Međuvreme

Napadi

Prema izveštaju objavljenom u Forum 18 njusu, norveškoj organizaciji koja se bavi zaštitom slobode veroispovesti, 2004. godine dogodilo se više od 100 napada na protestante, mormone, katolike, jehovine svedoke, muslimane… U prvih pet meseci ove godine bilo je bar 25 incidenata različitih vrsta, od grafita na zidovima crkava i zgrada do skrnavljenja grobova i napada putem medija. Od pomenutih 100 napada u 2004. bar 26 tiču se adventističke crkve. Samo u martu te godine šest puta su polomljeni prozori na različitim crkvama: u Borči, Sremskoj Mitrovici, Mladenovcu i dva puta u Pančevu.

Incijativa mladih prošle nedelje podnela je tužbu protiv policajca Zorana Lukovića, pripadnika Uprave kriminalističke policije u Beogradu i autora knjige Sekte – priručnik za samoodbranu, zbog raspirivanja mržnje prema manjim verskim zajednicama. Ova organizacija zatražila je da se korišćenje knjige, koja se upotrebljava i kao udžbenik u srednjoj školi Ministarstva unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici, preispita. Takođe, Luković je optužen da u javnim nastupima manjinske verske zajednice naziva sektama, a vernike duševno obolelim ljudima, narkomanima, počiniocima najtežih krivičnih dela, donosiocima smrti i razaranja…

Zver

Prošlog vikenda konačno je rešena misterija „tamnavičkog vukodlaka“. Više od mesec dana nepoznata zver harala je selima Tamnavičkog okruga, ulazila u obore i klala stoku. Sve je ličilo na Dojlovog Baskervilskog psa, ali nije bilo Šerloka Holmsa da reši misteriju. Iako od 16. maja, kada se zver pojavila, niko nije uspeo da je vidi, meštani sela Tulari, Banjani i Novaci precizno su je opisivali kao životinju koja ima zube „kao igle“, šiljate uši, glavu veću od tela i belu prugu preko grudi. Ove nedelje misterija je razrešena hvatanjem ne jedne, već dve zveri za koje se pretpostavlja da su mešanci vuka i vučjaka. U nedelju 19. juna, Vlada Marjanović iz Tulara puškom je ustrelio ženku koja se spremala da napadne tor. Ubrzo nakon toga, Zlaja Sitarica iz sela Banjani ranio je vilama, takođe ženku, ali je ova životinja preživela. Oni koji su je videli kažu da liči na vučjaka, ali je manja i ima izraženije zube. Obe zveri biće detaljno pregledane na Biološkom institutu Veterinarskog fakulteta u Beogradu, kako bi se utvrdilo o kakvoj životinji je reč.

Poligraf

U Srbiji je nedavno počeo da radi prvi privatni detektor laži. Firma MProtekt, koja se bavi konsaltingom obezbeđenja, nabavila je poligraf LX-4000, najsavremeniji aparat ove vrste i stavila ga na raspolaganje firmama koje žele da provere lojalnost svojih radnika. Poligraf je odmah izazvao veliko interesovanje bankarskih, trgovinskih i drugih preduzeća koja rade sa velikim količinama novca i poverljivim informacijama. U MProtektu kažu da su zatrpani zahtevima za poligrafsko ispitivanje radnika ovih preduzeća. Poligrafski ispitivač Slobodan Zečević kaže da nadležni u firmama na ovaj način žele da provere da li su zaposleni skloni krađi ili odavanju poslovnih tajni. Poligrafsko ispitivanje traje nekoliko minuta i obavezno počinje pitanjem: „Da li ćete govoriti istinu?“ Zanimljivo je da je jedno od pitanja koja se postavljaju i „Da li razmišljate o promeni posla?“. Zečević dodaje da je poligraf nemoguće prevariti, recimo, uzimanjem sedativa, te da prevare postoje samo na filmu i u literaturi. Jedino ostaje nejasno imaju li poslodavci pravo da traže od svojih radnika da se podvrgnu poligrafskom ispitivanju.

