Region
„Srbi oko guslara“ Anastasa Jovanovića prodati u Zagrebu
Slika Anastasa Jovanovića prodata je na aukciji u Zagrebu za 12.000 evra. Na njoj guslara, koji je bio glas naroda, slušaju svi tada viđeni Srbi
Na BK televiziji odnedavno je na programu emisija „Bau Bau“ u kojoj nam otkrivaju filmske greške. Ponegde u kadar uleti mikrofon, u odrazu ogledala ugledate kamermana, scenografija se pomerila nakon reza i sve tako redom. Ima, dakle, zaludnih gledalaca koji hvataju filmadžije, dokazujući sebi i nama da je filmski grešiti. Ne bih dalje analizirao motive ovog hobija, jer filmove još uvek gledam kao čaroliju. Pomenute greške mi ne smetaju, osim kada je scenario glup i nelogičan ili film dosadan. Međutim, kao TV manijak imam ogroman interes za greške TV autora, jer su one sasvim drugačije prirode.
TV autori greške prave iz neznanja, gluposti ili ponekad sasvim namerno. Greške tv autora možemo zvati „Bum Bum“ jer su često dovodile ili podsticale ludilo među gledaocima. Počeću s najvećim profesionalcima. Nije tajna da je u sistemu kablovskog prenosa tv-signala HRT dosta gledan u Srbiji. To je državna televizija koja je, navodno, najdalje odmakla u profesionalizovanju i formiranju takozvanog javnog servisa. Moram priznati da imaju pažljivo planiran i realizovan programski koncept i, što je još važnije, pismeno medijsko pakovanje. To je televizija koju strani posmatrači, posle proteklih predsedničkih izbora u Hrvatskoj, ocenjuju kao objektivnu. Međutim, protekle nedelje gledao sam specijalnu dokumentarnu emisiju posvećenu godišnjici akcije Bljesak u Zapadnoj Slavoniji. Neverovatno je kako se moderna televizija evropske orijentacije HRT u trenutku pretvorio u HTV koji je vodio (i po mnogima dobio) medijsko-propagandni rat. Domovinski rat je, izgleda, i dalje sveta krava hrvatskih medija, mitska borba dobra i zla, gde su „naši dečki“ uspeli da potuku horde do zuba naoružanih srbo-četnika. Video sam snimke sa HRT-a, gde su Srbi uvek bradate komite nakićene oružjem i nožekanjama, dok su hrvatske snage obzirno i profesionalno izvele redarstveno-vojnu akciju, uvek vodeći računa o civilima. Ne bih da budem pogrešno shvaćen, tamo se zaista ratovalo na hrvatskoj teritoriji, ali danas već postoje haške optužnice protiv ljudi koji su se ogrešili o pravila ratovanja u Pakracu. Ključni trenutak je opis napada na kolonu izbeglica koja se povlačila ka Banjaluci, gde se optužuju srpski vojnici da su bezglavo bežeći tenkovima gazili po svojima. Videli smo uparađene generale, učesnike operacija i političare koji su nas uveravali da je sve čisto kao suza. Ovaj dokumentarac o Bljesku pratila je i proslava u Okučanima, gde su se pojavili najviši državni činovnici, dok su hard kor generali, nezadovoljni količinom poštovanja i patriotizma, najavili sopstvenu proslavu. Ne znam kakvu poruku je HRT poslao Srbima u Hrvatskoj i onima koji nameravaju da se vrate – emitujući ovaj i ovakav film baš na pravoslavni Uskrs. Ohrabrenje za suživot svakako nije.
Tako je HRT, inače profesionalni uzor u regionu, pao na ispitu, trudeći se da ulepša sliku o ratu. Nisam očekivao posipanje pepelom, ali sam verovao da je moguće priču o ratu ispričati malo drugačije, posebno nakon filma Oluja nad Krajinom, kada je prvi put probijen medijski zid ćutanja o zločinima počinjenim u ime hrvatskog naroda.
Eto dakle prve TV greške – tipične za Bum Bum novinarstvo.
Ne zanosimo se u verovanju da ovde sličnih grešaka nema. Primer je TV program uoči Uskrsa. RTS i Studio B toliko su plašili narod na Veliki petak savetima da se toga dana ne raduje i ne smeje, posti i ne pali vatra na ognjištima?! Ne bih voleo da neko u mojoj zgradi i običnim danima loži parket na ognjištu i blagosilja stoku na terasi. Priča o Vaskrsu se ponovo prometnu u nabrajanje šta se valja, a šta ne, i skreće u paganštinu, ako ćemo stvari da posmatramo teološki. Na televiziji Palma je izvesni Miljan otpevao hitić nedelje „Kosovo“ započevši verovatno čitav talas koji će uslediti sa razvojem političke situacije. Pominju se povratak u kolevku, nejač koja cvili i zov majke Srbije da joj se vrate istorijske teritorije. Ovo mitsko vreme u koje uletimo i na televiziji i u životu tokom praznika (kao u slučaju Hrvata) automatski briše logiku i zdravo rasuđivanje. Omiljeni autor je vladika Nikolaj, koji sada već postaje vlasnik autorskih prava na hitove iz „Srpske lire“. Snežana Đerdan i ansambl „Srpčići“ na Palmi su u kafani „Papa Džo“ izveli pesmu „Ljudi likujte“. Ništa strašno, ali posle te duhovne okrepe, nastavilo se krkanje u restoranu (a post traje) i sledi reklama za neki časopis koji na koricama ima golu ženu. Stvarno nisam skapirao ko tu posti, a ko mrsi. Ma, televizijski je grešiti.
Slika Anastasa Jovanovića prodata je na aukciji u Zagrebu za 12.000 evra. Na njoj guslara, koji je bio glas naroda, slušaju svi tada viđeni Srbi
Iako je trebalo, serija „Smola“ nije prikazana na RTS-u tokom „16 dana aktivizma“ zbog manjka sredstava. Producentkinja Bojana Maljević, nudi da im pomogne
Završeni su radovi na sanaciji Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića nakon godinu dana i po skoro duplo većoj ceni od najavljene. Ministar Selaković je najavio otvaranje u februaru
Sindikat muzičkih umetnika Srbije i Savez dramskih umetnika Vojvodine zahtevaju da se osumnjičeni za gaženje četiri člana Beogradske filharmonije tokom 15-minutne akcije „Zastani, Srbijo“ propisno kazni
Delegacija filma „Ruski konzul“ koji je srpski kandidat za Oskara u kategoriji inostranog filma, predstavila je ovo ostvarenje Miroslava Lekića na projekciji u Beverli Hilsu pred odabranim gostima, i ovdašnjoj javnosti prenela obećavajuće utiske
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve