Lektira

Izveštaji iz čudnolikog sveta

U izdanju "Geopoetike" nedavno je objavljena obimna, zanimljiva i temeljno pisana studija Ivane Đurić Paunović posvećena delu američkog pisca Pola Ostera, pod naslovom Čudnoliki svet – Američki hronotopi Pola Ostera. Ivana Đurić Paunović se u svojoj knjizi bavi fenomenom Oster, kao i opsesivnim temama i motivima ovog i kod nas popularnog i rado čitanog pisca, među kojima su Amerika, Bruklin, nasleđe, samoća, slučajnost, otac, film, soba, nestajanje, rukopisi i granica. Uz dozvolu autorke u ovom broju "Vremena" prenosimo odlomak iz ove studije

21. Palićki filmski festival

Bog u Pešti, Čehov u stepi…

U jednoj, reklo bi se, "prosečnoj" godini, na Paliću je ipak prikazano i nekoliko vrhunskih, vanserijskih filmova

Pad boinga 777

Ubijanje nade

Do pre nekoliko dana verovalo se da je lek protiv side blizu. Pogibija šestoro ljudi koji su svoj život posvetili borbi protiv HIV-a protumačena je kao opomena da se tom cilju ne bi trebalo radovati unapred

Lektira – Odlomak iz knjige Katastrofa Maksa Hejstingsa

Slom na Drini

Uoči stogodišnjice početka Prvog svetskog rata objavljen je veliki broj knjiga koje se bave njegovim uzrocima i posledicama. Jednu od najzapaženijih studija na ovu temu objavio je i čuveni britanski istoričar Maks Hejstings. Njegova knjiga Katastrofa – Evropa ide u rat 1914. smatra se ključnim aktuelnim delom koje se suprotstavlja pokušajima revizije istorije i relativizovanja krivice za izbijanje Prvog svetskog rata. Knjiga je u Velikoj Britaniji objavljena prošle godine, a do kraja meseca izdavačka kuća "Laguna" u dvotomnom izdanju objaviće i njen prevod na srpski jezik. Uz dozvolu izdavača, "Vreme" u ovom broju objavljuje odlomak iz jednog poglavlja Katastrofe koji govori o napadu Austrougarske na Srbiju

Nauka i politika

Doktorati su u modi

Kažu da, ako imate dobru torbu i cipele, ostatak odevne kombinacije ne mora da bude reprezentativan da biste izgledali elegantno. Izgleda da je slično i u politici: ako imate jaku partiju i stabilnu političku funkciju, nije neophodno da doktorat bude dobar, ni autentičan – važno je da vam ispred imena i prezimena stoji dr

Nauka i Evropa

Horizont, reč teška 80 milijardi evra

Do kraja decenije, Evropska komisija će samo u nauku i inovacije praktično uložiti celih deset budžeta Republike Srbije, kroz jedan do sada neviđen program investicija. Šta to zapravo menja

Demanti

Pogrešan profesor

"Fusnota za ambroziju", "Vreme" br. 1225

Lisica i ždral

Pristojna ponuda

Bih li ja, kao amater i samouk, mogao pomoći urbanistima i ruralistima da se u divljinu naših naselja i naše kakve god putne mreže unese nešto malo reda?

Intervju – Branka Parlić, pijanistkinja

Tajna Filipa Glasa

"Znate li Subinu verziju Thanks Mr. Rorschach ili 10 ambijenata na muziku Erika Satija? To smo radili tako što sam ja svirala, a Suba je sedeo i onako otprilike zapisivao šta mu prvo padne na pamet i pravio asocijacije da bi ih kasnije razvio u studiju. I kad sam tu prvu Satijevu Gnosijenu svirala, on počne neki tekst iz Koštane da govori: ‘Hadži-Mitke, žal za mlados...’ – to mu je bila prva asocijacija. Kasnije je upravo tu stavio deo Mitketovog monologa, jedan stari snimak. Bilo nam je tada smešno da Satie zvuči kao narodnjak..."

Portret savremenika – Vladimir Beba Popović

Čovek koga nije sramota

Kako i zašto je moguće da čovek koji je strasno i lojalno zastupao ispravne stvari, koji se borio protiv zla, sada postupa ovako? Beba Popović uvek je bio nalik na prirodni element, poput vatre ili vode: plahovit, žestok, nepredvidiv. G. Popović je, izgleda, izgubio merila za ispravnost svoje stvari. Zato je mene bilo sramota u nedelju uveče – umesto njega da bude

Akademski put predsednika Srbije

Fusnota za ambroziju

Master rad Tomislava Nikolića ima sedamdesetak strana podeljenih na uvod, četiri poglavlja i zaključak. Citirani su Tanja Miščević, zatim Vladimir Međak i Vladimir Pavićević iz zbornika koji je uredila Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije, pa nekoliko stranih autora prevedenih na srpski, tekstovi sa portala NSPM-a, "Novog standarda"... Pridevi pisani velikim slovom, poput Evropskih ili Evro, provlače se kroz ceo rad, a Balkan je i u uvodu i u naslovu poglavlja napisan malim slovom

Portret savremenika – Entoni Bler

Čovek koga istina ne zanima

Dečko koji obećava, reformator, medijski manipulator, ili kako se nada socijaldemokrata pretvorila u "Bušovu pudlicu"