“Smer transformacije je deo vizije srpske vojske koja mora biti u stanju da odgovori na bezbednosne izazove sa kojima će se Srbija suočavati i 2015. godine i kasnije. A to su bezbednosni izazovi koji neće počinjati na srpskim granicama i koji traže mnogo kompleksnije odgovore od individualne vojne moći Srbije”, zaključio je Zdravko Ponoš
Koliko se vlast prepala predsedničkog kandidata opozicije Zdravka Ponoša, svedoči i to što su protiv njega podigli “najtežu artiljeriju” analitičara i stručnjaka od kojih je velika većina vojsku gledala samo u filmovima
Iako zdrav razum govori da ne treba rušiti ono što je lepo i bitno, na kraju ipak pobedi zarada. I tako iz dana u dan, sve više i vidljivije, Beograd postaje klonirani Dubai
Ponoša zbog “nedostatka” ratnog iskustva, što je najzanimljivije, napadaju političari koji rata nisu omirisali, a morali bi, zbog svojih godina, poput Aleksandra Vučića i Aleksandra Vulina
Režimski mediji rade, ono zbog čega postoje: Zdravka Ponoša nazivaju „izdajnikom“, „NATO-generalom“, „tajkunom među generalima“, „kandidatom lopova Dragan Đilasa“... Usput ožežu i Vladetu Jankovića. Izbori još nisu ni raspisani
Aleksandar Karađorđević otvorio je vrata svoje kraljevine izbeglicama iz carske Rusije i zaslužan je za nastavljanje rada kadetskih korpusa na teritoriji Kraljevine SHS. U Belu Crkvu, do tada pogranično mesto sa mnogo praznih austrougarskih kasarni i drugih objekata, ruske izbeglice su pristizale sve do 1928
Svima je jasno da se lideri malih zemalja na Balkanu međusobno sukobljavaju kao da su se pre toga dogovorili kako će da glume svađu. S druge strane, ove su zemlje toliko male da sve liči na skupštinu stanara
Senzacionalistički naslovi, burni politički govori, vatrene nacionalističke emocije deo su atmosfere koja je danas mnogo dramatičnija (i otvorena u mržnji) nego pre tridesetak godina, kada je jugoslovenska kriza polako postala jugoslovenski rat. Na prvi pogled na ivici smo propasti, ali potencijalni regruti novog rata nisu odlučni da pređu sa reči na dela. Pavle Bihali, firer navodnih ljubitelja životinja i mrzitelja ljudi, najbolje je pokazao kako to danas izgleda krenuti u rat porukom da se prvo mora otići na pi-si-ar test
Vojnik po ugovoru ima u proseku 30–35 godina, završenu srednju školu, službuje u mestu gde živi, stanuje uglavnom kod roditelja (supruginih ili svojih) jer mu primanja ne dozvoljavaju da iznajmi stan. Kupovina stana na kredit za njega je misaona imenica budući da nema stalan posao. Taj vojnik ćuti i trpi, radi šta mu se naloži i moli Boga da ima onaj "turnus" po smenama: 12 sati radi, pa je 24 sata slobodan, onda opet 12 sati na radnom mestu noću, pa 48 sati slobodan. Zašto? Iz prostog razloga što onda ima vremena za dodatni rad – u poljoprivredi, kao nadničar u građevini, pomoćnik u zanatskim radovima...
Uvođenje "tehnoloških čuda" stavlja u fokus drugu stvar – održavanje sredstava Vojske Srbije, ovakve kakva je i u brojnom stanju kakvo je. Vojsku ne čine samo profesionalna vojna lica nego i, na primer, majstori, od puškara do onih za održavanje tenkova i kamiona
U slučaju Aleksandra Vulina svaka normalnost i logika gube bitku, pa on, na primer, u svojstvu ministra policije, slavodobitno daje izjavu kako je "brzom i efikasnom akcijom" identifikovan džeparoš koji je jednoj Beograđanki 2. jula u marketu na Vračaru iz torbe ukrao mobilni telefon
O važnosti koju Beograd pridaje saradnji sa NATO pokazuje podatak da je pored domaćih zvaničnika i predstavnika diplomatskog kora na najvećoj ovogodišnjoj vežbi Vojske Srbije "Munjeviti udar 21" na Pešteru bio prisutan i komandant KFOR-a Franko Federiči. Pored toga, manje vidljiva ali neprekidna operativna saradnja Srbije i NATO odvija se već dvadeset godina kroz zajedničke aktivnosti Vojske Srbije i KFOR, na čije će čelo u novembru prvi put će doći jedan visoki oficir iz regiona. Reč je o brigadnom generalu Ferencu Kajariju iz Mađarske, članice EU i NATO sa kojom Beograd ima veoma razvijene odnose. Budimpešta sa 397 vojnika drži treće mesto po veličini kontingenta u KFOR-u, odmah nakon SAD i Italije