Šenluk

Jedna svadba u Melencima kod Zrenjanina, održana u subotu, ima velike šanse da uđe u novinske rubrike tipa „Verovali ili ne“. Veseli mladoženja Dane Đuđić trebalo je da po običaju lovačkom puškom pogodi jabuku okačenu iznad mladine kuće. Umesto toga, Đuđić je jednim jedinim hicem ranio petnaest svatova. Prema saopštenju zrenjaninske policije, mladoženja je prilikom zamene patrona na pušci ispalio jedan hitac u betonsku podlogu, pa je, usled rikošetiranja sačme, povređeno petnaest ljudi. Povređeni svatovi odmah su prevezeni u Urgentni centar u Zrenjaninu gde je konstatovano da su svi zadobili lake telesne povrede. Policija je Đuđiću oduzela lovačku pušku, oružni list i pet metaka kalibra 12 milimetara. Prema pisanju „Glasa javnosti“, svatovska tragedija bila je čitavog vikenda tema broj jedan u Melencima, tako da je ostalo nezapaženo Svetsko prvenstvo u kuvanju čobanskog paprikaša, održano u istom selu.

Inspektori

Nedavni fizički napad na komunalnog inspektora Milorada Milića zbog odnošenja nepropisno parkiranog vozila, prema rečima Miodraga Joksimovića, načelnika gradske inspekcijske službe, samo je jedan u nizu slučajeva napada na gradske inspektore. Verbalni napadi i pljuvanje su „uobičajeni“, a na inspektore se povremeno potežu i sekire, puštaju psi i tuku ih motkama. Sudski izvršitelji imaju još i veće teškoće, jer se na njih češće poteže vatreno oružje, a bilo je i nekoliko slučajeva miniranja objekata nad kojima je bilo potrebno izvršiti sudske presude. U jednom slučaju koji se zbio u Pančevu, dvojica inspektora su ostali invalidi nakon eksplozije mine prilikom ulaska u jedan objekat, a još dva policajca su teže povređena. U drugom sličnom slučaju, inspektori su morali da pozovu stručnjake za mine pre ulaska u objekat. Druga strana medalje je korupcija, koja je u inspektorskim službama vrlo česta pojava, jer se inspektorima osim „štapa“ nude i „šargarepe“. A šargarepa još nikoga nije ubila.

Regruti

Zbog slabog odziva regruta, Vojska Srbije i Crne Gore sve češće regrutuje one koji nisu potpuno sposobni za služenje vojnog roka. Zato se događa da su uniformu primorani da obuku i mladići koji su preživeli teške operacije ili imaju hronična oboljenja zbog kojih nisu u stanju da obavljaju uobičajene vojničke dužnosti. Ovu priču najbolje ilustruje epizoda koja se nedavno dogodila u kasarni Medvedce u Medveđi. Raportirajući načelniku Generalštaba Vojske SCG Draganu Paskašu, komandant 549. motorizovane brigade Miodrag Đurović rekao je da u ovoj kasarni 25 odsto vojnika zbog zdravstvenih problema nije u stanju da obavlja redovne dužnosti kao što je patroliranje ili čuvanje straže. Đurović je pomenuo i dodatnih 30 odsto regruta koji su narkomani ili su krivično gonjeni. Ovakva situacija mogla bi se najpre obrazložiti uvođenjem civilnog služenja vojnog roka, ali vojni analitičari kažu da je bitan faktor i sveukupna društvena situacija i stanje mladih. Šef beogradske kancelarije Evropskog biroa za prigovor savesti Petar Milićević rekao je za „Blic“ da problem nije samo u civilnom služenju već i u tome što regruti idu na lekarski pregled sa 17 godina, a vojni rok služe nekoliko godina kasnije. Zdravstveno stanje regruta se u međuvremenu promeni, a vojska ih ne šalje na nove preglede. „Ima takvih primera i u civilnoj službi. Čovek ima problem sa alergijom, a oni ga šalju da okopava parkove“, rekao je Milićević i dodao da iz kontakta s regrutima zna da ako sam regrut ne kaže da ima neki zdravstveni problem, niko na to neće obratiti pažnju.

Amblemi

Sajtovi za trgovinu preko interneta, kao što je „I-bej“, u svojoj ponudi imaju i ratne ambleme vojnih i paravojnih formacija iz ratova na području bivše SFRJ od 1991. do 1999. godine. Cene pojedinačnih primeraka kreću se od pet do 125 dolara. Oficirski amblemi JNA i drugih vojski imaju više cene koje dostižu i od 200 dolara. U ponudi su i oznake Arkanovih Tigrova, Škorpiona, Belih orlova, hrvatskih Crnih labudova, Crne legije, Domobranske pukovije Zadar, albanskih OVK, OVPBM, bošnjačkih Allahu ekber i drugih. Od „neregularnih“ trupa najcenjeniji je amblem Četnika sa Dinare koji košta 30 dolara. Jedna od najboljih zbirki ovih obeležja ima 672 amblema i nudi se „u kompletu“, po ceni od 12.000 dolara.

