Od 4. novembra školski časovi će biti skraćeni na 30 minuta, a prve nedelje u štrajku će biti škole u Beogradu i Požarevcu. Prosvetari pozivaju svoje porodice da dođu na veliki protest koji će biti održan 1. novembra u Beogradu
Predstavnici sva četiri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika objavili su kako će izgledati zakonski štrajk u školama, koji će početi od ponedeljka, 4. novembra, odnosno da će časovi trajati 30 minuta, a da će prvu radnu nedelju u štrajku biti škole u Beogradu i Požarevcu.
Štrajku će prethoditi potpuna obustava rada u školama u petak, 1. novembra i veliki protest u Beogradu, kome će prisustvovati zaposleni u obrazovnim ustanovama iz cele Srbije.
„Pozvaćemo i naše porodice i našu decu da budu prisutni na tom protestu. Želimo da pokažemo Vladi da i mi imamo svoje porodice koje zavise od naše zarade. Takođe ćemo uputiti poziv roditeljima, dekama i bakama da se i oni priključe“, rekao je za Danilo Gligorić, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije, piše Danas.
Štrajkači podeljeni u četiri grupe
Gligorić je precizirao da će štrajka u zakonskim okvirima podrazumevati skraćenje časova na 30 minuta.
Planirano je da se od 4. do 8. novembra štrajkuje u Beogradu i Školskoj upravi Požarevac. Budući da u prestonici ima veliki broj škola odustalo se od prvobitne ideje da se u istom trenutku štrajk sprovodu u četiri školske uprave.
Naredne nedelje, u zakonskom štrajku će biti Novi Sad, odnosno Vojvodina i škole s područja školske uprave Valjevo.
Treće nedelje novembra časovi će biti skraćeni u školama s područja Niša, Vranja, Leskovca, Zaječara, kao i u Školskoj upravi Kruševac, a četvrte nedelje u centalnoj i zapadnoj Srbiji, to jest u školama u Kraljevu, Čačku, Gornjem Milanovcu, Kragujevcu, Užicu i Prijepolju.
Konferencije za novinare biće organizovane četvrtkom u jednom od većih gradova. Ako u međuvremenu dođe do usvajanja budžeta koji nije povoljan za zaposlene u prosvetu biće organizovani dodatni protesti, a štrajk će biti „zaoštren“.
Ministartvo samo predstavlja da želi razgovor
Gligorić je ukazao da ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović posredstvom medija poziva sindikate obrazovanja na nastavak pregovora, ali da zvaničnog poziva i dalje nema, čime se u javnosti samo predstavlja da Ministarstvo prosvete želi da razgovara.
„Mislim da oni nemaju snage da organizuju sastanak, jer Vlada, a pre svega Ministarstvo finansija, sprečavaju taj susret jer nemaju šta da nam ponude. Očekujemo poziv i naredne nedelje, imamo svoje zaheve koji su razumini, ali Vlada ne želi da ih ispuni jer se plaši reakcije drugih sindikata i pokušava da istera svoju volju do kraja i da disciplinuje radnike u javnom sektoru, a posebno u prosveti“, istakao je Gligorić.
On je ocenio da su zahtevi prosvetnih radnika razumi i da Vlada može finansijski da ih izdrži, „jer je novac koji se deli na raznim strana mnogo veći od sredstava koje traže prosvetni radnici“.
I direktori škola nezadovoljni
Komentarišući podršku nekih direktora škola Gligorić je istakao da su i oni sami nezadovoljni jer rade izuzetno važan i odgovoran posao, a takođe su malo plaćeni.
Ocenio je da su direktori veoma osetljivi na položaj svojih prvih saradnika u školama – psihologa i pedagoga, koji, pored razrednih starešina, nose rad škola, a zaostaju i po platama i po statusu u školama i društvu.
Četiri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika traže da početna plata nastavnika od 1. januara 2025. bude jednaka prosečnoj republičkoj zaradi, dok Vlada nudi povišicu od 12 odsto nastavnicima, a osam odsto svim ostalim zaposlenim u obrazovanju.
Sindikati traže i hitno otpočinjanje pregovora o ceni rada za 2025. godinu i o Posebnom kolektivnom ugovoru za zaposlene u osnovnim, srednjim školama i domovima učenika, jer postojeći ističe na proleće.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
