Narodna banka ostaje nezavisna

„VREME„: Zašto je Ministarstvo finansija pravilo Zakon o Narodnoj banci?

BOŽIDAR ĐELIĆ: Zato što ga je Vlada zadužila da uradi taj posao i zato što je Ministarstvo dobilo ingerenciju nad čitavim finanisijskim sistemom posle prelaska sa federalnog na republički nivo. Podsećam da i u drugim zemljama rad na zakonima iz domena finansija pripada resornim ministarstvima.

Vlada je tražila da zakon bude spreman do kraja juna. To je bilo moguće jer je to faktički bila nadogradnja predloga NBJ iz novembra prošle godine. Narodna banka Srbije tražila je da se to odloži do septembra, kraja oktobra ili do nove godine. Moram da kažem da je to bilo jako mučno, pa tako Narodna banka nije htela da nam dâ svoje primedbe i komentare na prvi nacrt, nego nam je to poslao MMF. Nije korektno da prve komentare NBS čitam na engleskom jeziku. Očigledno je bila namera da se problem bespotrebno internacionalizuje, i to ne samo kroz MMF nego kroz mnogobrojne kontakte s diplomatskim predstavnicima u Beogradu, i veoma sistematski se proturala teza da nas čeka haos ukoliko se izglasa Zakon o Narodnoj banci.

Da se ne bi dodavale nove kotroverze, hoću da kažem da je najveći broj primedbi Svetske banke i MMF-a bilo nastojanje da se sprovođenje monetarne i devizne politike omeđi i smanji diskrecija u kojoj se kreće Narodna banka u smislu kvaliteta papira kojima mogu da barataju. Narodna banka nas je, međutim, ubedila da mi još nismo zreli za jednu takvu precizniju normu u zakonu, i u tekstu koji je otišao pred poslanike ostala je ta diskrecija Narodnoj banci koja sama određuje mnogo šta što se u drugim zemljama određuje zakonom.

Šta donosi Zakon o Narodnoj banci Srbije?

Neistina je da se kroz ovaj zakon sužava nezavisnost Narodne banke. Ne mnogo više od onog zakonskog projekta koji je uradila Narodna banka Jugoslavije i u novembru prošle godine dostavila na izglasavanje ondašnjem saveznom parlamentu. Dakle, pratili smo osnovnu želju eksperata Narodne banke da se očuva njena nezavisnost. To se vidi već u drugom članu u kojem se kaže da Narodna banka ne sme da prima instrukcije od bilo koga i iz trećeg člana u kome je zapisan jasan cilj da centralna banka dostigne i održi stabilnost cena i da sve drugo mora da bude podređeno tom cilju.

Druga stvar koja jača nezavisnost jeste izbor najblaže forme nužnog nadzora. Jaku inspiraciju za takav vid nadzora dali su guverner centralne banke Švajcarske i bivša guvernerka Narodne banke Poljske. Njihova jaka preporuka bila je da, ukoliko možemo, izbegnemo formiranje saveta koji uključuje i ljude iz Narodne banke i izvan nje, znači insajdere i autsajdere. A to je norma u svim zemljama, da članovi saveta debatuju o svemu. I o monetarnoj, deviznoj politici, nadzoru nad poslovnim bankama, dakle o samom srcu monetarnih operacija jedne centralne banke. U to se, eto vidite, „mešaju“ autsajderi u svim zemljama. Pa čak su u mnogim zemljama ti autsajderi u većini. U Savetu centralne banke Hrvatske osam je autsajdera i šest rukovodilaca Narodne banke, u Rumuniji je pet autsajdera i četiri insajdera, u Češkoj četiri autsajdera i tri insajdera, u Poljskoj je četiri do šest autsajdera i tri insajdera. U većini zemalja, savet koji odlučuje o krucijalnim pitanjima čine u većini i sa istim pravom glasa ljudi koji dolaze izvan narodne banke. I to je model koji preovlađuje. Doduše, ima i zemalja gde u savetu centralne banke preovlađuju insajderi – Slovenija, Slovačka ili Makedonija.

Kakva su iskustva. Pa, evo primera Hrvatske. Guverner njene centralne banke, Rohatinski, izabran je ove godine za najboljeg guvernera u svetu od strane Juromanija, što jeste referentan izbor. On je godinama vodio jednu odgovornu monetarnu politiku, razvio tržište kapitala, držao veoma nisku inflaciju, kritičari kažu da je to pretvrda monetarna politika, zaslužan je što Hrvatska ima veoma dobar monetarni sistem sa potpuno privatizovanim bankama koji je uspešno reagovao kad je jedna komercijalna banka u Rijeci „pukla“. U takvoj narodnoj banci većinu članova saveta čine autsajderi, a guvernera predlaže odbor za finansije hrvatskog Sabora.

