Pobunjeni akademci poručuju da imaju iste zahteve kao i kolege sa ostalih fakulteta, a to su skidanje tajnosti sa dokumenata o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, kao i kažnjavanje odgovornih
Svako od nas živ je samo zato što je prema njemu neko bio izuzetno dobar. Ali, nije stvar samo u zahvalnosti i uzvraćanju. Svi smo mi ovde ne samo zahvaljujući drugima, već i za druge; srž ljudskog bića jeste uzajamnost, razmena i dobrota; svet je već ionako tvrd, ako nam i srca budu otvrdla, postaće nepodnošljiv. Bez stalne uzajamne razmene dobrote, ne može biti ničega ni u spoljnom svetu, ni u nama
Hrabrost je osećanje duboke utemeljenosti u sebi, u sopstvenim vrednostima i odlukama, da čovek prestane unutar sebe da oseća strahove, sumnje i oklevanje. Ta usredsređenost je tako duboka da nam ne pada na pamet da je se odreknemo, ni pod unutrašnjim ni pod spojnim pritiscima. Mada posmatrač može osećati divljenje, inspiraciju ili zavist, za aktera čin hrabrosti ne nosi nikakvo posebno osećanje, on jednostavno proističe iz sklada sa sopstvenim vrednostima
Dok aktivisti i opozicija pod sloganom „Krvave su vam ruke” organizuju proteste zbog pogibije 15 ljudi u Novom Sadu, Gradski sekreterijat za kulturu je raspisao tender za zimske čarolije: novogodišnje koncerte, dečje manifestacije, postavljanje rasvete u Beogradu
Izgleda da se neka deca rađaju osetljivija od druge (mada ne nužno istovremeno i inteligentnija ili talentovanija). Svet koji ih okružuje ostavlja u njima dublji trag, njihovi su utisci intenzivniji, suze im lako izmamljuju i lepota i bol, svejedno da li sopstvena ili tuđa, snovi su im burni, strahovi i privrženosti jednako jaki. Gde većina ostaje ravnodušna, njihovi, metaforički govoreći, nervni završeci nisu pokriveni dovoljno debelom kožom, pa ne samo da su im čulna iskustva izoštrena, već je veza između njih i osećanja izrazito bliska: hladnoća i strah deluju nerazlučivo, kao i toplota i ponos ili zaljubljenost i ukus soli na jeziku
Stanovnici Srbije već više od decenije odgovore za brojne tragedije kroz koje društvo prolazi traže na ulici, usled ćutanja vlasti i institucija. Ta potraga je, čini se ponekad, beznadežna, a sagovornici „Vremena” kažu, jer je bez jasnog cilja
Malo je psiholoških svojstava tako intrigantnih kao što je stvaralaštvo. Pitanja su brojna i izuzetno uzbudljiva – otkud potiče, od čega zavisi, može li se uvežbati, da li je (uvek) povezano s ludilom... Ako nam pođe za rukom da napravimo nešto originalno, smatramo to svojim, često ga tako i nazivamo, ponosni što smo u tako nečem uspeli. A ako to isto uspe nekome drugom, lako možemo osetiti zavist. Nešto nas kod stvaralaštva mnogo “golica”
U periodu uoči beogradskog Prajda, desničarskim kanalima komunikacije širile su se brojne poruke mržnje upućene LGBTQ+ populaciji, utvrdilo je “Vreme” prilikom monitoringa društvenih mreža. O ulozi društvenih mreža, ali i ulozi političara u osnaživanju te mržnje, kao i o tome može li se i kako ona iskoreniti, za “Vreme” govori psiholog Vladimir Mihić
Svi smo potreseni pogibijama koje su se dogodile u Novom Sadu. Razlog zbog koga je do njih došlo jeste nedostatak kontrolnih mehanizama i nezavisnih institucija, odnosno nužni rezultat toga u vidu neograničene korupcije i negativne selekcije. Oni direktno odgovorni nisu podneli ostavke i objašnjavaju da s tim “događajem” nemaju ništa. Oni samo pokušavaju da dobiju na vremenu, ne bi li se i na ovu strahotu zaboravilo, znajući da su sve institucije već obesmislili i da nema nikoga ko bi mogao da ih privede pravdi, kao što ga nijednom dosad nije bilo
Kako istraživači objašnjavaju ljubav, može li se zaista dogoditi na prvi pogled i da li smo monogamni milom ili silom?
