Dva i po meseca je prošlo od održavanja kosovskih parlamentarnih izbora. Za to vreme na Severu Kosova događa se više istog – preostale srpske institucije se polako zatvaraju, događala su se hapšenja mladih zbog čega su Mitrovčani i protestovali, među mladim Srbima često se čuje da „ovde nema života“, Srpska lista nastavlja da se Srbima obraća putem saopštenja po šablonu: „Kurtijev teror nad Srbima“ i moglo bi još da se nabraja.
Politička kriza na Kosovu polako postaje sve dublja. Pet konstitutivnih sednica kosovske skupštine je prekinuto. Predsednik Skupštine i dalje nije izabran, a predlog iz redova Samoopredeljenja ne prolazi.
„Pokret Samoopredeljenje predlaže ono što je uvek bio naš predlog. Gospođa Aljbuljena Hadžiu za predsednika Skupštine Republike Kosovo. Poštovane kolege, molim vas da podržite predlog i izađemo iz ove blokade”, rekao je Gljauk Konjufca iz Samoopredeljenja, prenosi portal Alternativna.
Međutim, ni ovog puta Hadžiu nije dobila dovoljno glasova.
Predsedavajući konstitutivne sednice Skupštine Kosova, Avni Dehari rekao je da je za nju (na poslednjoj sednici) glasalo 57 poslanika, 46 ih je bilo protiv, a 3 poslanika su bila uzdržana.
Da bi predsednik Skupštine Kosova bio izabran neophodno je da 61 poslanik glasa za predlog.
Na trećoj konstitutivnoj sednici potvrđeni su mandati, nakon čega su poslanici položili zakletvu.
„Ja, poslanik Skupštine Republike Kosovo, zaklinjem se da ću časno i predano vršiti svoju dužnost i dostojanstveno predstavljati narod, da ću raditi u interesu Kosova i svih njegovih državljana, da ću raditi na zaštiti i poštovanju ustavnosti i zakonitosti, na zaštiti suvereniteta, teritorijalne celovitosti i institucionalnog integriteta Kosova, na garanciji ljudskih prava i sloboda u skladu sa zakonom zemlje. Zaklinjem se“, glasi zakletva koju su položili poslanici. Što znači i poslanici srpske zajednice.
Njih ima ukupno 10 – 9 mandata ima Srpska lista i jedan mandat Za slobodu, pravdu i opstanak čiji je lider Nenad Rašić.
Samoopredeljenje ima 48 mandata, Demokratska partija Kosova (PDK) 24, Demokratski savez Kosova (LDK) ima 20 mandata i koalicija AAK-Nisma 8 mandata.
Ostale manjiske partije 10 mandata.
Šta sve ovo znači i da li je na pomolu politička kriza na Kosovu?
Direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) Dragiša Mijačić i, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 za „Vreme” kaže da problem konstituisanja Skupštine Kosova ukazuje na duboku političku i institucionalnu krizu koja može dovesti do novih izbora.
„Očigledno je da su svi politički akteri nezadovoljni izbornim rezultatima, a da ne postoji politička volja za minimumom kompromisa, tako da su mnoge opcije na stolu. Jedino je sigurno da se nikome ne žuri da se brzo reši postojeća kriza“, ukazuje Mijačić.
„Vlada Kurti tri?“
Po završetku izbora Aljbin Kurti (doskorašnji premijer Kosova) najavio je formiranje Vlade „Kurti tri”. Koliko je to moguće?
Mijačić kaže da u teoriji i Kurti i opozicione partije mogu napraviti Skupštinsku većinu za izbor Vlade, tako da se u kuloarima pregovara kome će se „carstvu“ prikloniti manjinske i male stranke. „Za sada je sigurno da Nenad Rašić (iz redova srpske zajednice) ide sa Kurtijem, kao i tri predstavnika stranke NISMA Fatmira Ljimaja, ali presudni glas bošnjačke poslanice Dude Balje još uvek nije osiguran. Za sada je jedino sigurno da niko ne želi praviti koaliciju sa Srpskom listom“, objašnjava sagovornik „Vremena“.
