Zanimljiva manifestacija Nevinost – Projekat Tri. Ovaj zanimljiv projekat, koji se u SNP-u odvijao od 29. februara do 6. marta, predstavljao je, zapravo, mini festival sastavljen od tri praizvedbe komada troje mladih domaćih dramskih pisaca
Poslednjeg dana novosadskog Sajma medija, u petak 27. februara, održana je, kao završna manifestacija, tribina o etici u medijima. Tribinu su, u okviru ciklusa "Vreme izazova", organizovali Fondacija "Fridrih Ebert" i nedeljnik "Vreme", ovog puta u saradnji s novosadskim Radiom 021 i Novosadskim sajmom. Ciklus tribina "Vreme izazova" ušao je u treću godinu postojanja i na dosadašnjih desetak tribina analizirane su i pred javnost iznošene neke od najrelevantnijih tema ovog društva. Organizatori su se ovog puta opredelili da na sajamskoj manifestaciji posvećenoj medijima u prisustvu poslenika javne, medijske reči progovore o etici u medijima. Učesnici tribine bili su Dubravka Valić, predsednica Upravnog odbora novosadske Novinarske škole, Velimir Ćurguz Kazimir, direktor medijske dokumentacije "Ebart", Slobodan Beljanski, advokat iz Novog Sada, Snježana Milivojević, profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i Čedomir Jovanović, političar. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme".
Kao počasni član radikala, Milošević bi istovremeno ostvario nešto što nije pošlo za rukom još nikome pre njega – on je i dalje predsednik SPS-a, tako ga doživljavaju i zovu i u udruženju Sloboda koje liči na stranku u projektu, počasni je predsednik stranke Branislava Ivkovića, viđen je za počasnog člana radikala i uz sve to, jedini je počasni stanovnik zatvora u Ševeningenu jer osim zatvorske sobe ima u tom objektu i svoju kancelariju
Ubedljivom većinom glasova Boris Tadić izabran je za trećeg predsednika DS-a, dok, uprkos ovacijama, Čedomir Jovanović nije prošao na izborima za potpredsednika – čime su ispunjeni uslovi za ulazak DS-a u rekonstruisanu, mada još neformiranu Koštuničinu vladu
Slike Save Šumanovića, umetnika koji se ubraja u najznačajnije autore jugoslovenske likovne scene dvadesetog veka, na legalnom tržištu umetničkih dela dostižu šestocifrenu vrednost u evrima. Bogoljub Karić je za svog "Savu" platio 35.000 evra. Po svemu sudeći prevaren je, jer je navodni Šumanovićev pejzaž iz 1941. godine – falsifikat
Peđa Stojaković, Igrač Sakramento Kingsa ("Blic")
Na paralelnoj proslavi Prvog srpskog ustanka u Domu sindikata, predstavnici Crkve, vojske i duhovno osvešćene omladine složno su se založili za povratak Srbije u Srednji vek
Proslava u Orašcu pokazala, kaže li se, poražavajuće podele među aktuelnim političarima: Koštunica Vojislav, da li, sa svojima bio u jaruzi, gde se baš besedilo, onda njegovi otkrili spomenik Voždu, gde se opet baš besedilo, i otišli kući, a da nisu prišli centralnoj manifestaciji proslave, predstavi Skela, koju je kompletna Vlada, plus Baki sa žvaku, po kijametu odgledala
U pokušaju da se domognu "obećanih zemalja" na Zapadu, nesrećnici iz "trećeg sveta" na Istoku završe u "srednjim državama" na Balkanu. Odatle samo pravi srećnici dobiju mogućnost da ostvare svoje snove ako prođu kroz mrežu administrativnih granica
Dve godine od početka "procesa stoleća" gotovo svi akteri najvažnijeg haškog suđenja ponovo su na svojim mestima (izuzev bolesnog sudije Ričarda Meja), ali atmosfera nije ista kao na početku. Oko glavne haške sudnice neuporedivo je više nervoze i nešto manje onih koji unapred sve znaju
Knjiga Ljiljane Blagojević govori o jednom gradu koji nikada nije izašao na kraj sa nužnošću sopstvenog razvoja, u kom se prečesto zaboravljaju pojedinci koji su pokušali da promene regresivnu svest, i u kom je domen arhitekture neretko doživljen na devetnaestovekovni način, u vidu "kuće kolektiva koji sanja", a što će danas reći kao crkva ili tržni centar, ali i novobogataška privatna vila koja liči i na jedno i na drugo
Bi li omladinci pravo iz studija krenuli za Karlobag ako bi im idol uzimajući poklon-torbu to naložio
Ljubav, kao najbolje od najboljeg što postoji, pripada privatnoj sudbini pojedinačnih građana, hoću reći: građanki i građana
Kako se zaslužni umetnik u disciplini prevare i obmane vratio u Srbiju, s kime se tada upoznao, šta su zajedno radili i zašto, kakvu ulogu u tome imaju trkaći konji i automobili i kako se to sve – barem za sada – završilo, to jest ko je koga tu izvaćario
Kako su se iz pritvora vadili Duća, Kum, Simovići, Budala i ostali zemunski umetnici, jer je nepraktično voditi poslove iz Centralnog zatvora; ko im je u tome pomagao, namerno ili iz gluposti; ko je koga izvaćario na kraju: Duća Legiju ili obrnuto; kako su se stvari početkom marta 2003. naglo i iznenada zgusnule, ko se u tome snašao, a ko nije i ostale zanimljivosti
Uvek obećam sebi da ovog puta neću pisati o Beogradu a onda me to uzme pod svoje i ja se pretvorim u učesnika i svedoka polifonije grada
Ako neko ne može da savlada beogradsku ekavicu a ne može da začepi, nego kraj svega ima logoreju, neka na desni rukav priveže žutu traku kako bi Doktor mogao blagovremeno da uključi vokmen i tako se sačuva od blasfemije
Manijakalni tempo kojim se, danas, etiketira i spočitava Ministarstvu, zapravo je izraz naše zabrinutosti za dvanaest godina provedenih u mestu, za više od decenije stagnacije
Dok se u velikoj tajnosti obavljaju pregovori o novoj republičkoj vladi, javnost se zabavlja imenujući i razrešavajući ministre nove vlade
