Ideja je prosta – voli sebe i svoje telo, kakvo god da je. Trend body positivity odbacuje norme lepote koje propisuje modna industrija i zbog kojih su mnoge devojke i devojčice propatile. Ali, neki kritičari kažu da je stvar otišla predaleko, toliko da se zanemaruju rizici gojaznosti
Odlaganje izbora za jun jeste dalo signal opoziciji da postoji prostor za pritisak ili pokazalo izvesnu slabost vlasti, ocenjuje Spasojević
Protest održan uoči sednice parlamenta, na kojem se očekuje usvajanje zakona koji će omogućiti stranim privatnim univerzitetima da otvore ogranke u zemlji
“Sloboda i demokratija napadnuti su kod kuće i u inostranstvu”, poručio je na početku govora o stanju nacije u Kongresu američki predsednik Džo Bajden. A zatim se osvrnuo na sve, od ukidanja prava na abortus, do vojne pomoći Ukrajini i izraelsko-palestinskog sukoba i nadmetanja Amerike sa Kinom
Godišnji promet drogom u Evropskoj uniji vredan je 31 milijardu evra, pokazao je izveštaj Evropola i Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti od droge. Veliki udeo u tom poslu imaju i narko-organizacije sa Balkana. Samo u Španiji postoji sto organizovanih kriminalnih grupa sa Balkana
Profesor Šper, direktor Toma-instituta pri Univerzitetu u Kelnu, kaže da u vremenu sažetih rečenica na društvenim mrežama važe reči Tome Akvinskog: „Formulišite precizno, usudite se da mislite!“
Jutros se u Beogradu po četvrti put u poslednjih mesec i po dana zapalio autobus na liniji 511 koja saobraća na relaciji Sremčica - Beograd na vodi. Jedan od komentara građana bio je: „Je l’ treba neko da strada da bi se autobusi promenili? Ne plaćati kartu u 511. Ne ulaziti u 511“
Posle izbora sarađivaćemo sa opozicionim partijama, ali na zdravim osnovama. Nije samo cilj promeniti nakaradnu vlast nego i nakaradni sistem, odnosno partokratiju i centralizam. Ne sme komandant i daljinski upravljač lokalnih političara biti u Beogradu. Valjda i mi u Nišu imamo pravo da razmišljamo i da sebi organizujemo život. Na kraju, i sam Beograd je uništen centralizmom. Srbija je organizam hidrocefalusa, postoji ogromna glava koja jede telo. Potom umire
Dok je Antić, predsednik Vojnog sindikata iza rešetaka, paravojnom vođi iz Banjske Milanu Radoičiću na Kopaoniku njegovi “vojnici” organizuju rođendansko slavlje nazivajući ga “komandantom”. Inače, Antić leži u pritvoru pod optužbom da je proneverio neki sindikalni novac dajući solidarnu pomoć članstvu. Tih osamnaest miliona dinara za koje se on i saradnici terete, Radoičić i društvo potroše za jednonedeljno zimovanje. Pošto ova nepravda kopa oči, Antić je naprasno morao biti proglašen za ruskog špijuna
“Poznajem celu porodicu Antić i znam da se radi o čestitoj i uglednoj porodici u Kragujevcu. Ali, u državi u kojoj jedan Kokeza napusti zemlju, a hapsi se sindikalni lider, reč je o nameri da se uguši slobodan glas. Poslednja reč slobodno i javno izgovorena u ime jednog sindikata”, kaže za “Vreme” narodna poslanica Slađana Radisavljević
Suprotstavljeni medijski narativi o istom događaju još jednom potvrđuju moć medija da odlukom o tome koji aspekt događaja postavljaju na agendu utiču na kreiranje dominantnog političkog narativa i javno mnjenje. Samim tim što su odabrali o kom događaju izveštavaju i na koji način, šta ističu a šta sakrivaju, mediji svojim interpretacijama utiču i na konstrukciju dominantnog diskursa u društvu, ali i na širenje ključnih političkih poruka
U obraćanju javnosti Hejli je poručila Trampu da zasluži glasove onih koji ga nisu podržali i da se nada da će to uraditi
