Žene u uniformi: Srbija čeka prvu generalku

Sara ujutru vežba, onda doručkuje, pa prolazi smotru. Potom kreću predavanja.

„Slobodnog vremena imam do 17 časova kada počinju obavezni časovi, ukoliko postoje neka zaduženja poput dežurstava i redarstva moram da ih obavim u propisano vreme. U toku preostalog slobodnog vremena mogu da treniram, idem do grada, odmaram“, priča za „Vreme“ ova kadetkinja na Vojnoj Akademiji u Beogradu.

Snimci na Instagram stranici 890. mešovite helikopterske eskadrile „Pegazi“ pokazuju da je prizor žene u vojnoj uniformi sve češći. Osim na zemlji, prisutne su i na nebu.

Nad Beogradom, žena u uniformi pilotira helikopterom. Samouvereno, kao da vozi automobil. Na ovaj način ruše se stereotipi o ženama kao nežnijem polu.

Ali, kako im je u vojsci? Da li više moraju da se dokazuju od muškaraca? Slušaju li ponekad neumesne komentare?

Deset odsto oficira su žene

Sara kaže da je predrasuda bilo u početku. Onda su se žene sa njene klase izborile za poštovanje. Uostalom, kaže, bolje su se upoznali.

Prema  Izveštaju o ostvarivanju rodne ravnopravnosti za 2022. godinu, žene čine četvrtinu zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

Ima ih više i u uniformi, ali na rukovodećim mestima ipak daleko manje nego u civilu. Blizu deset odsto oficira su žene, one čine 3,6 odsto podoficira i 17,3 odsto profesionalnih vojnika.

Kako ističe poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, na komandnim i rukovodećim radnim mestima u Ministarstvu odbrane udeo žena iznosio je 26,8 odsto, dok ih je u Vojsci 5,9 odsto.

„Zaista je neobično što još nema četiri rozete na ramenima neke oficirke, s obzirom na veliku posvećenost, trud, znanja i veštine naših viših oficirki“, kaže ona, misleći na čin generala. Za sada su žene stigle najviše do pukovnice.

Najviši čin za neku ženu bi, kaže Janković, „bio snažna poruka svim kadetkinjama i podstrek svim mladima“.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Pegazi_890_mhe (@pegazi_890_mhe)

Diskriminacija u maslinasto-zelenoj

Ali, donedavno su devojčice i žene bile diskriminisane čak i pri upisu u vojne škole. Slučaj koji je privukao pažnju bila je pritužba povodom zabrane upisa devojčica u Vojnu gimnaziju.

Kako naglašava poverenica Janković, nakon njihove preporuke da se ukloni taj uslov, na prvi upisni rok prijavilo se 9.000 devojčica, uprkos tome što se upisivalo samo 900 đaka, što pokazuje veliko interesovanje devojčica za upis u vojne škole.

„Imali smo i slučaj koji se odnosio na propisivanje kvota za upis žena na visokoškolske ustanove, Vojnu akademiju i VMA, prema konkursu koji je raspisao Univerzitet odbrane“, podseća Janković.

Kandidati su takođe morali da dokazuju da nisu u braku i da nemaju dece. Kako kaže poverenica, kvota od najviše 15 odsto žena je bila neopravdana, ali su Ministarstvo i Univerzitet odbrane u Beogradu postupili po preporuci poverenice i uskladili tekst konkursa sa antidiskriminacionim propisima. Poslednji konkurs raspisan je za 185 kadeta, a selekcija se vrši pod jednakim uslovima za oba pola.

Da je diskriminacija prisutna i u vojsci potvrđuju primeri poverenice.   Zatvorenost sistema, specifičnost posla kao i strah od viktimizacije utiču na to da se diskriminisani ređe obraćaju za pomoć.

Kada je reč o konkretnim slučajevima diskriminacije i zlostavljanja, ni vojska nije imuna, te poverenica navodi jedan od primera ranijih godina.

„Pritužilja je navela da joj je u toku razgovora o napredovanju sa pretpostavljenim povređeno dostojanstvo, odnosno da je pretrpela akt diskriminacije, tako što se nadređeni interesovao za njen privatni život, pozvao je da zajedno izađu, naveo gde stanuje i da je već imao nekoliko vanbračnih veza, a na kraju razgovora joj ponudio da je fizički ponese“, priča poverenica.

„Diskriminatoru je preporučeno da uputi pisano izvinjenje i da se ubuduće suzdrži od uznemiravajućih i ponižavajućih postupaka kojima se vređa dostojanstvo žena“, kaže poverenica Janković.

Tokom 2022. godine, poslednje za koju postoji izveštaj, svi takvi slučajevi rešavani su interno i nijedan nije završio pred sudom.

Foto;: Zvanični sajt Vojske Srbije

Kada su žene krenule da marširaju?

Vojna Akademija je 2007. godine prvi put za devojke raspisala konkurs za po dvadeset mesta na smerovima pešadije, veze, atomsko-biološko-hemijske odbrane i tehničke službe, kao i pet mesta na pilotskom smeru.

Naredne 2008. godine broj mesta za devojke povećao se za po pet, a prijavilo se 107. kandidatkinja.

Ranijih godina kriterijumi za prijem kandidata bili su drugačiji za oba pola, dok su na konkursu za školsku 2024/25. godinu kriterijumi selekcije jedinstveni.

Položaj žena u vojsci tema je i drugih država u Evropi. Ujedinjene Nacije donele su rezoluciju sa ciljem povećanja broja žena u sektoru bezbednosti i veće rodne ravnopravnosti. U njoj se navodi da svi građani, bez obzira na pol, treba da imaju mogućnost da budu deo vojske, policije ili službe bezbednosti.

U Danskoj je ove godine uveden obavezni vojni rok i za žene, dok je u Švedskoj ova odluka na snazi još od 2016. godine.

„Postojalo je to i u Jugoslaviji, više kao eksperiment. Ženska četa, koja je obavljala zadatke u korak sa muškarcima. Zajedno su išli i na teren. Danas su žene prisutne i u Kobrama (odred vojne policije za specijalne namene), u protivvazdušnoj odbrani, vojnoj policiji, logistici“, kaže vojni novinar Novica Andrić.

Muško-ženski odnosi u vojsci su vrlo specifični, kaže Andrić. Veruje da je većina odnosa prožeta poštovanjem i prijateljstvom, a neka od njih završe brakovima i porodicama.

O prijateljstvima za ceo život, ali i o stečenom znanju govori i Sara, dodajući da uprkos teškim trenucima nije pomislila da odustane.

„Pronašla sam se u vojnom pozivu, odavno gajim ljubav prema uniformi. Vojna akademija mi pruža odlično obrazovanje, sigurnu budućnost i karijeru“, poručuje ona.