Referendum na kome su 23. jula 2016. Britanci sa 52:48 odsto izglasali izlazak svoje zemlje iz Evropske unije verovatno je najdalekosežniji događaj posle pada Berlinskog zida 9. novembra 1989. i raspuštanja SSSR nakon ostavke Mihajla Gorbačova 25. decembra 1991, pre nešto manje od četvrt veka
Danas se, opet, Jugoslavija i jugoslovenstvo spominju širom regiona. Ne toliko zbog okruglih godišnjica – 25 godina od raspada Titove Jugoslavije i 95 godina od Vidovdanskog ustava, prvog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nego zato što je britanski referendum o izlasku iz EU mnoge podsetio na slovenački i hrvatski referendum posle kojih su ove dve bivše jugoslovenske republike proglasile nezavisnost, čime je zvanično umrla "velika" Jugoslavija
Ugovor o Fijatovoj investiciji u Kragujevcu bio je predizborna slamka spasa za Borisa Tadića i Mlađana Dinkića 2008. godine. Sada, kad ugovor polako ističe, na delu je pokazna vežba kuda vodi politika prema stranim investitorima koju je nastavila i sadašnja vlast
"Ima puno studenata sa odličnim ocenama, puno ljudi koji misle, ali mnogi od njih kažu: zašto bih držao neke časove i vežbe ako mogu da zarađujem u firmi tri do pet hiljada dolara. Tako smo došli u situaciju da nemamo asistente koji će naslediti nastavnika"
Jedan katolički teolog je primetio, pre izvesnog vremena, da su, s obzirom na činjenicu da pravoslavni nisu održali nijedan vaseljenski sabor 1200 godina, odnosi između crkava i njihovo zajedničko funkcionisanje začuđujuće dobri. Međutim, problem izgleda nastaje kada pokušaju da se susretnu. Po svemu sudeći, ovaj "krnji" Sabor neće doprineti jačanju jedinstva među pravoslavnima, za šta su svi tvrdili da je njegov prvi cilj
Vučićeve analitičare sam u seriji polemika, u periodu uoči izbora 2012. godine, nazvao "masnokopitarima". Uporedio sam ih sa intelektualnim hijenama koje "očekuju da će im stranka koja dolazi na vlast, kao nagradu, baciti kakvo masno kopito". "Zato i kleveću svakog ko upozorava da politički šibicari mogu da prevare glasače", naglašavao sam
Ima mišljenja da će Vlada Srbije dobiti neku vrstu "uslovno pozitivne ocene", to jest da će se zvanične "revizije" povezati sa naglaskom na zadatak sprovođenja onih mera koje su dosad izostale
Štrajkovi i blokada u Francuskoj zbog Zakona o radu, ili o (ne)moći sindikata koji se osipaju i levim vladama koje vode desnu politiku prema diktatu Međunarodnog monetarnog fonda
O bankarskom sektoru u Srbiji, inflaciji, rastu BDP-a i upozorenjima Fiskalnog saveta
Plašim se da će prva žrtva uticaja politike na RTV biti upravo profesionalizam jer novo rukovodstvo, što se struke tiče, nema impresivne biografije. Druga žrtva, na koju nećemo dugo čekati, biće neka vrsta provincijalizacije pokrajinskog servisa
