– Jesi gledao Milicu Gajić?! Došlo žao što Bogoljubu ne plaćam pretplatu, pa da mu otkažem, a Bojani Lekić da napišem otvoreno pismo…
– Šta je bilo, ispao dosadan razgovor?
– Kakve veze ima je li dosadan ili zanimljiv! Ne može, bre, da drži banku ceo sat, ko je ona?!…
– Kako ko! Punoletni član familije dostupan medijima…
– Znam, ali koga zanima šta ona misli…
– Pa tebe prvu, jesi gledala do kraja?
– Jesam, da vidim dokle to ide i čemu to vodi…
– Znači – zaintrigirali te?
– Pa jesu, ali im to ne služi na čast! Da igraju na moju podsvest, ta nelustrirana stvorenja uvode mi u kuću…
– Zašto bi snaha bila lustrirana, to bi bilo kao kad na ulici nisi smeo da pozdraviš ženu ibeovca…
– Dobro, ne mora da bude lustrirana, ali ne mora da bude ni intervjuisana! Ako moram da gledam Vučelića zato što je narodni poslanik, i onih, čoveče, osamdeset radikala, ne moram da gledam još i snajku za koju niko nije glasao!
– Jesi gledala Maju Gojković kod Timofejeva?
– Uh, to mi je još teže palo!
– Čujem da je Maja baš kul!
– Šta je kul?! Prvo, nije kul, i šta to znači – „kul“?! Postala je gradonačelnica i sad sva blista: ja sam toliko iz Novoga Sada da i ne znam nazive ulica jer sam u svakoj igrala lastiš, često i sa malim Mađaricama, Šokicama…
– Žena popravlja predstavu o radikalima…
– Utoliko gore! Baš zato je ne treba nigde zvati, Timofejev ne može da je smeni sa položaja gradonačelnice, ali može da je ne zove u emisiju, to je minimum!!! Civilizacijski minimum! To je uzrečica mnogih pametnih ljudi danas, da, gde sam ono stala, da, a ne da se uspali tamo – moj deda je bio radikal, moj pradeda je bio radikal…
– Znam, ali ako će B92 da zove samo osvedočene Miloševićeve protivnike, kako će da preživi? Tih je pravednika prvo malo, svi su bili po sto pedeset puta na radiju, zna se šta misle, drugo, gde je tu pluralizam…
– Kakav pluralizam! Trebalo je šestog oktobra, mada je i taj izraz ofucan, šestog oktobra da je rano ujutro donesen dekret: članovi SPS-a i SRS-a ne mogu se baviti javnom delatnošću do 6. X 2015, pa bi Majče radila deobu bračne tekovine, tečevine, kako li se već kaže…
– A šta misliš o ovome da se Pavkoviću, Mladiću i Lukiću zamrzne imovina?
– Šta mislim?! Štap i šargarepa u srpskoj izvedbi! Familijama onih koji se predaju država plaća sve živo, državni funkcioneri od svog džeparca kupuju oktavije i predaju je samohranoj generalskoj deci, a ove koji se nisu predali hoćemo maltene da izgladnimo pet minuta uoči zatvaranja konkursa za tu Studiju… Što je još gore, ni to zapravo nećemo, hoćemo samo da ostavimo utisak… Negde sam pročitala da će propisom o zamrzavanju imovine biti obuhvaćen i Ante Gotovina, dotle idu naši u iskazivanju dobre volje! Ante nije naš građanin i nije naš zločinac, ali bi mogao da proda nešto Srbima ili da mu preko banaka u Srbiji njegovi šalju novac, e, naša država to neće dozvoliti, samo čekam rezoluciju da se generalima iseče struja, voda, eto, gospodo, kako motivišemo sunarodnike da se predaju, dajte tu Studiju!
– Prosečan srpski general ima zalihe da nadživi Tribunal, znači, sve je samo šlihtanje Hagu u pet do dvanaest…
– Naravno! Takvog te volim! Kad mi ne kontriraš bez veze, nego razmišljaš kako treba tojest kao ja!
– Čudo kako se u Savetu za saradnju nisu setili da generalima oduzmu zdravstvene knjižice…
– Osim Mladićeve za kojom se još traga…
– Onaj beli mag, nije Geršvin, ali tako nekako, kaže da Mladića nema u prečniku od hiljadu kilometara, koliki je magov domet… Ali da je i kod kuće, zar nije protivustavno zamrznuti imovinu nekome ko nije bio ni na informativnom razgovoru, gde se ti izgubi?…
– Izvini, ne čujem te, počinje „Klopka“, samo da vidim ko su gosti…
