Direktan napad Irana na Izrael je presedan u višedecenijskom sukobu dva arhineprijatelja. Izrael se, za sada, uzdržao od nesrazmerno ubitačnog odgovora, što je takođe presedan. Razlog tome je što su Izraelci uz pomoć Amerikanaca, Britanaca i Francuza neutralisali 99 odsto jata iranskih dronova, krstarećih i balističkih raketa pre nego što su pogodile ciljeve
Izrael i Iran decenijama se gledaju preko nišana. Tu mnogo tajni nema: doktrina Islamske republike je brisanje jevrejske države sa lica svete muslimanske zemlje, a izraelska doktrina je da razori svakog neprijatelja koji se drzne da ga napadne i za koga se proceni da predstavlja opasnost po njegov opstanak. Uzavrele glave u Jerusalimu sada traže vazdušne napade na Teheran. To bi značilo objavu totalnog rata, koji bi uvukao čitav region u bespoštednu borbu. Neretko se čuje da na uzavrelom Bliskom istoku vreba opasnost od izbijanja Trećeg svetskog rata. Izrael je nuklearna sila, Iran bi to hteo da postane.
Teheran je napad na Izrael prethodog vikenda obrazložio kao pravo na samoodbranu utemeljeno u međunarodnom pravu i konvencijama Ujedinjenih nacija: Izrael je, kaže se, 1. aprila bombardovao iranski konzulat u Damasku i ubio sedmoro ljudi, među kojima dva generala Revolucionarne garde. Napad na iranski konzulat u Siriji Iranci tumače kao napad na iransku teritoriju. Izrael nikada nije priznao da stoji iza njega.
Stručnjak za međunarodno pravo sa Univerziteta Bundesvera u Minhenu Danijel-Ersmus Kan smatra, međutim, da napad Irana na Izrael nikako ne može da se tumači kao odbrambena akcija i nema opravdanje jer nije bio napadnut Iran već Sirija, a i nema dokaza da je umešan Izrael, dok bi pravo Izraela da sada uzvrati Iranu bilo utemeljeno u međunarodnom pravu kao akt samoodbrane. Upravo takvo tumačenje Izraelci žele da čuju.
NAPAD U NAJAVI
Iran stoji iza većine napada na Izrael proteklih decenija. Teheran finansira i naoružava Hamas u Pojasu Gaze, Hezbolah u Libanu, Hute u Jemenu, režim u Siriji. Pojedinačnih krvavih čarki, razmena vatre, mini ratova ima toliko da ih ne vredi ni nabrajati. Ali Iran se uvek striktno uzdržavao od toga da direktno napadne jevrejsku državu izbegavajući svesno obračun koji bi mogao da se pretvori u totalni rat i uvuče u ratni vrtlog ne samo čitav region, već ceo svet. Kada je Iran u noći na nedelju sa svoje teritorije ispalio jata dronova, kao i krstarećih i balističkih raketa, to je bio presedan. Sreća je što je izraelski protivvazdušni sistem “Gvozdena kupola”, uz pomoć saveznika, kao uvek do sada neutralisao 99 odsto projektila te nije bilo žrtava, pa postoji šansa da se trenutna eskalacija završi na tome.
Vlast koju predstavlja lider Islamske republike ajatolah Sejid Ali Hamenei morala je da reaguje nakon smrtonosnog napada na iranski konzulat u Damasku. Makar simbolično. A ovaj vazdušni napad zapravo je bio simboličan, jer je bio unapred najavljen i znalo se da Izraelcima zbog efikasnosti “Gvozdene kupole” neće naneti veću štetu. U presretanje projektila uključile su se i američke, britanske i francuske vojne snage, da slučajno neki ne bi probio “Gvozdenu kupolu”.
Da je Iran zaista hteo da se sada upusti u obračun sa Izraelom, usledio bi sinhronizovani masivan napad Hezbolaha iz Libana. A i nastavilo bi se sa ispaljivanjem projektila iz Irana koji, prema američkim procenama, raspolaže sa oko 3000 balističkih i krstarećih raketa.
Ovo je, ipak, bilo dovoljno da Iranci mogu da slave svoje rukovodstvo zbog “odlučnog” odgovora “bezbožnickoj, zločinačkoj” jevrejskoj državi.
