Mada u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje i kulturu tvrde da je "povratak nadležnosti označio i povratak domaćinskog poslovanja u najboljem smislu te reči – štedljivosti, racionalnosti, preduzimljivosti i reskira", suštinske promene u institucijama ipak nisu primetne. Poznavaoci prilika konstatuju da je u ustanovama još dominantan onaj poznati miris – socrealistički
iz Službenog dnevnika Josipa Rajde, o poklonima bivšeg direktora carine Mihalja Kertesa. ("Blic")
Ravnogorska otadžbina živi, i narod ravnogorski sa svojim kraljem, i tako će biti jer su u pitanju sloboda ili smrt
U Surčinu se ovih dana lakše diše, ali se neka imena i dalje izgovaraju šapatom; zakon ćutanja još važi. Glavni igrači bivšeg surčinskog klana su ili mrtvi, ili u bekstvu ili u zatvoru, ali to još nije svima jasno. "Legitimni bizmismeni" iz Surčina, međutim, imaju drugačije probleme...
"Postoje evropska i američka klasična muzika. Djuk Elington je klasika, kao i Mocart. Pojam ‘džez’ je prevaziđen: Koltrejn nikad sebe nije zvao džez umetnikom, ja takođe, a nije ni Djuk – mi smo američki klasici"
Odluka da se od šezdesetih godina jedva minulog veka napravi muzeološka (i kulturološka) atrakcija nesumnjivo je hrabra, mudra i nekonvencionalna u najboljem smislu reči
Rat za nacionalne televizijske frekvencije ulazi u završnu, dosad najprljaviju fazu
Ako se zna da je u laboratorijama Stanišićeve tajne policije svojevremeno nastao bar deo (neki kažu bar polovina) nekadašnje opozicije a sadašnje vlasti, ako se zna da niko od onih koji su se poslednjih desetak godina obogatili a danas čine značajne podupirače novih vlasti to nije mogao da učine bez Jovičinog blagoslova, pogotovo ako je tačno ono što se iz krugova vlasti sugerisalo prvih dana po hapšenju Stanišića i Simatovića – da su njih dvojica sve do nedavno ostali navodni gospodari iz senke ovdašnjih "eskadrona smrti" – onda se zaista radi o teško objašnjivoj žurbi koja sprečava da se najpre ovde objasni i pouzdano utvrdi mnogo toga što je moglo da stoji u pozadini atentata na Zorana Đinđića
Najnovija afera oko curenja udbaških dosijea postigla je cilj – pomutila je veselje povodom samita u Atini, gde su se premijer Tone Rop i predsednik države Janez Drnovšek jedva dogovorili ko će održati svečani govor. Konačno, govorio je Drnovšek, ali nije pominjao lični pečat u bivšoj Udbi. O tome se priča kod kuće, mnogo više nego što bi želeo...
Lemov racionalizam sprečio ga je da prihvati neke od implikacija svoga dela kojima se pozabavio Tarkovski. Stiven Soderberg je 2002. uradio novo izneveravanje obojice i režirao svoj Solaris. Tako se Solaris osamostalio i od Lema i od Tarkovskog i postao kultna klasik-tema koja nadmašuje svoje pojedinačne "inkarnacije"
U svom sobičku tri sa tri general Trifunović sanja novi sudski proces u kome bi dokazao da je nevin i da spašavanje života 220 vojnika iz Varaždinskog korpusa nije nešto što je neprimereno "ratničkom duhu srpskog naroda". U međuvremenu, osuđen je u Hrvatskoj na petnaest godina robije za ratne zločine, u Sloveniji bi takođe hteli da mu sude, a kao jednog od glavnih krivaca za rasturanje SFRJ i JNA prozvao ga je i zaštićeni svedok iz Sarajeva na suđenju Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom
Višenedeljna akcija srpske policije "Sablja", hapšenje brojnih osoba sa poternica i likvidacije pojedinih kriminalaca, otvorila je novi prostor za posmatranje i predstavljanje lika i dela ljudi "s one strane zakona". Pored brojnih kriminalnih dela koja isplivavaju svakoga dana, paradigmatske ličnosti beogradskog podzemlja ostavile su za sobom nekretnine koje u simboličkoj ravni govore o dometima njihovog graditeljskog ukusa. Kuće beogradskih kriminalaca pojavljuju se prvi put bez zaštite svojih graditelja kao istaknuti primeri arhitektonskog i estetskog haosa u Beogradu s kraja dvadesetog veka
Nakon odlaska iz Srbije, beogradski zet Đovani di Stefano je u belom svetu našao nove klijente: Sadama, Bin Ladena, Mugabea...
Najava mogućnosti konfiskacije imovine kriminalaca, otvorila je pitanje umetničkih dela koje oni još poseduju. "Od uvođenja vanrednog stanja stalo je tržište umetničkim slikama. Ponuda je ogromna, a potražnje nema. To je znak da je neki lanac prekinut", kaže za "Vreme" istoričar umetnosti Nikola Kusovac
