Tokom posete studentu Dimitriju Radovanoviću, koji kaznu kućnog pritvora izdržava u Studentskom domu Patris Lumumba, profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović ocenio je da u slučajevima pritvaranja studenata ima "sijaset pravnih nepravilnosti koje pokazuju da je reč o čistom političkom progonu tih mladih ljudi"
Vlasti u sprezi sa njoj bliskim medijima i dalje šire priču kako se opozicija ne miri sa izbornim porazom koji je bio čist kao suza, pa planira maltene građanski rat u Srbiji. O tome za „Vreme“ govori politikolog Aleksandar Ivković
Demonstrantima će se ispred RIK-a obratiti Marinika Tepić, kaže za „Vreme“ poslanica Biljana Đorđević. Potom će u Crkvi Svetog Marka biti zapaljene sveće za Olivera Ivanovića. ProGlas se očito neće pridružiti pozivima na protest
Mašinovođe u štrajku, besni poljoprivrednici, delom desno-ekstremna AfD sve popularnija…
Većina ljudi u Ukrajini želi da izdrži u odbrambenoj borbi protiv Rusije. Ali, ove 2024. godine, teret rata bi trebalo drugačije da se preraspodeli
Više od 3,7 milijardi ljudi ili 46 odsto svetske populacije, koja zajedno daje 54 odsto globalnog BDP-a, tokom ove godine će u 76 zemalja moći da bira predsednike ili poslanike. U izbornoj groznici će biti najveća sila na svetu (SAD); najmnogoljudnija država (Indija); najveći trgovinski blok (Evropska unija); najveća muslimanska država (Indonezija); najveća zemlja španskog govornog područja (Meksiko); teritorija mogućeg sukoba dveju najvećih supersila ovog veka (Tajvan); kao i u dve zemlje u ratu – Rusija i (možda)Ukrajina
Izborni uspesi Aleksandra Vučića – političara koji nikada nije pobedio na izborima koje nije sam organizovao – počinju serijom vanrednih izbora koja kreće 2014. godine, i od tada je izborni proces postao deo sistema vladavine “moćne mašine SNS-a”. U tom periodu, udahnut je život stvorenju koje obezbeđuje sigurne glasove, ucenjuje ljude, upravlja institucijama, donosi zakone, kontroliše medije, tuži i sudi, štiti i tuče, raspisuje tendere, sklapa ugovore, a sve je povezano u jednoj tački - u izborima koji se moraju dobiti po svaku cenu. I tek nakon izbora 2023. u stanju smo da sklopimo celu sliku. Kako se boriti protiv takvog čudovišta i koje su njegove snage i slabosti
“Zadatak ProGlasa bio je od početka da probudi ljude da se zainteresuju za svoju stvarnost, jer samo tako jedno društvo može ići napred i menjati se na bolje. Za to je potrebno vreme. Ali sve ovo što se dešavalo, zaključno sa nezabeleženom krađom glasova i izbornim inženjeringom koji niko od nas nije mogao da predvidi, obesmišljava sam čin izbora, razara osnove demokratskog mišljenja i uništava svaku pomisao na civilizacijski iskorak, toliko neophodan ovoj zemlji i njenim ljudima. Pitanje je da li ćemo mi, kao društvo, imati snage da se sa nečim takvim izborimo. Isto vredi i za ProGlas, ali će društvu s njim biti svakako lakše da tu borbu vodi”
U najboljem slučaju, možda se može desiti da izbori u Beogradu budu raspisani na proleće, sa drugim lokalnim, ali pod izlikom da nije bilo moguće formirati stabilnu većinu u gradskom parlamentu. Kao neka vrsta kompromisa. Neće se vlast naravno potresti zbog pretnji o prekidu evropskih integracija, jer ih tako što nikada i nije interesovalo. Ali, zbog svoga kleptomanskog karaktera, ne bi da baš ostane bez evropskog novca
Ako su izbori posle 2012. godine bili pretvoreni u fabriku za proizvodnju podrazumevanog legitimiteta režima, specifičnost ovih sastoji se u tome što je taj legitimitet doveden u pitanje. Ne možete se pozivati na legitimitet koji je tako dokumentovano osporen. Na koji način će režim sada nastojati da ga obnovi? Jedan put jeste taktiziranje, popuštanje i nalaženje pogodnog izgovora za ponavljanje izbora u Beogradu. Drugi put jeste zaoštravanje odnosa prema političkoj opoziciji i naglašena kooperativnost u međunarodnim odnosima
Priča o neregularnostima na decembarskim izborima trebalo bi da za opoziciju bude manje važna od dolazećih lokalnih izbora, kaže politikolog Dejan Bursać za „Vreme“. Jer, kako kaže, u mnogim gradovima i opštinama je moguća pobeda nad strankama vlasti
Paori širom Evrope blokiraju svoje zemlje, kako se ove sedmice videlo u Nemačkoj. Iako se u EU izdvajaju mnogo veće pare za agrar nego recimo u Srbiji. Zašto je tako, za “Vreme” govori profesor i sindikalac Zoran Stojiljković