Mislim da bi oni koji vitlaju parolama trebalo malo više da pogledaju činjenice i onda će uvideti da predloženi model u našem Zakonu o Narodnoj banci predstavlja najblažu formu kontrole.

Da li je baš tako?

Da, da. Jer, u Zakonu piše da Monetarni odbor koji odlučuje o monetarnoj politici čine isključivo insajderi, ljudi iz Narodne banke, guverner i viceguverneri. I svuda u svetu, i guvernera i viceguvernere bira Skupština.

Glavna primedba je da savet nije nadzorno nego upravno telo?

Zakon je predvideo novo telo koje se zove savet i sastavljeno je od pet autsajdera koji samo nadziru, oni se uopšte ne upliću u vođenje monetarne ili devizne politike i kontrole banaka, nego samo post festum prati kakav je bio rad Narodne banke. Tako da mogu slobodno da tvrdim da je ovim Zakonom predviđena najblaža poznata forma nadzora rada Narodne banke.

Ovde bih napravio malu digresiju vezanu za galamu koja je podignuta oko određivanja plata u Narodnoj banci. Samo da dam jedan primer: platu guvernera Bundesbanke određuje – ministar finansija.

Mislim da mi u Srbiji još nismo spremni za jak nadzor Narodne banke. Da budem jasan, mi nismo spremni za standardan nadzor jer u sadašnjoj političkoj situaciji i društvenim prilikama ne bi bilo uputno da previše sa strane „otvorimo“ Narodnu banku, da onda autsajderi, ljudi sa strane, imaju pristup privilegovanim informacijama o monetarnim operacijama koje bi, ne daj bože, neki od njih prodali.

Zato je mnogo sigurnije da u monetarnom savetu sedi ekipa iz srca Narodne banke. Jedina spona Narodne banke sa spoljnim okruženjem u tom slučaju je prisustvo ministra finansija na sastancima monetarnog saveta, ali bez prava glasa. Na isti način i guverner će prisustvovati sednicama Vlade. To je paralelizam koji je uveden zbog bolje koordinacije i zajedničkog nastupa.

Tu se postavilo i pitanje da li Narodna banka po ugledu na Bundesbanku treba da bude savetnik Vlade. Prvo, moramo da znamo da Vlada vodi ekonomsku politiku, a Narodna banka samostalno vodi monetarnu politiku. Mislim da je dobra ideja da se Narodna banka može izjasniti o ključnim elementima ekonomske politike i zato smo zapisali da Ministarstvo finansija mora dostaviti na mišljenje Narodnoj banci memorandum o ekonomskoj politici za narednu godinu i budžet. Tako Narodna banka zaista postaje savetnik Vlade, ali ne opšteg tipa, nego po konkretnim dokumentima.

Način predlaganja guvernera takođe je doživljen kao udar na nezavisnost centralne banke?

Guvernera predlaže parlamentarni odbor za finansije, a ne predsednik države jer to nije moguće po Ustavu. Kao što znate, novog ustava neće biti pre Sretenja, a mi smo već tri puta probili rokove za donošenje zakona o Narodnoj banci. Pa, uostalom, u novembru prošle godine tadašnja Narodna banka Jugoslavije sama je tražila donošenje novog zakona o NBJ po hitnom postupku.

Samo da ne zaboravim još jedan argument u prilog jačanju nezavisnosti centralne banke. U novom zakonu o bankama unete su stavke koje znatno jačaju poziciju Narodne banke u nadzoru poslovnih banaka i omogućavaju rukovodiocima NBS da, van upravnog postupka, izriču novčane kazne bankama i njihovim direktorima.

To smo preuzeli iz Zakona o NBJ koji je prošle godine bio u procediri jugoslovenske skupštine i potpuno se slažem da treba ojačati snagu nadzora poslovnih banaka od strane centralne banke.

Da li je za nezavisnost jedne centralne banke važna i ličnost guvernera?

Znamo dobro da u Americi guverner, ali i ministar finansija jesu ličnosti. Svi se sećaju Pola Volkera i znaju za Alena Grinspena, kao što u Evropi svi dobro znaju Hansa Titmajera. Čak je i u uhodanim institucijama važno ko je osoba koja može da odigra ulogu s većom dozom nezavisnosti i stamenosti u sprovođenju monetarne politike.

