverenika podneo krivičnu prijavu povodom više nego osnovane sumnje da su lični podaci čak 1,7 miliona korisnika Fonda PIO predati vladajućoj stranci, ali da i danas, šest godina kasnije, javnost nema nikakvih informacija šta su tužilaštvo i policija s tim u vezi preduzeli.
Druga strana – da li je smelo da se snima?
Sa druge strane, postavlja se pitanje da li su članovi grupe „SviĆe” smeli da snime i objave snimak SNS aktivista.
Šabić objašnjava da Krivični zakonik predviđa da će se lice koje neovlašćeno načini (čl.144) ili koje objavi ili prikaže (čl.145) fotografiju ili film bez pristanka snimljenog lica i time osetno zadre u lični život tog lica, kazniti novčanom kaznom ili zatvorom. Ova dela ne goni tužilaštvo, postupak se pokreće samo privatnom tužbom.
Dakle, hipotetički snimljeni aktivisti SNS-a migli bi podneti tužbu sudu, međutim, naglašava Šabić, izvesno bez šansi da uspeju u sporu.
Zašto bez šansi? Zato što „zakon za postojanje krivičnog dela izričito zahteva da se snimanjem odnosno objavljivanjem slike ili filma ‘zadire u lični život’ i to ‘osetno’ što prema svim okolnostima sasvim očigledno nije slučaj”, zaključuje Šabić.
', 'pageDate': '2024-03-13 17:27:21', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