Nobelovka

Tokom poslednjih trinaest godina, deset srednjoškolaca iz Srbije i Crne Gore talentovanih za fiziku osvojili su prvu nagradu na međunarodnom konkursu „Prvi korak ka Nobelovoj nagradi iz fizike“. Ovo prestižno srednjoškolsko takmičenje organizuje Poljska akademija nauka, a na njemu sa svojim istraživačkim projektima učestvuju učenici iz celog sveta. Mada je to skoro sasvim nepoznato u domaćoj javnosti, nagrada iz Poljske uglavnom dolazi u SCG. Tako je ove godine prvu nagradu osvojila Marina Radulaški, maturantkinja Matematičke gimnazije iz Beograda. Istraživački rad za koji je dobila nagradu realizovala je na programu Fizika u Istraživačkoj stanici Petnica, u saradnji sa Laboratorijom za primenu računara u nauci na Institutu za fiziku u Zemunu. Pored Marine, nagradu za 2005. dobila su još tri mlada fizičara – dva iz Indonezije, a jedan iz SAD. Mada nijedan fizičar ili fizičarka iz SCG nije dobio pravu Nobelovu nagradu tokom perioda od 104 godine koliko se ona dodeljuje, ohrabruje velik broj prvih koraka. Na listi najuspešnijih zemalja učesnica prvo mesto zauzima SCG sa indeksom uspešnosti od 66,3 odsto. Na drugom mestu je Singapur sa 52,6, a na trećem SAD sa 43,8 odsto. Devet od deset laureata u SCG jesu polaznici Istraživačke stanice Petnica, što je sasvim očekivano, pošto druge obrazovne ustanove u SCG nemaju mogućnosti za realizaciju radova onog nivoa kvaliteta kakav se očekuje na ovom takmičenju.

Slava

Prvog dana nedelje što prođe, na Duhovski ponedeljak, Druge Trojice, bi slava grada Valjeva. Nedavno sam Velja Ilić, čiji je član predsednik opštine, i čiji članovi imaju većinu u skupštini, prvi javio da je Ministarstvo za lokalnu samoupravu odlučilo da je valjevska vlast legalno konstituisana. Tako, posle, biće, šest meseci, koalicija novosrbijanaca, radikala, karićevaca, dve partije socijalista, i formalno postala ono što je i bila, mali li je razlog za opušteno raspoloženje, veselje, i ostala dostignuća. Za slavu pripremljen program, programa bilo u petak, subotu, nedelju, a sve premešteno na dan slave, u ponedeljak.

Prvo bila Sveta liturgija, pa bila Duhovna litija, u kojoj su, po preporuci, učestvovala deca iz svih obdaništa. Onda, u opštini, pred podne, bilo rezanje slavskog kolača. Na licu mesta bili svi u zakazano vreme, zvanice, crkveni hor, vladika Lavrentije. Ali svečani čin nikako da počne, prošlo podne, kad eto ti kapitalnog ministra Velje, sa svojom podašišanom frizurom, i ministra policije Jočića, pod svojom frizurom. I uzeše da lome kolač, izlomiše, nazdraviše, Jočić, čak, učini baš jednu blagougodnost sveštenicima dozvoljavajući im da se slikaju s njim.

Onda bio kratak radno-ministarski nastavak kojom prilikom su ministri podelili stanove policajcima koje je još Mrkonjić započeo. I onda bio slavski ručak, gde nego u manastiru Leliću, do koga je ličnim zalaganjem kapitalnog ministra udaren asfalt. Ručak bio domaćinski, takoreći novosrbijanski, samo vrućo pečenje. Ministri se baš snašli, odgovorili zadatku. Na ručku i program slavskih svečanosti dostig’o vrhunac, bilo recitacije, bilo pesme, sve one naše, bilo i Spremte se, spremte, četnici, i drugih naših. A na kraju predsednik opštine Jovan Tomić uz’o da isprati svog ministra, svog predsednika, onom njihovom, Oj Moravo, pa kad je Velja pri’vatio, kad su se ostali do’vatili, bilo uf, da se smrzneš.