Retrospektivna izložba Mire Brtke u Rimu ocenjena je kao događaj kulturne diplomatije. U Pekingu gostuje Muzej savremene umetnosti sa izložbom konceptualne umetnosti, a u Parizu, pred početak Olimpijdkih igara, predstavljena je arhivska građa o srpskim Olimpijcima
U svetu su trenutno u toku tri velike izložbe koje predstavljaju Srbiju: pre dva dana je u Rimu, u Nacionalnoij galeriji moderne i savremene umetnosti otvorena retrospektivna izložba radova Mire Brtke, u Kulturnom centru Srbije u Pekingu izložba „Javno telo“ Muzeja savremene umetnosti trajaće još do ove srede, a izložba „Od Atverpena do Seula“ u Kulturnom centru Srbije u Parizu biće otvorena do petka.
Pariz
Povod ovoj poslednjoj su, nesumnjivo, predstojeće Olimpijske igre u Parizu. Izloženi su arhivski dokumenti koji pričaju o učešću srpskih olimpijaca od 1920. do 1988. godine kao predstavnika zajedničke jugoslovenske države (Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca / Jugoslavije i Federativne Narodne Republike / Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije). Ovaj period obuhvata VII Letnje olimpijske igre u Antverpenu (Anversu) do XXIV Letnjih olimpijskih igara u Seulu, koje su ujedno bile i poslednje igre na kojima su učestvovali predstavnici velike jugoslovenske države.
Peking
Izložba „Javno telo“ u Pekingu, fokusira se na prezentaciju performans akcija umetnika konceptualne umetnosti koja se razvijala krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina u Srbiji.
Predstavljeni su radovi iz kolekcije MSU umetnica Marine Abramović i Katalin Ladik, i umetnika Slobodana Ere Milivojevića, Nedeljka Neše Paripovića, Zorana Popovića i Balinta Sombatija.
Rim
Mira Brtka, čija će izložba u Rimu biti otvorena do 8. septembra, umetničku karijeru je upravo i započela u tom gradu. Organizatori kažu da je ovaj povratak Mire Brtke u Rim nastojanje da joj se oduže za sve što je uradila od šezdesetih godina prošlog veka na umetničkoj sceni Rima.
Njena retrospektivna izložba „Budućnost je iza nas“ postavljena je na 1000 metara kvadratnih izložbenog prostora ove prestižne rimske institucije kulture i prikazuje kapitalne radove iz opusa Mire Brtke – slike, skulpture, filmski rad i modni dizajn, reprezentativan izbor čuvenih Mirinih haljina – radove u vlasništvu Fondacije Mira Brtka iz Beograda.
Izložba je ocenjena kao događaj kulturne diplomatije i deo je širokog programa inicijativa predviđenih Sporazumom o kulturnoj i obrazovnoj saradnji između Vlada Srbije i Italije, odobrenog 2012. godine.
Mir Brtka je multidiciplinarna i multikulturalna umetnica, koja je aktivno, nekada i istovremeno, stvarala u oblastima filmske i pozorišne režije, dramaturgije, scenografije, animacije, slikarstva, veza, vajarstva, kostimografije, modnog dizajna i umetničkog aktivizma.
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Bivši članovi Odbora Festa o smeni su saznali iz medijskog istupa sekretarke za kulturu, i sumnjaju da će bez profesionalne strategije i analize dosadašnjih grešaka biti moguć dalji razvoj te manifestacije
Herojstvo i ranjivost, pobunjenički poklič i onirička askeza, sećanja na slavne dane, ali i aktuelno osećanje sputanosti, samopouzdanje i frustracija, danas se u Irskoj kao goruće teme prelivaju sa rock pozornice na scenu inficiranu folkom. Živopisni sastavi “Madra Salach” i “The Scratch”, ili čudo od mladića Dav Elis, otvaraju teme bola i izdržljivosti, demantujući potpuno onu Džojsovu napomenu o naprslom ogledalu sluškinje kao simbolu irske umetnosti
Milutin Bojić, Gospođa Olga, Narodno pozorište Beograd; režija Jug Đorđević; igraju Nela Mihailović, Aleksandar Vučković, Smiljana Marinković, Slađan Zrni, Ljubiša Savanović, Iva Milanović
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
