Donedavno su devojčice bile ometane čak i pri upisu u Vojnu gimnaziju. A interesovanje je ogromno. „Vreme“ istražuje kako je ženama u srpskoj armiji i da li se suočavaju sa diskriminacijom
Kada je američka kantautorka Tejlor Svift pozvala fanove da izađu na glasanje, među pripadnicima ekstremne desnice počele su da kuljaju teorije zavere o saradnji pop zvezde sa Pentagonom. Ipak, ekonomski uticaj Tejlor Svift je toliko veliki da nije čudno što se Republikanci plaše njenog uticaja na politiku. Pevačica je, pak, dugo krila svoje partijsko opredeljenje
Izbori za predstavnike studentskog parlamenta na Fakultetu političkih nauka (na slici) nedavno su završeni. Biće upamćeni po tome što je nakon njih studentska organizacija Evropski studentski forum izgubila dugogodišnju prevlast u parlamentu ovog fakulteta. Studenti su ovu pobedu okarakterisali kao “povratak demokratije na FPN-u”, a period studentsko-političke dominacije ESF-a na biće upamćen po brojnim neregularnostima, kao i stalnim glasinama o različitim finansijskim malverzacijama, kojima je tokom godina Evropski studentski forum punio svoju kasu
Prema istraživanju kompanije Gallup World Poll, Srbija je na 37. mestu “najsrećnijih” nacija. eđuMtim, kad se vratimo korak unazad i pogledamo istraživanje Gallup International-a “Kraj godine” iz 2022. godine, Srbija je na trećem mestu u svetu i na prvom u regionu po indeksu pesimizma. Ako, dakle, ukrstimo ta dva istraživanja, dolazimo do zaključka da smo pesimistični da će nam biti bolje, ali smo srećni što nam nije još gore
Direktan napad Irana na Izrael je presedan u višedecenijskom sukobu dva arhineprijatelja. Izrael se, za sada, uzdržao od nesrazmerno ubitačnog odgovora, što je takođe presedan. Razlog tome je što su Izraelci uz pomoć Amerikanaca, Britanaca i Francuza neutralisali 99 odsto jata iranskih dronova, krstarećih i balističkih raketa pre nego što su pogodile ciljeve
“U Srbiji je možda jedino teže od istoričara biti selektor fudbalske i košarkaške reprezentacije. Svako ima svoje mišljenje kako bi ta Srbija (fudbalska, košarkaška, istorijska) trebalo da izgleda, što je donekle razumljivo i u redu, ali problem nastaje kada prevladaju neznanje, nacionalni romantizam i mit i dnevnopolitička propaganda”
Zima bez pravog snega i proleće nalik letu ozbiljno prete da naruše useve srpskih poljoprivrednika. Tokom prve dve nedelje aprila u Beogradu je više puta zabeležena temperatura preko 30 stepeni, a slična je situacija i u ostatku Srbije. Najavljene kiše bi mogle stići u pravom momentu, kaže za “Vreme” poljoprivrednik iz okoline Užica
Ovo se nikad nije zbilo u istoriji Sjedinjenih Država. Budući kandidat i, možda, predsednik Donald Tramp ima četiri suđenja od kojih bi neka mogla da ga stave iza rešetaka. Da li bi mogao da pomiluje sam sebe
Kažu da se pun pogodak za NBA ligu desio posle 1979. kada su u finalu koledž košarke jedan protiv drugog igrali Medžik i Bird, da bi onda uplivali u NBA. Za njima je došlo i ogromno interesovanje i još veće pare. Sada čudo od igračice Kejtlin Klark ide sličnim putem, a u nju gleda cela ženska košarka
Predsednički kandidat Donald Tramp objavio je da ne planira da menja zakonsku regulativu koja je trenutno na snazi, a koja ostavlja državama slobodu da samostalno regulišu pitanje abortusa. Izjava bivšeg američkog predsednika izazvala je burne reakcije protivnika abortusa koji ga optužuju za izdaju