Sa druge strane imamo povratak i Ramuša Haradinaja, nekadašnjeg kosovskog premijera koji već godinama nastupa zajedno sa Fatmirom Ljimajem (NISMA). Oni, prema rečima Mijačića, imaju uporište u zapadnim delovima Kosova, tj. u opštinama Dečani i Junik. „Ova koalicija je osvojila osam poslaničkih mandata (pet za AAK i tri za NISMA), samim tim ne može imati veliki politički uticaj, ali može biti tas na vagi prilikom formiranja koalicione Vlade.“
Na jesen predstoje i lokalni izbori na Kosovu, postavlja se pitanje da li je moguće da se parlamentarni ponovo održe zajedno sa lokalnim.
Međutim, Mijačić objašnjava da je izbroni ciklus na Kosovu takav da se odvojeno održavaju parlamentarni i lokalni izbori, ali se to može promeniti ako Kurti proceni da će ostvariti bolji rezultat ako spoji izbore. „U ovom trenutku sve opcije su otvorene“, kaže on.
Položaj Srba na Kosovu izrazito težak
Kako sve ovo utiče na položaj Srba? Mijačić ukazuje da je položaj Srba jako težak i može dovesti do toga da se toliko pasiviziraju da neće biti politički akter na Kosovu.
„To je pre svega posledica nedostatka vizije kako rešavati srpsko pitanje na Kosovu, ali i rezultat izlaska iz institucija na severu Kosova, što je napravilo ogromnu i skoro nenadoknadivu štetu“, naglašava naš sagovornik.
Dinamika kosovske političke scene
„Kosovska politička scena je prilično dinamična“, kaže Mijačić.
Glavne političke partije su Pokret samoopredeljenje, Demokratska partija Kosova (PDK) i Demokratski savez Kosova (LDK).
Samoopredeljenje
Popularnost Samoopredeljenja na Kosovu nije upitna. Među mladim ljudima često se može čuti i da je Kurti „uveo demokratiju“.
Međutim. Mijačić objašnjava da je: „Pokret samoopredeljenje Aljbina Kurtija levičarska ’nacional-socijalistička’ stranka ali je najbliža ’catch all’ principu jer pored levičara okuplja i ultra-nacionaliste, verske fanatike i različite društvene grupe sa ili bez ideologije. Poslednjih godina Samoopredeljenje je preraslo u jedinu stranku koja je popularna na celoj teritoriji Kosova“.
Demokratska partija Kosova
Dugo godina vodeća stranka na Kosovu bila je i Demokratska partija Kosova koju je nakon rata osnovao Hašim Tači, bivši vođa Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
Tači i trojica saoptuženih su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu 2020. godine, piše KoSSev. Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za zlodela, koja uključuju više od 100 ubistava i mučenje, nad Albancima, Srbima i Romima u 40 ilegalnih pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji.
Tokom rata na Kosovu, svi optuženi bili su vodeći članovi Glavnog štaba OVK, a od februara 1999. i samoproglašene privremene kosovske vlade.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
„Ovoj stranci popularnost među biračima je opala pre svega zbog korupcionaških afera stranačkog rukovodstva. Nakon odlaska Tačija u Hag stranku je preuzeo Memlji Krasnići koji je na poslednjim izborima uspeo da napravi nešto bolji rezultat nego 2021. ali je to još uvek ispod proseka stare slave“, ukazuje Mijačić.
Dodaje da se poslednjih godina ova stranka regionalizovala uglavnom na područja na kojima je bila aktivna OVK, pre svega u Drenici i zapadnom Kosovu, dok je njihova popularnost u ostalim krajevima u znatnom opadanju.
Demokratski savez Kosova
Prvi predsednik Kosova, Ibrahim Rugova osnovao je Demokratski savez Kosova koji sada vodi Ljumir Abdižiku.
„Ova partija je slična post-komunističkim partijama u bivšim republikama SFRJ, ima uporište u starijim pripadnicima gradskog staleža i obrazovanijeg dela ruralnog stanovništva. Stranka je izgubila staru slavu, ali je na ovim izborima povratila deo glasača koje je izgubila na prethodnim izborima“, objašnjava naš sagovornik.
Alijansa za budućnost Kosova
Stranka Ramuša Haradinaja, bivšeg kosovskog premijera, AAK je poslednja među značajnijim partijama. „ Ona je pre svega regionalna stranka koja ima popularnost između 6 i 10 posto“, zaključuje Mijačić.
