Decenije su prošle dok su se reditelji setili da u soundtrack ubace zveckanje izbačenih čaura; da primete kako akteri akcionih scena s pucnjavom treba povremeno da napune svoje oružje; danas od zveckanja čaura i izbacivanja praznih šaržera ne može da se živi. Seća li se iko da je Šon Koneri ikada menjao šaržer u svom pištolju?
"Moja interesovanja kreću se između dva antipoda, avangarde i pop-kulture. Uvek sam voleo da citiram francuskog reditelja Eriha Romera, koji kaže da je praviti razliku između zabavne i ozbiljne umetnosti – greška u mišljenju. Ja imam slično uverenje, sve to mi je nalik na veliku samouslugu za zabavu intelekta"
"Ja mogu da naredim u policiji da se neke greške isprave i tužilac može da naredi u Tužilaštvu jer obe službe imaju jasan lanac komande. Kod sudija je druga stvar, njima niko ne sme da naređuje jer je to onda mešanje u nezavisnost sudstva. Međutim, sve analize koje su u poslednje vreme rađene pokazuju da su sudovi usko grlo"
Današnjem čitaocu, ako kojim slučajem dođe do primerka lista "Mika Miš" iz 1936. godine, verovatno će izgledati bizarno strip o Mikiju Mausu i Paji Patku koji iz Holivuda dolaze pravo u Beograd i u kafani "Kod Šiška" naručuju porciju od stotinu ćevapčića! Iako je to danas zaboravljeno, tridesetih godina su lokalne, "odomaćene" verzije Diznijevih stripova preplavile Evropu i neke latinoameričke zemlje
Prošle sedmice u saobraćajnoj nesreći na autoputu Novi Sad–Beograd poginuo je poznati pevač narodne muzike Hašim Kučuk Hoki. Sve je simbolično u ovoj smrti. I "stojadin" koji je vozio čovek koji je prodao milione "nosača zvuka" i u kadilacima prešao hiljade milja, i to što je sahranjen par dana pre nego što 29. novembar prvi put posle pola veka nije bio praznik i to u banatskom selu Sakule, gde je u iznajmljenom stanu živeo sa svojom desetom suprugom i njihovo dvoje od jedanestoro dece koliko ih je imao. Nad njegovim grobom stajao je posmrtni venac sa grbom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije
Testamentaran Pavlovićev film kreće na svoje putovanje od velikog platna, kroz magični mrak bioskopskih dvorana do publike, a već na premijeri mogla su se videti tužna lica sredovečnog i starijeg sveta, vidno pogođena težinom i istinitošću dela, ali i čuti nervozna cupkanja nogu mlađeg sveta
Imalo je smisla tražiti od istaknutih filmadžija da kažu nešto o tome, da ispričaju neke svoje priče, mada ne mnogo više nego anketirati bilo koje ljude u raznim uglovima sveta. Ne verujem, naime, da gospodu umetnike odlikuje ikakvo šesto čulo, ikakav dar da nam svojim slikovitim jezikom otkriju i objasne ili ne daj bože predskažu nešto. Mogli smo da dobijemo samo poneku zgodnu pričicu ili rečitu metaforu, ili kakav politički stav, što smo i dobili
U Srbiji je registrovano 1200 autistične dece, iako se zna da ih ima mnogo više. Ne samo onih koji nikada ne izađu iz kućnih zatvora, koje roditelji kriju zbog sramote, već i onih koji spadaju u visokofunkcionalne, kao što je to bio i glavni lik u "Kišnom čoveku"
Dok većina ovdašnjih televizijskih kuća pokušava da preživi i da se kako tako prilagodi najavljenim medijskim reformama, televizija koja je godinama važila za jedan od ključnih simbola Miloševićevog doba beleži rekordnu gledanost, rekordan broj reklama i, po svemu sudeći, rekordnu zaradu. Svetla budućnost se podrazumeva
"Ja sebe zamišljam prvenstveno kao pesnika, pa i moje drame imaju formu pesme u smislu kompletnosti i zaokruženosti. One imaju svoju metriku i ritam. U Šinama sam jezik iščistila do krajnje mere"
Započet letos, najnoviji sukob umetnika i vlasti trenutno je na vrhuncu – zatražene su ostavke Branislava Lečića, republičkog ministra kulture, i Gorice Mojović, člana Izvršnog odbora Skupštine grada zadužene za kulturu
Milo Đukanović, bivši predsednik Crne Gore, budući mandatar nove crnogorske vlade, povodom sve češćih natpisa u novinama o njegovom učešću u duvanskoj aferi ("Večernje novosti")
Prvog februara, po Zakonu o radio-difuziji, Radio televizija Srbije prestaje da postoji. Jedan od stubova Miloševićevog režima – po oceni analitičara najnovije istorije RTS-a – trebalo bi da bude transformisan u javni servis koji će finansirati gledaoci. Otvorena su mnoga pitanja: šta je to javni servis, ko će i na koji način upravljati Televizijom, da li su građani Srbije spremni da finansiraju njeno postojanje...
Dobronamerni ljudi iz sveta pokušavaju da filmom uspostave prekinute komunikacione kanale među zavađenim balkanskim plemenima. Obilazeći festival "Off", koji sačinjavaju igrani, kratki i dokumentarni filmovi nastali u BiH, Hrvatskoj i SRJ u poslednjih sedam godina i koji je beogradska publika upravo imala priliku da vidi, organizovan je upravo zbog toga
Fascinira taj rudimentarni "misaoni obrat" na kojem funkcioniše plemenska svest, uvek i svugde: ono što je loše za mog Arhineprijatelja, mora da je dobro za mene