Intervju: Biljana Abolmasov, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta
“Sama eksploatacija nije štetna, pitanje je kako će se i gde odlagati jalovina i koliko je ima, jer nje nužno mora da bude. Nema ni jednog rudnika u svetu koji nema jalovinu. Dodatno, jadarit imamo samo mi i niko više u svetu, što znači da ne postoji oprobana tehnologija za njegovu eksploataciju. Ne mogu se kao loši primeri prikazivati rudnici u Portugaliji ili Australiji jer su svi oni sa površinskom eksploatacijom, a ovde je, koliko ja znam, planirana podzemna eksploatacija”
Kada je kamen temeljac za studentski dom kod tehničkih fakulteta u Nišu postavljen 2009, tadašnji studenti Niškog univerziteta su se ponadali da će uskoro biti smešteni u moderni objekat u blizini centra grada. Međutim, izgradnja od tada nije daleko odmakla, a tadašnji studenti davno su diplomirali. Šta se uradilo u poslednjoj deceniji? Kakve su najave? I konačno, koliko se može verovati onome što se u Srbiji najbolje prima – obećanjima vlasti koja, uzgred, posebno bujaju u izbornim godinama
Propisima u Srbiji nisu predviđeni limiti u iznosima koje građani Srbije mogu da primaju od rodbine i prijatelja iz inostranstva. U proteklih deset godina na ovaj način u Srbiju se slilo 34,9 milijardi evra. Vlasnik jedne kragujevačke menjačnice, koja je umrežena u sistem za međunarodni transfer novca, Zoran Milovanović kaže da dnevno obradi pet do deset uplata iz inostranstva
Fizičar Piter Higs se proslavio pretpostavkom da postoji "božja čestica" - Higsov bozon. Pet decenija kasnije ispostavilo se da je bio u pravu pa je dobio Nobelovu nagradu. Higsovo otkriće nalati se u "teoriji skoro svega"
Učenici četvrtog razreda srednjih škola spremaju se za prijemne ispite na fakultetima koji će se održati krajem juna. Pripremna nastava za polaganje počela je na većini fakulteta. Cene ove nastave variraju od fakulteta do fakulteta, a pored ovog troška budući studenti takođe moraju da plate taksu za polaganje prijemnog ispita
Brazilski naučnici ostvarili su napredak u pravljenju vakcine protiv kokainske zavisnosti – pacovi su dobo reagovali. Kliničkih studija, ipak, još uvek nema
Studentska poliklinika je omogućila besplatno vakcinisanje protiv HPV-a svim studentima starosti do 26 godina sa overenom zdravstvenom knjižicom. Vakcina je od 2022. besplatna u Srbiji za mlade do 19. godine, ali uprkos tome, stopa vakcinacije je izuzetno mala. Gde leži koren teorija zavere protiv vakcine i kako se s njima izboriti
Na izborima za Studentski parlament Pravnog fakulteta ubedljivom većinom glasova u subotu je pobedila lista Studentski pokret, koja će od oktobra voditi novi saziv parlamenta. O ishodu jučerašnjeg glasanja i „padu“ Pravnog fakulteta javnost je saznala iz objava na društvenim mrežama u kojima se pominje "oslobađanje još jednog fakulteta"
Dobri stari rukopis lagano iščezava iz upotrebe usled razvoja tehnologije, ali stručnjaci upozoravaju da je značaj pisanja rukom od izuzetnog značaja za bolje učenje, pamćenje, ali i očuvanje pravopisa
Da li će ukrajinski napadi dronovima na ciljeve u Tatarstanu dovesti do prekretnice u ratu? Stručnjaci diskutuju o tome šta udari Ukrajine u ruskom zaleđu mogu da postignu.
