Intervju – Raša Nedeljkov, programski direktor CRTE

Rejting, pritisci i obesmišljavanje izbora

Postoji atmosfera u kojoj se priča o pritiscima i o kupovini glasova naširoko. Kad kažem naširoko, mislim bukvalno na celu teritoriju. Nema opštine u kojoj nismo bili, a da nismo slušali o istim ili sličnim mehanizmima koji se koriste za prikupljanje podrške i za sigurne glasove. U ovom trenutku govorimo o atmosferi u kojoj ljudi nisu spremni da govore o svom političkom mišljenju, makar ne javno, jer se plaše na koji način to može da utiče na njih ili na nekog u njihovom okruženju. Svakako da i sam način tretiranja kandidata koji nisu bliski vlasti doprinosi takvoj atmosferi straha. A sama okolnost da ne smete da kažete da ćete da glasate za određenog kandidata govori o atmosferi pritiska koja je našim pozitivnim pravom zabranjena

Intervju – Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Savamala, krupan korak unazad

Događaj u Hercegovačkoj ulici ne staje "pod tepih", proteklo je previše vremena bez efekata i nastavi li se tako to će konstantno biti izvor dodatnog nezadovoljstva. Mislim da je izvesno da će i na međunarodnom planu, na primer u kontekstu pregovora o Poglavlju 23 sa Evropskom unijom, postati ozbiljan opterećujući faktor

VREME BR.948 | 5. MART 2009.

Na stubu čitanosti

Da Narodna biblioteka Srbije nije promenila pravila igre, danas bi prestižnu nagradu za najčitaniju knjigu u 2008. godini dobio ili Dragan Velikić za Ruski prozor ili Ljiljana Habjanović-Đurović za Zapis duše

Slučaj Marije Mali

Politička moć i majčinski očaj

Šta se dogodilo, pa je sporazumni razvod Siniše i Marije Mali prerastao u bitku za starateljstvo? Kako je ta bitka dovela do toga da u javnost izađu informacije o rušenju Savamale i drugim poslovima zbog kojih bi Marija Mali mogla da dobije status uzbunjivača? Na koncu, da li su osnovane sumnje dela javnosti koji smatra da je borba za starateljstvo zapravo zloupotreba političkog uticaja koji Siniša Mali nesumnjivo ima

Knjiga

Kiš naš sagovornik

Trideset priča ex-YU autora o Danilu Kišu i njegovom delu, napisane na tragu njegove poetike, objavljene su u zbirci Priče o Danilu Kišu

SAD i EU – Brisel Trampu ne veruje

Ofanziva šarma

Američka diplomatska ofanziva nije razvejala strahove Evropljana da im Amerika radi o glavi. Šteta koju je do sada naneo predsednik SAD Donald Tramp je prevelika

Nuspojave

O katapultiranju pilota

Ili: kako sam se nasankao prvi i poslednji put precenivši Aleksandra Vučića

Navigator

Polupismeni osmaci

Nemačka–SAD – Zatezanje odnosa

Gruba igra

Donaldu Trampu se nikako ne dopada što Amerika uvozi znatno više iz Nemačke nego što u Nemačku izvozi. Nemačka je prošle godine ostvarila rekordan platni suficit od skoro 300 milijardi dolara. To će, više od političkih nesuglasica, odrediti odnose dve zemlje u narednih nekoliko godina

Izložba

Sedma republika

"Jugo, moja Jugo – gastarbajterske priče", aktuelna izložba Muzeja Jugoslavije, problematizuje i preispituje naše predstave o gastarbajterima, kao i uobičajena shvatanja o ulozi i mestu muzeja u društvu. Naime, u našoj muzejskoj i kulturnoj praksi retko se posvećuje pažnja "običnim" ljudima koji, smatra se, nisu činioci istorije. Ova izložba predstavlja rezultate dužeg istraživačkog rada i važna je tačka u razvoju nove koncepcije muzeja koja podrazumeva bavljenje društvenom istorijom, i dinamičan pristup baštini. Kroz tri celine – "Tragovi", "Ljudi" i "Samoistorizacija" – izložba predstavlja različite izvore, dokumente, artefakte i glasove, razne diskurse, kojima se određuju gastarbajteri i gastarbajterstvo. Poseban prostor dat je samim gastarbajterima i gastarbajterkama da govore o svom životu i iskustvu. Autori izložbe su Aleksandra Momčilović-Jovanović, Ljubomir Bratić i Tatomir Toroman. Tekst koji objavljujemo rezultat je istraživanja, jednog od polazišta izložbe "Jugo, moja Jugo"

Intervju – Saša Đorđević

Građani se opravdano plaše

"Situacija se zataškava iznošenjem pozitivne statistike, a problem je sistemski. Poslednjih godina građani često slušaju od političara da je stopa kriminaliteta smanjena, a onda odjednom objavljuje se rat mafiji"

Povodom jubileja

Drsko pozorište

Prvi posleratni gradski teatar, Beogradsko dramsko pozorište, za koji dan ulazi u sedamdesetu godinu postojanja uz, čini se, imperativ koji je pre dvadesetak godina, tad na mestu upravnika, Miloš Krečković definisao kao potrebu za "dugim, mirnim periodom burnog unutrašnjeg (kreativnog) života"