Deset gradova i opština u Srbiji od ove jeseni prikjlučilo se inicijativi za unapređenje usluga mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške za decu i prevencije nasilja
Južna Koreja je zemlja sa najvišom stopom suicida. Sada se preduzimaju neke mere protiv toga. Srbija takođe nije daleko od vrha crne liste
Čim se organizuju u grupe, ljudi, kao i najveći broj vrsta primata, majmuna i “nižih” sisara, u određenim situacijama efikasno uspostavljaju hijerarhijske odnose, a jedan od njih nameće se kao vođa. Narušavanje hijerarhije može biti opasno, obično vodi riziku, sukobima i borbama. Većina članova grupe zbog toga odlučuje da poštuje nametnuta pravila i da makar ne izaziva vođu. Ipak, poslušničko ponašanje može biti u krajnjem neskladu s našim unutrašnjim stavovima. Kako izgleda iskreno poštovanje? Čemu ono zapravo služi? Zašto je važno i šta je koren samopoštovanja
Inostrani autori i nova izdanja beogradskog izdavača Clio pod geslom „Manje je više“ koje otkriva i domet njegovih knjiga, ali i način kojim se opstaje u datim okolnostima srpskog izdavaštva
Od 4. novembra školski časovi će biti skraćeni na 30 minuta, a prve nedelje u štrajku će biti škole u Beogradu i Požarevcu. Prosvetari pozivaju svoje porodice da dođu na veliki protest koji će biti održan 1. novembra u Beogradu
Tokom evolucionog procesa stekli smo kapacitet da uživamo u različitim stvarima. Za opstanak su jasni značaj seksualnosti, ishrane i zajedništva, pa i mi u njima očigledno uživamo. Uloge lepote ili uspeha nisu tako jasne, ali su mnogim ljudima svejedno dragocene. Jedno od najmisterioznijih uživanja jeste ono koje ponesemo iz svakog bliskog, inspirativnog ili poverljivog razgovora. Čemu li bi to trebalo da služi
Šta da radi čovek kad dobije pismo u kome saznaje da je član Privredne komore, u koju se nikad nije samovoljno i dobrovoljno učlanio, i da zato treba da plati članarinu, jer će od toga imati koristi, mada se ne kaže koje
Sajberhondrija, odnosno eskalacija anksioznosti u vezi sa zdravljem koja nastaje upornim pretragama i čitanjem sadržaja o simptomima i bolestima na internetu, može da se razvije u depresiju i opsesivno-kompulsivne poremećaje, kaže za „Vreme“ psihološkinja Jelena Vukičević
Punomoćnik porodica oštećenih, advokat Ognjen Božović je nakon završetka ročišta rekao da je njegov utisak da je suđenje bilo dosta emotivno i da „smo dobili odgovore na brojna pitanja“
“Antikomunisti ništa ne praštaju komunistima, a sebi sve. Đido je napisao nekoliko memoarskih knjiga koje su veoma iskrene. Piše i razmišlja kritički. Meni se čini kako njegova samokritika ima ponekad u sebi nečeg egoističnog – prevelika zaokupljenost sobom i posmatranje sebe u prošlosti sa jednog previše uzdignutog moralnog stanovišta... Dakle, veći je problem njegova preterana samokritika nego njen manjak. Ali, antikomuniste ništa neće zadovoljiti. Ako govorimo o Drugom svetskom ratu, partizani sigurno imaju ne malo toga što sebi mogu da zamere, ali ipak mnogo manje od svih drugih sukobljenih strana”
Izvesna je dalja fragmentacija crnogorske političke scene, a pregovori, ne samo o formiranju već i o funkcionisanju vlasti, postaju sve kompleksniji. To je direktna posledica nesrazmere između koalicionog kapaciteta političkih subjekata i onoga što bismo mogli nazvati “ucenjivačkim kapacitetom”. I to nema nikakve veze za programskim ciljevima bilo kojeg od učesnika u postizbornim pregovorima
Da li vas je iko ikada učio tome zašto je iskrenost važna? Gde da je tražite? Kako da je izdržite? Da li su vam nudili pomoć u slučaju da za nju morate da platite neku cenu
“Naš stav je godinama bio da nećemo Miloševića. Sad nam je stav da nećemo Vučića. Ali šta je to šta hoćemo, to ne znam. A to je suština. Da postoji agenda onoga šta hoćemo i konsenzus oko te agende, pa ljudi bi imali i volje i energije da se za to bore, čak i oni razočarani koje si pomenula. Siguran sam u to. Evo, Rio Tinto i Jadar su nas pokrenuli u velikoj meri, jer to je konkretna stvar, to je borba za vodu, zemlju i život. Verujem da se od te borbe nećemo umoriti niti odustati. Van toga, ne vidim ništa da nas motiviše objedinjujuće. Sendviči i dve hiljade za gospodina su najviše što se u Srbiji, u ovom trenutku, nudi konkretno”
Povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja, razgovarali smo sa mladima iz Beograda o tome kako brinu o svom mentalnom zdravlju i koliko im je dostupna pomoć
Pre više od dvadeset godina, Svetska psihijatrijska organizacija objavila je da najveći problem nisu ni poremećaji ni tretmani, već stigmatizacija. Jednostavno rečeno, nije problem u tome što je neko, na primer, depresivan, problem je u tome što mi koji živimo s njim i oko njega još nismo dovoljno evoluirali da bismo mogli i dalje da ga, uprkos trenutnom mentalnom poremećaju, vidimo kao osobu, da ga se ne bojimo gotovo automatski, te da bismo umeli da se prema njemu postavimo s ljudskošću i saosećanjem
Galama identiteta nije puka ideologija beskrajne tolerancije različitosti nego funkcionalni nemir kapitalizma koji ovom bukom upravlja – teza je knjige Identitetske politike Dejvida Pilgrima
Bivši predsednik Boris Tadić manuo se ćoravog posla u srpskoj opoziciji i preuzeo masno plaćenu poziciju u kineskoj kompaniji. Ispada da je sve vreme propovedao vodu, a pio vino