Veoma je važno da i mi imamo jaku ličnost na mestu guvernera. Kao što se zna, ja sam do sada bezbroj puta rekao da je najbolja ličnost za guvernera Mlađan Dinkić.

Mnogo toga je rečeno poslednjih dana, ali i dalje mislim da Dinkić ima mnogo karakteristika, u smislu nezavisnosti i energije, za uspešnog guvernera. On je veoma sposoban menadžer, koji zna da okupi ljude oko projekta i da ga vodi. Svaka mu čast za to kako je uspešno prošle godine konvertovao marke u evro i preneo platni promet u banke. Nažalost, u poslednjih nekoliko meseci, posle formiranja G17 plus kao partije, veliki deo Dinkićeve energije i nekih odluka u vođenju Narodne banke bio je prepleten sa tom novom ulogom koju ima u političkom životu.

Da li je Mlađan Dinkić žrtva sukoba interesa?

Nije slučajno što u skoro svim zakonima u svetu postoje odredbe koje kažu da vodeća politička figura u jednoj partiji ne može da dođe na čelo centralne banke. Jer, nije uputno da ono što treba da bude stub stabilnosti jednog društva, centralna banka, bude uvučeno u vrtlog tekuće, dnevne politike. Ako postoje dva mesta u dobro uređenoj državu čiji nosioci funkcija moraju da kažu „do viđenja“ svojoj popularnosti, to su mesta guvernera i ministra finansija. Njih dvojica moraju da donose nepopularne odluke, da stanu iza njih i prihvate odijum javnosti. Daću primer podizanja cene električne energije. Ne može se s jedne strane vitlati u javnosti sa tezom da nije nužno podići cenu struje i da se Narodna banka zalagala za manji procenat poskupljenja, a da onda kao „bela lala“ zajedno s nama iz Vlade guverner potpiše istog dana istovetan tekst i pristane na isti procenat poskupljenja struje.

Kad sediš na mestu guvernera ili ministra finansija i donosiš nepopularne ali neophodne mere, onda moraš tako i da ih prezentiraš javnosti, kao ružnu i nužnu odluku.

Mogu da dam spisak poteza gde se vidi da je saradnja guvernera i ministra finansija bila otežana, ali ne zbog pogoršanih ličnih odnosa, nego zbog preplitanja dnevne politike. Dakle, jasno može da se vidi kako neko ko vodi stub monetarne stabilnosti uvodi Narodnu banku u vrtlog dnevne politike i traži, što je normalno za političara, maksimalan broj pozitivnih poena u javnosti.

Iz Narodne banke stižu optužbe na račun ministra finansija da ide lakšim putem punjenja budžeta iz deviznih rezervi, a ne ubiranjem poreza?

Kad se vodi odgovorna monetarna i ekonomska politika, nema uvek dobrih vesti i ne znači da u tom poslu treba žrtvovati nečiju nezavisnost, nego naučiti da se timski igra. Pokazaću to na jednom primeru. Kad smo videli da neće biti kvoruma u parlamentu državne zajednice, razgovarali smo sa Svetskom bankom i MMF-om i od njih dobili saglasnost da se Trezor Srbije na veoma kratak rok zaduži kod Narodne banke za 80 miliona dolara, što je ekvivalent dva zajma koje je trebalo da dobijemo od tih međunarodnih finansijskih institucija. Ta pozajmica ne bi imala nikakav efekat na inflaciju jer dolazi iz postojećih rezervi i bila bi brzo nadomeštena. Kad smo odradili posao, došao je jedan veliki „njet“ guvernera, koji je rekao da on ne štampa novac bez pokrića. E, to je već retorička poza zbog koje mi danas kasnimo mesec dana s dečjim dodacima i isplatama za hraniteljske porodice. Prvi put za dve i po godine kasnimo sa isplatama najosetljivijim socijalnim kategorijama stanovništva, a to nije bilo nužno.

