Tema broja: Intervju sa Jovanom Karaulić

22.maj 2024. Sonja Ćirić

Kako se gradila Jugoslavija

“U jednim novinama sam naišla na duhoviti naslov ‘Nema sleta, al’ima baleta’ što je otprilike ono što se i desilo. To je vreme kada se započinje sa nacionalističkom euforijom, republike imaju različite percepcije o svom postojanju i opstajanju u okviru zajedničke države, te postaje sve manje jasno šta su sada elementi za potvrdu društva, odnosno kog društva, te konačno koje nacije”

Lokalni izbori 2024

22.maj 2024. Ana Adamović

Pravo stanje stvari na Nišavi

Kao i građani 66 jedinica lokalnih samouprave, tako će i Nišlije otići na biračka mesta 2. juna i glasati ili za smenu lokalne vlasti ili za one koji tu vlast drže više od decenije. Zvanično će birati između 11 izbornih lista

Intervju: profesor Klaus Buhenau

22.maj 2024. Jelena Jorgačević

Korupcija između dva rata

“Dok su Pašićevi krugovi bili na vlasti, zaista je bilo dosta korupcije na visokom nivou i iako je to bilo poznato, sudovi nisu ništa radili jer je Nikola Pašić štitio svoje ljude. Tridesetih godina je država bila drugačija, postojale su prepreke, nije se moglo baš sve. Ali te kaznene mere nisu bile uperene protiv svojih, protiv kraljevske kamarile, već protiv onih koji su već bili izgubili vlast, pa se na njihovim primerima dokazivala borba protiv korupcije”

Intervju: Tadija Janičić, slikar

22.maj 2024. Nataša Gvozdenović

Sve je dvoboj, svaki dan

“Čovjek može da mijenja samo sebe. Sve je otišlo na neku stranputicu i sve se svodi na neke lične svjetove, lične formule. Čovjek može promijeniti samo svoj mikromikrokosmos. U tom polju se može djelovati, okružiti se ljudima i stvarima koje voliš, koje te interesuju”

Bioskop: Ljubav i krvoproliće

22.maj 2024. Zoran Janković

Ljubav, vrućina, osveta i druga zamešateljstva

Ljubav i krvoproliće Rouz Glas predstavlja i smislen i snažan doprinos savremenom kvir filmu razmahanijih prikazivačkih i autorskih ambicija

Festival

21.maj 2024. S.Ć.

Na novom Beldocsu sto premijera

„Topli film“ otvoriće sutra međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs, koji ove godine u 13 programskih celina predstavlja 100 premijera

Preporuka

15.maj 2024. Sonja Ćirić

Uništiti ili podržati slobodu – pitanje je sad

Izložba „Jigsaw Puzzles“ Dragoslava Krnajskog u galeriji B2 počinje ispred izložbenog prostora instalacijom “Mobi Dik”, kao simbolu slobode. Na posmatračima je da odluče šta će s njom

Intervju: Milorad Đurić, politikolog

15.maj 2024. Nedim Sejdinović

Na lokalnom nivou nevažne su ideološke razlike

“Očigledno nije moguće izbeći kritičke tonove koje međusobno upućuju stranke koje su se opredelile za bojkot i stranke koje izlaze na izbore. To rezultira apsurdnom situacijom u kojoj opozicione stranke veliki deo energije usmeravaju na delegitimizaciju dojučerašnjih saveznika umesto da se posvete kritici aktuelne vlasti. Ne bi trebalo posebno ni naglašavati u kojoj meri sve ovo demotivišuće deluje na biračko telo, posebno na onaj ‘mekši’ deo koji ne glasa za vladajuću stranku, ali ne spada u sigurne glasače opozicije

Duh vremena: Od buntovnika bez razloga do kulturne stagnacije

15.maj 2024. Milan Milošević

Mnogo strasti, a malo ljubavi u životu Marlona Branda, glumačke legende XX veka (2)

Pošto se 3. aprila navršilo 100 godina od rođenja Marlona Branda, prethodnik buntovnika bez razloga i simbol “brutalnosti ili bešćutnosti mladosti”, koji je promenio stil glume u američkom i ne samo američkom filmu, ovog proleća širom sveta, uključujući našu Kinoteku, ponovo se prikazuju njegovi filmovi Divljak, Tramvaj nazvan želja, Na dokovima Njujorka, Viva Zapata, Sajonara, Julije Cezar, Pobuna na brodu Baunti, Jednooki Džek, Kum, Poslednji tango u Parizu, Apokalipsa danas... To možda i nije izuzetak u vreme kulturne stagnacije, u kome kao da svi sada žive u nekoj verziji estetske 1993, ili 1983, ili 1973, ili 1963.

Jubilej

15.maj 2024. Sonja Ćirić

Koja je vrednost želje

Pismo iz 1932. godine koje je Andre Breton pisao Marku Ristiću, a za koje se mislilo da je izgubljeno, nedavno je vraćeno u Beograd da otkrije nepoznato o francuskim i beogradskim nadrealistima, tačno jedan vek nakon Manifesta nadrealizma