Od prvih rezultata izbora održanih 17. decembra prošle godine mediji su se bavili otkrivanjem tajne uspeha Branimira Nestorovića koji je osvojio pet odsto glasova i na republičkom i na gradskom nivou. Danas se čini da je njegov pokret, iako pod sasvim drugim imenom i strukturom, još popularniji nego što je bio pre samo tri meseca. Šta je tome doprinelo
Šta se dešava kada ljude egzistencijalno ucenite, kada im egzemplarno pokažete da nemaju nikakvu efikasnu zaštitu pred tiranskom samovoljom? Većina zaćuti, neki se otvoreno priklone, samo manjina ostane na drugoj strani, prihvatajući sve rizike. Sve se to videlo na egzemplarnom valjanju u katran Dinka Gruhonjića
Prevod
Diskriminacija u maslinasto-zelenoj
Ali, donedavno su devojčice i žene bile diskriminisane čak i pri upisu u vojne škole. Slučaj koji je privukao pažnju bila je pritužba povodom zabrane upisa devojčica u Vojnu gimnaziju.
Kako naglašava poverenica Janković, nakon njihove preporuke da se ukloni taj uslov, na prvi upisni rok prijavilo se 9.000 devojčica, uprkos tome što se upisivalo samo 900 đaka, što pokazuje veliko interesovanje devojčica za upis u vojne škole.
„Imali smo i slučaj koji se odnosio na propisivanje kvota za upis žena na visokoškolske ustanove, Vojnu akademiju i VMA, prema konkursu koji je raspisao Univerzitet odbrane“, podseća Janković.
Kandidati su takođe morali da dokazuju da nisu u braku i da nemaju dece. Kako kaže poverenica, kvota od najviše 15 odsto žena je bila neopravdana, ali su Ministarstvo i Univerzitet odbrane u Beogradu postupili po preporuci poverenice i uskladili tekst konkursa sa antidiskriminacionim propisima. Poslednji konkurs raspisan je za 185 kadeta, a selekcija se vrši pod jednakim uslovima za oba pola.
Da je diskriminacija prisutna i u vojsci potvrđuju primeri poverenice. Zatvorenost sistema, specifičnost posla kao i strah od viktimizacije utiču na to da se diskriminisani ređe obraćaju za pomoć.
Kada je reč o konkretnim slučajevima diskriminacije i zlostavljanja, ni vojska nije imuna, te poverenica navodi jedan od primera ranijih godina.
„Pritužilja je navela da joj je u toku razgovora o napredovanju sa pretpostavljenim povređeno dostojanstvo, odnosno da je pretrpela akt diskriminacije, tako što se nadređeni interesovao za njen privatni život, pozvao je da zajedno izađu, naveo gde stanuje i da je već imao nekoliko vanbračnih veza, a na kraju razgovora joj ponudio da je fizički ponese“, priča poverenica.
„Diskriminatoru je preporučeno da uputi pisano izvinjenje i da se ubuduće suzdrži od uznemiravajućih i ponižavajućih postupaka kojima se vređa dostojanstvo žena“, kaže poverenica Janković.
Tokom 2022. godine, poslednje za koju postoji izveštaj, svi takvi slučajevi rešavani su interno i nijedan nije završio pred sudom.
[caption id="attachment_4717395" align="aligncenter" width="1200"] Obuka pripadnica Vojske Srbije[/caption]
Kada su žene krenule da marširaju?
Vojna Akademija je 2007. godine prvi put za devojke raspisala konkurs za po dvadeset mesta na smerovima pešadije, veze, atomsko-biološko-hemijske odbrane i tehničke službe, kao i pet mesta na pilotskom smeru.
Naredne 2008. godine broj mesta za devojke povećao se za po pet, a prijavilo se 107. kandidatkinja.
Ranijih godina kriterijumi za prijem kandidata bili su drugačiji za oba pola, dok su na konkursu za školsku 2024/25. godinu kriterijumi selekcije jedinstveni.
Položaj žena u vojsci tema je i drugih država u Evropi. Ujedinjene Nacije donele su rezoluciju sa ciljem povećanja broja žena u sektoru bezbednosti i veće rodne ravnopravnosti. U njoj se navodi da svi građani, bez obzira na pol, treba da imaju mogućnost da budu deo vojske, policije ili službe bezbednosti.
U Danskoj je ove godine uveden obavezni vojni rok i za žene, dok je u Švedskoj ova odluka na snazi još od 2016. godine.