Drugi problem bio je s martovskim dizanjem stope obavezne rezerve. I to je deo političke priče u kojoj guverner stoprocentnu odgovornost prebacuje na Ministarstvo finansija. Prihvatam deo svoje odgovornosti jer ona postoji pošto moja ekipa nije blagovremeno donela podzakonske akte koji se tiču ubiranja poreza po novom sistemu i zbog toga neke banke nisu stigle da se izverziraju u prikupljanju poreza. Dakle, prihvatam deo svoje odgovornosti. Ali, s druge strane, istina je, a to se pokušava sakriti, da je bilo grdnih problema s promašenim modelom prinudne naplate koji je predložila Narodna banka Srbije i koji je u početku potpuno zakrčio privredu i njenu likvidnost. O tome se nije smelo pričati. Na kraju, kad smo uspeli da razvrstamo te poreske naloge, da povučemo taj novac iz banaka jer nije mogao da se razvrsta na Trezoru, u tom momentu, pošto je bila nešto veća likvidnost, guverner je nervozno reagovao na dva dana veće potražnje deviza i bez koordinacije s nama digao obaveznu rezervu banaka na 23 odsto. Najbolji dokaz da je to bilo preterano i da nije bilo nužno jeste da se bukvalno za nekoliko nedelja kasnije obavezna rezerva banaka vratila na 22, pa na 20 i sada na 18 odsto. Ali, zato je u međuvremenu skoro pet milijardi dinara otišlo kao prihod u Narodnu banku, a mi nismo mogli da izvršavamo obaveze budžeta kad su u pitanju premije za mleko i mnoge druge stvari.

Nema ovde, kao što se vidi, ni „š“ od štampanja novca bez pokrića, nego samo odsustva timskog rada i dobre koordinacije, viška nervoze i neprihvatanja da svako snosi svoj deo odgovornosti.

Ministarstvo finansija neće da uzme devizne rezerve zemlje. Mi imamo usaglašen program zaduživanja kod NBS i poslovnih banaka i do sada nismo probili te limite.

Što se tiče suzbijanja sive ekonomije, samo ću da podsetim na primer nafte i hrabrost pokojnog premijera Đinđića da se suprotstavi ajatolasima mafije i zahvaljujući tome mi sada imamo oporavljen NIS i činjenicu da nafta popunjava 25 odsto srpskog budžeta. To se zove suzbijanje sive ekonomije. Od prometa cigareta doskora nije bilo ništa u budžetu, sada ima skoro 15 milijardi.

Kad je reč o naplati poreza, mi smo se od jednog razrušenog sistema popeli na 40 odsto bruto domaćeg proizvoda. Da se razumemo, ni ja nisam time mnogo zadovoljan. Reorganizujemo poresku upravu, pomerili smo uvođenje fiskalnih kasa da bismo to uskladili sa porezom na dodatu vrednost koji stupa na snagu 1. januara iduće godine…

Hoće li ova svađa oko Zakona o Narodnoj banci pokvariti imidž Srbije kod stranih investitora?

Da.

Da li će ta svađa napraviti nepremostivu naprslinu u srpskom reformskom timu?

Apsolutno ne. Zato što nikoga ne treba fetišizirati. Srbija je uspela da prebrodi gubitak onoga koji je bio ključni reformator ove zemlje, pokojnog doktora Đinđića, a održala se i ekipa u Vladi uprkos brojnim pokušajima da nas posvađaju.

Da li je poznato ko će biti novi guverner?

Ako se izglasa novi zakon o Narodnoj banci, parlamentarni odbor za finansije predložiće guvernera. Uveren sam, da nije bilo ovih čarki poslednjih nekoliko dana, da bi Mlađan Dinkić imao šansu da nastavi kao guverner. Imajući u vidu njegove poslednje izjave tipa „posle mene potom“ ili „država, to sam ja“, ne znam da li će to biti moguće.

Uostalom, valjda niko ne misli da će vladajuća koalicija predložiti neku avetinju iz prošlosti ili nekog bankara koji bi imao sukob interesa. Očekujem da će to biti neko ko ima sve potrebne kvalitete za to mesto.

Da li imate svest da su ljudi iz Miloševićevog vremena marljivo radili na tome da posvađaju i podele reformski tim?

Reformski potencijal u Srbiji je dosta oskudan i znam da su oni koji trljaju ruke zbog ovog sukoba naši zajednički neprijatelji. Ali, kao što mislim da Vatikan i Nemačka nisu rasturili onu Jugoslaviju, sada verujem da je u ovom sukobu deo odgovornosti i na nama.

Posle svega ne smatram Mlađu Dinkića svojim protivnikom. Znam da u ogromnoj većini delimo iste ideje i isti ideal Srbije. Ako je tako, neminovno je da će naši putevi biti zajednički i zato mislim da bez valjanog razloga ne treba rušiti mostove buduće saradnje.