Strašno lice ništavila

Verujem u slobodu, i ne sporim gospodinu Pančiću pravo da slobodno, i bez ustručavanja, komentariše moj novinarski rad.

Ali, u svojoj kolumni, punoj šifrantskih izraza, onoliko koliko sam mogao da razumem, gospodin Pančić je izneo o mom radu mnogo netačnih tvrdnji. Čak i ako su zlonamerne, meni to ne smeta. Ipak, očekujem da zbog dobrih običaja objavite moje reagovanje, kojim te neistine ispravljam, i pojašnjavam.

Član Nezavisnog udruženja novinara Srbije postao sam kao jedan od njegovih osnivača. Dva puta sam na izbornim skupštinama biran i za predsednika Nadzornog odbora NUNS-a. U teška vremena, kada je režim gospodina Miloševića bio u punoj snazi, sa malom grupom članova, održao sam udruženje, od mogućeg gašenja. Gospodina Pančića tada nije bilo.

Tačno je da sam kratko vreme bio odgovorni urednik lista „Balkan ekspres“ i da je pisanje tog lista užasavalo ljude iz okruženja tadašnjeg predsednika Miloševića. Protiv mene su vođeni sudski postupci, mnogi sporovi, koje sam na kraju dobio. Gospodina Pančića nema ko da tuži. Takvo je njegovo pisanje.

Smatram se nepozvanim da komentarišem svoj novinarski rad. Ono što je ostalo iza mene, može se videti na mom sajtu (www.milovanbrkic.com). Nažalost, samo deo tekstova je tu. Da je g. Pančić pažljiv kritičar, video bi na mom sajtu da je moje autorske tekstove objavljivalo i „Vreme“. Očekujem da g. Pančić napiše oštar tekst, protiv svoje redakcije.

Podsetio bih vaše čitaoce da je u produkciji Radija B92 snimljen dokumentarni film autora Janka Baljka – Novinar Brkić: Sam protiv svih. Stotine intervjua stranim listovima i televizijama dao sam minulih godina.

G. Pančić uvek napada one koji mu ne mogu odgovoriti. Mada mi se čini da se u mom slučaju preračunao. Uzradovao se da ću, nakon hapšenja u akciji „Sablja“, barem nekoliko godina biti na odmoru. Verujem da će on žestoko napasti sudije koje su mi ukinule pritvor, po policijskoj prijavi da sam oklevetao ministra unutrašnjih poslova.

Moji tekstovi su jasni, uvek se zna ime i prezime onih koje kritikujem. Možda sam i grešan. Ali, ne šaljem olovku na one koji su nemoćni i koji na plećima imaju teret neopravdanih optužbi. I lisice na rukama.

Opraštam sve teške reči g. Pančiću. Jer, prvi zakon sveta glasi – od nečeg biva nešto, od ničega ništa. Zato molim „Vreme“ da g. Pančića oslobodi obaveze da brani one s kojima se ne slaže. Po raznim osnovima.