„Postojalo je to i u Jugoslaviji, više kao eksperiment. Ženska četa, koja je obavljala zadatke u korak sa muškarcima. Zajedno su išli i na teren. Danas su žene prisutne i u Kobrama (odred vojne policije za specijalne namene), u protivvazdušnoj odbrani, vojnoj policiji, logistici“, kaže vojni novinar Novica Andrić.
Muško-ženski odnosi u vojsci su vrlo specifični, kaže Andrić. Veruje da je većina odnosa prožeta poštovanjem i prijateljstvom, a neka od njih završe brakovima i porodicama.
O prijateljstvima za ceo život, ali i o stečenom znanju govori i Sara, dodajući da uprkos teškim trenucima nije pomislila da odustane.
„Pronašla sam se u vojnom pozivu, odavno gajim ljubav prema uniformi. Vojna akademija mi pruža odlično obrazovanje, sigurnu budućnost i karijeru“, poručuje ona.',
title: 'Žene u uniformi: Srbija čeka prvu generalku',
pubdate: '2024-04-19 09:11:27',
authors: authors,
sections: "Vesti",
tags: "Vojna akademija,Vojska Srbije,Žene",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Žene u uniformi: Srbija čeka prvu generalku',
'pageContent': 'Sara ujutru vežba, onda doručkuje, pa prolazi smotru. Potom kreću predavanja.
„Slobodnog vremena imam do 17 časova kada počinju obavezni časovi, ukoliko postoje neka zaduženja poput dežurstava i redarstva moram da ih obavim u propisano vreme. U toku preostalog slobodnog vremena mogu da treniram, idem do grada, odmaram“, priča za „Vreme“ ova kadetkinja na Vojnoj Akademiji u Beogradu.
Snimci na Instagram stranici 890. mešovite helikopterske eskadrile „Pegazi“ pokazuju da je prizor žene u vojnoj uniformi sve češći. Osim na zemlji, prisutne su i na nebu.
Nad Beogradom, žena u uniformi pilotira helikopterom. Samouvereno, kao da vozi automobil. Na ovaj način ruše se stereotipi o ženama kao nežnijem polu.
Ali, kako im je u vojsci? Da li više moraju da se dokazuju od muškaraca? Slušaju li ponekad neumesne komentare?
Deset odsto oficira su žene
Sara kaže da je predrasuda bilo u početku. Onda su se žene sa njene klase izborile za poštovanje. Uostalom, kaže, bolje su se upoznali.
Prema Izveštaju o ostvarivanju rodne ravnopravnosti za 2022. godinu, žene čine četvrtinu zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.
Ima ih više i u uniformi, ali na rukovodećim mestima ipak daleko manje nego u civilu. Blizu deset odsto oficira su žene, one čine 3,6 odsto podoficira i 17,3 odsto profesionalnih vojnika.
Kako ističe poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, na komandnim i rukovodećim radnim mestima u Ministarstvu odbrane udeo žena iznosio je 26,8 odsto, dok ih je u Vojsci 5,9 odsto.
„Zaista je neobično što još nema četiri rozete na ramenima neke oficirke, s obzirom na veliku posvećenost, trud, znanja i veštine naših viših oficirki“, kaže ona, misleći na čin generala. Za sada su žene stigle najviše do pukovnice.
Najviši čin za neku ženu bi, kaže Janković, „bio snažna poruka svim kadetkinjama i podstrek svim mladima“.
Diskriminacija u maslinasto-zelenoj
Ali, donedavno su devojčice i žene bile diskriminisane čak i pri upisu u vojne škole. Slučaj koji je privukao pažnju bila je pritužba povodom zabrane upisa devojčica u Vojnu gimnaziju.
Kako naglašava poverenica Janković, nakon njihove preporuke da se ukloni taj uslov, na prvi upisni rok prijavilo se 9.000 devojčica, uprkos tome što se upisivalo samo 900 đaka, što pokazuje veliko interesovanje devojčica za upis u vojne škole.