Toksična strana pozitivnosti Jakšić upozorava da je javnost i dalje skeptična kada je telesna pozitivnost u pitanju i da još uvek izostaje razumevanje ovog pojma, pa samim tim dolazi do manjka empatije i razumevanja za osobe koje su telesno različite, posebno za gojazne osobe. „Telesna pozitivnost se nekada tumači i kao promocija gojaznosti. Javnosti nije jasno da je gojaznost često posledica mentalnog zdravlja i da je za suočavanje sa tim problemima potrebno samoprihvatanje i izgradnja pozitivne slike o sebi“, objašnjava Jakšić. Kritičari ovog pokreta izražavaju zabrinutost da dolazi do promovisanja „toksične pozitivnosti“ odnosno očekivanja da moramo uvek biti pozitivni bez obzira na sve, pa i na štetne posledice gojaznosti po zdravlje. „Smatram da je body positivity dobra stvar, ali i da ovaj pojam više ne postoji u svojoj početnoj formi“, kaže za „Vreme“ nutricionista Aleksandar Matić. „Ovaj pokret je osmišljen u cilju promovisanja različitosti i prihvatanja sebe. To podrazumeva ne samo prihvatanje različitih veličina tela, već i različitih deformiteta, opekotina i sličnih specifičnosti. Međutim, vremenom je došlo do velike zloupotrebe pojma i do narativa da su ljudi sa bilo kojom telesnom težinom zdravi“, objašnjava on. Treba, kaže, biti svestan i potencijalnih rizika po zdravlje koje gojaznost nosi – veće opterećenje zglobova, veći rizik za kardiovaskularna oboljenja, povišen holesterol, pa i pojedine oblike karcinoma. „Treba voleti svoje telo i prihvatiti ga u potpunosti, ali ako volimo svoje telo, onda je potrebno da želimo najbolje za svoje zdravlje i budemo svesni određenih rizika“, zaključuje Matić. Prema poslednjim podacima, u Srbiji polovina ljudi ima prekomernu telesnu masu, a petina se broji u gojazne.Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Isključiva inkluzivnost Druga grupa kritičara naglašava da, iako se zagovornici telesne pozitivnosti zvanično zalažu za što veću inkluzivnost, dolazi do paradoksa u kome je i sam pokret postao isključiv. Oni navode da pokret i dalje isključuje pojedine marginalizovane grupe i da većina objava na društvenim mrežama prikazuje „konvencionalno privlačne bele žene“. Jedna od analiza koja je proučavala objave na društvenoj mreži Instagram pokazuje da dve trećine ovih objava prikazuje bele žene, dok su muškarci i žene koji su pripadnici etničkih manjina i dalje slabije prisutni. Kao potencijalni odgovor na paradokse koje sa sobom nosi telesna pozitivnost, u upotrebu je ušao manje radikalan pojam telesne neutralnosti (body neutrality). Ključna poruka telesne neutralnosti jeste da je potrebno prebaciti fokus sa fizičkih karakteristika na unutrašnje stanje pojedinaca koje ne treba nužno povezivati sa izgledom.', title: 'Body positivity: Revolucija standarda lepote ili promocija nezdrave gojaznosti?', pubdate: '2024-03-13 06:26:41', authors: authors, sections: "Društvo", tags: "Body positivity,Gojaznost,Lepota,Zdravlje", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Body positivity: Revolucija standarda lepote ili promocija nezdrave gojaznosti?', 'pageContent': 'Tokom prethodnih deset godina, mladi ljudi su polako okretali leđa rigoroznim standardima lepote i idealu o besprekornom telu i savršenoj koži. Trend je započeo u Sjedinjenim Državama, kada su izloge butika počele da krase drugačije lutke, različitih veličina, oblika tela i boja, koje su daleko verniji prikaz ljudske figure. Na promenu je uticala i kompanija Mattel 2016. godine svojom novom linijom barbika, među kojima su se po prvi put našle lutke sa nekoliko različitih oblika tela i sedam nijansi kože. Tokom Nedelje mode u Njujorku 2019. godine, 49 „plus sajz“ modela imalo je priliku da prošeta pistom. Iz trenda je nastao i ceo pokret telesne pozitivnosti (body positivity) koji promoviše pozitivan pogled na sva tela, bez obzira na telesnu težinu, boju kože, pol i fizičke sposobnosti. Zagovornici ovog pokreta u fokus stavljaju zdravlje i funkcionalnost ljudskog tela, umesto ispunjavanja šablonskih standarda lepote.Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Ljubav prema sebi kao čin otpora i borbe Aktivistkinja Dejana Stošić smatra da je neophodno pričati o fenomenu body positivity kao o činu prihvatanja novih i drugačijih standarda lepote. „Naša tela se menjaju kako se i mi menjamo. Celulit, strije i ožiljci su deo nas, posebno ako pričamo o ženama koje su mame, koje su stvorile jedan život. Standardi lepote se menjaju i zavise od društva, kulture,mode i vremena“, kaže Stošić. Objašnjava da je, uprkos konstantnim promenama u standardima koje postavlja modna industrija, potrebno u svakom trenutku voleti svoje telo i sebe. „Voleti sebe baš takve kakvi jesmo jeste čin pobune i otpor“, naglašava Stošić. Psihološkinja i profesorka na Fakultetu političkih nauka Ivana Jakšić kao razlog nastanka pokreta telesne pozitivnosti navodi i frustraciju time što su dominantni standardi lepote tokom prošlih decenija isključivali veći deo populacije. „Nemogućnost da sliku o sebi uskladimo sa onom koja je socijalno poželjna dovodi do nezadovoljstva sobom i do negativnih ishoda u domenu mentalnog zdravlja, među kojima su socijalna anksioznost i poremećaji u ishrani“, kaže Jakšić. „Posebno su ranjive mlade osobe, devojčice i devojke, budući da su tek u procesu izgradnje identiteta tokom kog su podložnije uticaju društvenih normi“, navodi ona. Dodaje da uključivanje osoba različitog izgleda u modne revije, reklamne kampanje i druge široko vidljive sadržaje šalje poruku da su sva tela prihvatljiva i vredna. „Takvi pokušaji zasigurno pogoduju mentalnom zdravlju osoba koje odstupaju od predhodno opisanih normi. Reč je o principu reprezentacije koji nam je potreban u svim sferama društvenog života“, kaže Jakšić.Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Toksična strana pozitivnosti Jakšić upozorava da je javnost i dalje skeptična kada je telesna pozitivnost u pitanju i da još uvek izostaje razumevanje ovog pojma, pa samim tim dolazi do manjka empatije i razumevanja za osobe koje su telesno različite, posebno za gojazne osobe. „Telesna pozitivnost se nekada tumači i kao promocija gojaznosti. Javnosti nije jasno da je gojaznost često posledica mentalnog zdravlja i da je za suočavanje sa tim problemima potrebno samoprihvatanje i izgradnja pozitivne slike o sebi“, objašnjava Jakšić. Kritičari ovog pokreta izražavaju zabrinutost da dolazi do promovisanja „toksične pozitivnosti“ odnosno očekivanja da moramo uvek biti pozitivni bez obzira na sve, pa i na štetne posledice gojaznosti po zdravlje. „Smatram da je body positivity dobra stvar, ali i da ovaj pojam više ne postoji u svojoj početnoj formi“, kaže za „Vreme“ nutricionista Aleksandar Matić. „Ovaj pokret je osmišljen u cilju promovisanja različitosti i prihvatanja sebe. To podrazumeva ne samo prihvatanje različitih veličina tela, već i različitih deformiteta, opekotina i sličnih specifičnosti. Međutim, vremenom je došlo do velike zloupotrebe pojma i do narativa da su ljudi sa bilo kojom telesnom težinom zdravi“, objašnjava on. Treba, kaže, biti svestan i potencijalnih rizika po zdravlje koje gojaznost nosi – veće opterećenje zglobova, veći rizik za kardiovaskularna oboljenja, povišen holesterol, pa i pojedine oblike karcinoma. „Treba voleti svoje telo i prihvatiti ga u potpunosti, ali ako volimo svoje telo, onda je potrebno da želimo najbolje za svoje zdravlje i budemo svesni određenih rizika“, zaključuje Matić. Prema poslednjim podacima, u Srbiji polovina ljudi ima prekomernu telesnu masu, a petina se broji u gojazne.Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Isključiva inkluzivnost Druga grupa kritičara naglašava da, iako se zagovornici telesne pozitivnosti zvanično zalažu za što veću inkluzivnost, dolazi do paradoksa u kome je i sam pokret postao isključiv. Oni navode da pokret i dalje isključuje pojedine marginalizovane grupe i da većina objava na društvenim mrežama prikazuje „konvencionalno privlačne bele žene“. Jedna od analiza koja je proučavala objave na društvenoj mreži Instagram pokazuje da dve trećine ovih objava prikazuje bele žene, dok su muškarci i žene koji su pripadnici etničkih manjina i dalje slabije prisutni. Kao potencijalni odgovor na paradokse koje sa sobom nosi telesna pozitivnost, u upotrebu je ušao manje radikalan pojam telesne neutralnosti (body neutrality). Ključna poruka telesne neutralnosti jeste da je potrebno prebaciti fokus sa fizičkih karakteristika na unutrašnje stanje pojedinaca koje ne treba nužno povezivati sa izgledom.', 'pageDate': '2024-03-13 06:26:41', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
