Jedan broj mlađih birača u Crnoj Gori može da se pohvali činjenicom da ne pamte ni dan u svom životu, a da na vlasti nije bila Demokratska partija socijalista. Sudeći po prognozama, ni prevremeni izbori, zakazani za 29. mart ove godine, neće doneti ništa novo
DS je, sa listom Za evropsku Srbiju osvojio najviše (102) mandata, i formira koalicionu Vladu sa SPS i strankama manjina. Za predsednika parlamenta izabrana je Slavica Đukić- Dejanović, potpredsednica Socijalističke partije. Premijer je Miodrag Cvetković.
Činjenice govore da su najtvrđi promoteri tvrde kosovske politike u zbiru gubitnici ovih izbora. Radikali i DSS imali su, sabrano, na izborima iz januara 2007. čak 128 mandata, a sada su pali na 108. Dvadeset mandata izgubili su u jeku najtvrđih kosovskih zakletvi. Šta bi to trebalo da govori Dačiću i njegovima?
JANUAR 2007. Opet najviše mandata pripada SRS - 81. Za predsednika Skupštine najpre je nakratko izabran Tomislav Nikolić, a formiranjem nove skuštinske većine DS, DSS-NS, G 17+ šef parlamenta postaje Oliver Dulić. Koštunica je po drugi put premijer.
DECEMBAR 2003. Iako SRS ima većinu sa osvojena 82 mandata, Vladu formiraju DSS, SPO-NS i G17+ uz podršku SPS. Maršićanin je ponovo izabran za predsednika parlamenta. Premijer je Vojislav Koštunica.
DECEMBAR 2000. DOS je osvojio 176 mandata. Dragan Maršićanin je izabran za predsednika parlamenta, a Zoran Đinđić za premijera.
SEPTEMBAR 1997. Koalicija SPS-JUL-ND dobija 110 mandata, a većina obezbeđena obezbeđena uz podršku SRS koji je ušao u Vladu. Tomić je ponovo predsednik Skupštine, a Marjanović Vlade.
DECEMBAR 1993. Skupštinsku većinu od 128 poslanika čine SPS i Nova demokratija. Dragan Tomić postaje predsednik parlamenta, a Mirko Marjanović premijer.
DECEMBAR 1992. SPS ponovo osvaja najviše, 101 mesto u parlamentu, a većina je obezbeđena uz podršku SRS (koji nije ušao u Vladu). Predsednik Skupštine bio je Zoran Lilić, a predsednik Vlade Nikola Šainović.
DECEMBAR 1990. Prvi višestranački izbori za Skupštinu Srbije. Najviše poslanika, 194, osvojio je SPS. Za predsednika parlamenta izabran Slobodan Unković, za premijera Dragutin Zelenović. Raspodela mandata je jedino tada bila po većinskom sistemu, a na ostalim je po proporcionalnom.
U senci vanrednih parlamentarnih izbora 11. maja održaće se, pomalo neočekivano, redovni, lokalni i pokrajinski izbori. Uz uobičajene (ne)prirodne koalicije "u lokalu" sad se već nalaze i "prirodne", mada vanredne koalicije. Za stanovnike Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca – "statutarnih gradova", ukratko – pitanje gradonačelnika možda bude najzanimljivije: o njihovom izboru više ne odlučuju građani, nego će se o tome dogovoriti lokalne, pokrajinske i republičke pred i postizborne koalicije
Onaj koji je najviše zategao uže, Vojislav Koštunica, srpski premijer, izbore ne pominje, barem do utorka uveče kada ovaj tekst nastaje, što mu je jedan od pametnijih poteza u poslednje vreme, jer se jasno vidi da on i njegova stranka nemaju čemu dobrom od izbora da se nadaju
