Vreme će pokazati

Sa velikim interesovanjem sam čitao članak i komentare objavljene u „Vremenu“ gde se moje ime pominjalo više puta. Mogu razumeti da su komentari u međuvremenu nabijeni emocijama i zato ne želim da komentarišem ko je bolji, ko je gori, ko ima više a ko manje.

Moj komentar ide na adresu gospodina Milovića koji je izneo nekoliko neistina o meni. Gospodin je trebalo da se bolje informiše, naročito onda kada pokušava da, kako on kaže, objasni javnosti kako stvari stoje.

Stvari stoje ovako:

Ja jesam radio, doktorirao i habilitirao u Minhenu na katedri za molekularno stočarstvo i biotehnologiju, ali u oblasti embriologija i ćelije, i to nema nikakve veze sa uzgojem životinja, kako gospodin tvrdi.

Ja ne radim u Minhenu, već sam od oktobra 2002. u Engleskoj, gde radim na Medicinskom fakultetu u Njukaslu. Kako bih inače dobio dozvolu za kloniranje ljudskih embriona u Velikoj Britaniji ukoliko bih i dalje živeo u Minhenu? Ili gospodin misli da svakoga jutra putujem na posao iz Minhena za Njukasl?

Dalje, gospodin tvrdi da ja nemam svoj tim i da radim na projektima moga šefa, što opet nije tačno. Ja vodim tim koji se bavi kloniranjem ljudskih embriona, dobijanjem matičnih ćelija iz kloniranih ili oplođenih embriona i diferenciranjem embrionalnih matičnih ćelija. Sve su to moji naučni projekti na kojima rade moji studenti, junior i senior saradnici. Ja nemam šefa na čijim projektima radim, ja određujem projekte i vodim te iste. Moj šef je ujedno direktor celog centra/instituta, a ja sam njegov zamenik.

Gospodin tvrdi da ja nisam profesor i to je trenutno tačno. Trenutno, jer od maja ove godine postaću profesor iz oblasti embriologije i biologije matičnih ćelija Univerziteta u Njukaslu. Zbog mojih naučnih radova i dostignuća.

Na kraju, nije moja želja da se poredim sa nekima koji ocenjuju moj rad, naročito ne kada nemamo nikakvih dodirnih naučnih tačaka. Koliki će naučnik dati doprinos nauci i čovečanstvu na kraju cele priče, pokazaće vreme.

Siguran sam i „Vreme“.