Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se svake godine 10. oktobra sa ciljem podizanja svesti o pitanjima mentalnog zdravlja širom sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije globalno više od 15 odsto mladih između 10 i 19 godina pati od neke vrste psihičkih problema.
Tim povodom, razgovarali smo sa mladima iz Beograda o tome kako brinu o svom mentalnom zdravlju i koliko im je odstupna pomoć.
„Bila sam pod velikim stresom na prvoj godini fakulteta,” priča za „Vreme“ Tamara (20), studentkinja.
Zbog nespavanja je izgubila mnogo kilograma.
„Konačno sam otišla kod psihologa u Dom zdravlja. Uslovi su jako loši i dugo moraš da čekaš da dođeš na red, pa sad idem privatno. Abnormalno su skupi u Beogradu i neko čiji roditelji imaju prosečnu platu teško može to da priušti pa će odustati čak i ako mu je potrebna pomoć”, kaže Tamara.
Njen drug Jovan je išao kod psihologa tri godine.
„Mnogo mi je pomogla, mada je bilo skupo. Pre toga sam bio kod jedne žene koja važi za velikog stručnjaka i ona mi je rekla da mi nema pomoći,” priča Jovan (18).
Mladi iz centra Beograda kažu da im je prihvatljivo da idu na psihoterapiju i da stigma u njihovom okruženju skoro da ne postoji.
„Moj ortak je išao na terapiju godinu dana jer je imao napade nekontrolisanog besa, ali mu ništa nije pomoglo i napustio je školu,” kaže Luka (16).
Adolescenti u savremenom društvu se najčešće suočavaju sa usamljenošću, nedostatkom samopouzdanja, povezivanjem preko društvenih mreža umesto sa vršnjacima lično.
Zbog toga beže u svet video igara, postaju zavisni od telefona, a žive sa nerealnim uverenjenjima o životu, koja se serviraju preko društvenih mreža – da mogu postati slavni i bogati preko noći.
Podrška mnogima nedostupna
Kada je reč o psihološkoj podršci, u Srbiji su za mlade najveći problem ograničeni državni resursi i previsoke cene privatne terapije, koja je većini nedpostupna.
Prema podacima UNICEF-a, u Srbiji je dostupno samo 43 psihijatra za decu i omladinu koji pružaju usluge za zaštitu mentalnog zdravlja i psiho-socijalnu podršku dok je u domovima zdravlja zaposleno 123 psihologa.
Mladi koji su u mogućnosti da priušte privatnog psihoterapeuta objašnjavaju da se ta terapija često svede na farmakološke metode lečenja.
„Ja sam išla kod par njih i niko nije delovao kao da me uopšte sluša i hoće da mi pomogne, a počela sam da idem zbog napada panike. Konačno sam našla terapeuta, a ona mi je prepisala ksanaks (alprazolam) prvi put kad me videla,” kaže Vanja (21), koja kaže da za seansu psihoterapije izdvoji oko 12.000 dinara.
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) u Srbiji je tokom 2022. godine prepisano 5,2 miliona kutija benzodiazepina (lekovi protiv anksioznosti) i 2,14 miliona kutija antidepresiva.
Neopodno osnaživanje zajednice
Istraživanja Centra za prava deteta (CPD) su pokazala da bi većina dece prvo razgovarala o svojim problemima sa prijateljima, a ne sa odraslima.
Iako najviše veruju svojim prijateljima, u nekim slučajevima deca su spremna da se obrate i svojim roditeljima.
Iako su svesni postojanja stručnog osoblja za dečji razvoj u školi, deca kažu da nemaju poverenja u školskog psihologa i da im se ne bi poverili o svojim problemima.
„Kad razredna više nije mogla da se nosi sa nama, ona bi počela da viče i sve nas slala kod psihiloga. Mene je stalno tamo slala”, seća se Dejan (18).
Većina dece kaže da veruje da ti razgovori ne bi ostali poverljivi. Takođe, strahuju od negativnih posledica koje bi mogle nastati ako prijave nasilno ponašanje drugih učenika. Naglašavaju da se boje da bi nasilje moglo da eskalira ako posreduje škola ili socijalna služba.
Direktorka Centra za prava deteta Jelena Paunović kažeza „Vreme“ da ovaj stav ukazuje na ozbiljan jaz u komunikaciji i poverenju između dece i odraslih koji bi trebalo da im pruže podršku.
„Prosvetni sistem, kao i sistem zdravstvene i socijalne zaštite moraju više raditi na izgradnji odnosa poverenja, obezbeđujući da deca osećaju sigurnost i zaštitu. Takođe, neophodno je da se radi na razvijanju pristupa koji će deci omogućiti da bez straha potraže pomoć, uz osiguranje poverljivosti i adekvatne reakcije”, kaže Paunović.
Ona dodaje da sa tim ciljem Centar za prava deteta sprovodi projekat „Promovisanje dobrobiti dece u zaštiti od nasilja”.
„Nastojimo da stvorimo trogao poverenja između prosvetnih radnika roditelja i dece, kao i lokalne zajednice, u kojoj se problemi otvoreno postavljaju i brzo rešavaju.
Jedan od ciljeva nam je i unapređenje pristupa i kvaliteta usluga mentalnog zdravlja i podrške koja se pruža deci koja su riziku od nasilja ili su već izložena nasilju”, kaže Paunović.
Mentalno zdravlje dece od suštinskog značaja za društvo
Istraživanje mentalnog zdravlja mladih koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) je pokazalo da više od dve trećine mladih pati od anksioznosti, više od polovine ima simptome umerene ili teške depresije, dok je više od trećine navelo da im je bila potrebna psihiloškoa podrška tokom poslednjih šest meseci, ali da nisu ni sa kim razgovarali.
Adolescenti koji su izloženi faktorima rizika imaju veće šanse za kasniji razvoj mentalnih problema. Poremećeni porodični odnosi, nasilje u porodici, loši odnosi sa vršnjacima i niži socio-ekonomski status su višestruki činioci koji povećavaju rizik za nastanak poremećaja.