UZAVRELA KRV
Na potezu je Izrael. Ako ne bude odgovorio nesrazmerno ubitačno, a do objavljivanja ovog teksta nije, to će takođe biti presedan. Politička i vojna doktrina jevrejske države u neprijateljskom okruženju koje želi da je izbriše sa lica zemlje je da uvek nanovo dokazuje kako je najjači, najzlokobniji, najsmrtonosniji igrač u komšiluku. Odgovor u tom duhu trebalo bi da na neprijatelje deluje tako da ih odvrati.
Otelovljenje takve politike je ognjeni mač koji se obrušio na Pojas Gaze nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra prošle godine. Tada je bila bolno povređena samosvest nacije o sopstvenoj nepovredivosti. Odgovor je bio neumoljiv, u lovu na Hamas ubijeno je više od 33.000 Palestinaca, humanitarna katastrofa u Gazi gasi živote civila svakoga dana. I niko do sada Izraelce nije mogao da zaustavi.
SMIRIVANJE STRASTI
Ukoliko se ratni kabinet premijera Benjamina Netanjahua na pritisak zapadnih saveznika bude uzdržao od direkntog kažnjavanja Irana, mnogi Izraelci bi to mogli da vide kao znak slabosti. A ako odgovori uobičajno nesrazmernom silom, to bi čitav region moglo da digne u vazduh, što Sjedinjene Države već duže od pola godine pokušavaju da spreče.
Poruka američkog predsednika Džoa Bajdena je u tom smislu bila nedvojbena: SAD će nepokolebljivo podržati Izrael u svim odbrambenim akcijama, ali ne i eventualne ofanzivne vojne operacije.
Prema sopstvenoj spoznaji, Izraelci su od nezapamćenog napada Hamasa na “crni šabat” u ratu za opstanak nacije. Krv je odavno udarila u glavu. Sada je pitanje da li će poslušati SAD, saveznika ključnog za opstanak jevrejske države.
Razgovori između Sjedinjenih Američkih Država i Irana u Švajcarskoj su otkazani. SAD i pored toga ukidaju pomorsku blokadu Persijskog zaliva nakon elektronski potpisanog Memoranduma o razumevanju. Očekuje se otvaranje Ormuskog moreuza
Dim koji se izvio nad Moskvom nakon udara ukrajinskih dronova i sve veći problemi na frontu približavaju posledice rata Vladimiru Putinu. Iako je pod pritiskom spolja i iznutra, malo je znakova da je spreman da odustane od sukoba koji je sam pokrenuo
Ruski opozicioni umetnik Semjon Skrepecki, poznat po karikaturama Vladimira Putina i drugih ruskih i beloruskih lidera, ubijen je u Bjala Podlaski, saopštile su poljske vlasti
Ukrajina izvela jedan od najvećih napada dronovima na Moskvu u poslednje dve godine. Na snimcima na društvenim mrežama vidi se kako dronovi pogađaju ključnu rafineriju nafte "Gaspromnjefta" i jednu od najvećih moskovskih pijaca „Sadovod"
Predsednici Sjedinjenih Američkih Država i Irana, Donald Tramp i Masud Pezeškijan, elektronski su potpisali Memorandum o razumevanju kojim je predviđeno okončanje rata između dve zemlje. Vest su potvrdili i američki i iranski zvaničnici, dok je sporazum stupio na snagu odmah po potpisivanju.
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Šest meseci od sedmooktobarskog terorističkog napada Hamasa na Izrael i pogroma nad nedužnim civilima, te izraeskog rata “do istrebljenja” Hamasa koji će odmah potom uslediti u Gazi, ali i sve žešćih sukoba na Zapadnoj obali i sve učestalijih okršaja na izraelsko-libanskoj granici, stradanjima se ne nazire kraj. Naprotiv. Od prošlog vikenda je, na naizgled samo posredan način, u ratni vihor “zvanično” uvučen i Iran, kojim povodom je čitav svet zadržao dah našavši se najednom na rubu sasvim novog, potencijalno daleko šireg sukoba nezamislivih posledica