„Imali smo i slučaj koji se odnosio na propisivanje kvota za upis žena na visokoškolske ustanove, Vojnu akademiju i VMA, prema konkursu koji je raspisao Univerzitet odbrane“, podseća Janković.
Kandidati su takođe morali da dokazuju da nisu u braku i da nemaju dece. Kako kaže poverenica, kvota od najviše 15 odsto žena je bila neopravdana, ali su Ministarstvo i Univerzitet odbrane u Beogradu postupili po preporuci poverenice i uskladili tekst konkursa sa antidiskriminacionim propisima. Poslednji konkurs raspisan je za 185 kadeta, a selekcija se vrši pod jednakim uslovima za oba pola.
Da je diskriminacija prisutna i u vojsci potvrđuju primeri poverenice. Zatvorenost sistema, specifičnost posla kao i strah od viktimizacije utiču na to da se diskriminisani ređe obraćaju za pomoć.
Kada je reč o konkretnim slučajevima diskriminacije i zlostavljanja, ni vojska nije imuna, te poverenica navodi jedan od primera ranijih godina.
„Pritužilja je navela da joj je u toku razgovora o napredovanju sa pretpostavljenim povređeno dostojanstvo, odnosno da je pretrpela akt diskriminacije, tako što se nadređeni interesovao za njen privatni život, pozvao je da zajedno izađu, naveo gde stanuje i da je već imao nekoliko vanbračnih veza, a na kraju razgovora joj ponudio da je fizički ponese“, priča poverenica.
„Diskriminatoru je preporučeno da uputi pisano izvinjenje i da se ubuduće suzdrži od uznemiravajućih i ponižavajućih postupaka kojima se vređa dostojanstvo žena“, kaže poverenica Janković.
Tokom 2022. godine, poslednje za koju postoji izveštaj, svi takvi slučajevi rešavani su interno i nijedan nije završio pred sudom.
[caption id="attachment_4717395" align="aligncenter" width="1200"] Obuka pripadnica Vojske Srbije[/caption]
Kada su žene krenule da marširaju?
Vojna Akademija je 2007. godine prvi put za devojke raspisala konkurs za po dvadeset mesta na smerovima pešadije, veze, atomsko-biološko-hemijske odbrane i tehničke službe, kao i pet mesta na pilotskom smeru.
Naredne 2008. godine broj mesta za devojke povećao se za po pet, a prijavilo se 107. kandidatkinja.
Ranijih godina kriterijumi za prijem kandidata bili su drugačiji za oba pola, dok su na konkursu za školsku 2024/25. godinu kriterijumi selekcije jedinstveni.
Položaj žena u vojsci tema je i drugih država u Evropi. Ujedinjene Nacije donele su rezoluciju sa ciljem povećanja broja žena u sektoru bezbednosti i veće rodne ravnopravnosti. U njoj se navodi da svi građani, bez obzira na pol, treba da imaju mogućnost da budu deo vojske, policije ili službe bezbednosti.
U Danskoj je ove godine uveden obavezni vojni rok i za žene, dok je u Švedskoj ova odluka na snazi još od 2016. godine.
„Postojalo je to i u Jugoslaviji, više kao eksperiment. Ženska četa, koja je obavljala zadatke u korak sa muškarcima. Zajedno su išli i na teren. Danas su žene prisutne i u Kobrama (odred vojne policije za specijalne namene), u protivvazdušnoj odbrani, vojnoj policiji, logistici“, kaže vojni novinar Novica Andrić.
Muško-ženski odnosi u vojsci su vrlo specifični, kaže Andrić. Veruje da je većina odnosa prožeta poštovanjem i prijateljstvom, a neka od njih završe brakovima i porodicama.
O prijateljstvima za ceo život, ali i o stečenom znanju govori i Sara, dodajući da uprkos teškim trenucima nije pomislila da odustane.
„Pronašla sam se u vojnom pozivu, odavno gajim ljubav prema uniformi. Vojna akademija mi pruža odlično obrazovanje, sigurnu budućnost i karijeru“, poručuje ona.',
'pageDate': '2024-04-19 09:11:27',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
