Na lokalnim izborima 2019. godine u Albaniji, opozicija je bojkotovala lokalne izbore sa sličnim argumentima koje čujemo danas u Srbiji. Izlaznost, prema zvaničnim podacima, bila je nešto manja od 23 posto. I kakvi su bili rezultati bojkota? Nikakvi, Edi Rama i njegovi komintentni na lokalu “drmali su” do kraja kako su hteli. Da li se međunarodna zajednica potresla? Nije. Naravoučenije se nameće samo po sebi
Stvara se nova, nategnuta, ali ipak većina koja može da kontroliše problematične univerzitete, fakultete, nastavnike i studente. Ako ne uspe tako, tu su druge oprobane metode. Lepo je imati za studenta prorektora Damjana Vakanjca da mimo svih zakona, procedura, ovlašćenja i na osnovu očigledno izmontiranog snimka starog godinu dana, traži otpuštanje profesora čiji mu se stavovi ne sviđaju, koji može da skupi momke spremne da stave lance na vrata Filozofskog fakulteta, organizuje ketering, logističku i političku podršku i u izobilju čeka dalja uputstva. Zgodno je pri ruci imati momke spremne da usred dana stave maske, sednu u auto i bezbrižno bacaju izmontirane i uvredljive flajere ispred Fakulteta političkih nauka tokom Nastavno-naučnog veća. Nije to neki rizik. Znaju oni da nadležne institucije neće reagovati, a da će ih veliki broj medija i odabrani predstavnici vlasti podržati i zaštititi
Od prvih rezultata izbora održanih 17. decembra prošle godine mediji su se bavili otkrivanjem tajne uspeha Branimira Nestorovića koji je osvojio pet odsto glasova i na republičkom i na gradskom nivou. Danas se čini da je njegov pokret, iako pod sasvim drugim imenom i strukturom, još popularniji nego što je bio pre samo tri meseca. Šta je tome doprinelo
Za razliku od prethodne dve predstave koje su nastale na osnovu dramskih dela inostranih nagrađenih autorki, predstava Simptomi u Ateljeu 212 je inspirisana romanom naše autorke. Rediteljka Iva Milošević je dramatizovala roman blogerke i spisateljice Milice Snive
Beogradski Fakultet političkih nauka bi trebalo da je mesto gde se uči demokratiji. Ali, ondašnji izbori za studentski parlament protiču uz teške optužbe da studentska organizacija koja ima veze sa Srpskom naprednom strankom želi svu moć za sebe
“Na fakultetima se vrlo često dešava situacija koja je još gora nego sa neregularnim lokalnim i parlamentarnim izborima. Ovde se sprečava sam nastanak novih organizacija”, kaže za “Vreme” profesor FPN Filip Ejdus
Dok stranka koja je na vlasti često koristi promociju od vrata do vrata – koja je, valja naglasiti, dozvoljena samo uz pristanak birača – opozicioni aktivisti se za ovakvu akciju opredeljuju nešto ređe. Profesor Fakulteta političkih nauka i sociolog Zoran Stojiljković objašnjava da je glavni razlog za to novčane prirode: “U pitanju je finansijski faktor i vrsta pritiska. Sve poluge i resursi moći se koncentrišu u rukama vladajućeg aparata, koji nas drži u sendviču između vrha i dna socijalne piramide”
Predizborno uzbuđenje značajno uvećava radikalizacija sukoba HDZ-a i opozicije, posebno njenog levo-liberalnog dela. Poređenja aktuelne vlasti u Zagrebu sa režimom Aleksandra Vučića, optužbe za zarobljavanje države, dubinska polarizacija i predstavljanje izbora kao sudbonosnog pitanja neodoljivo podsećaju na ovdašnju političku atmosferu. Naravno, to jeste deo izborne kampanje, ali politička logika ukazuje da će ovi izbori biti više od običnih
“Pokrenuta je lavina poluinformacija i teorija zavere o prodaji dece, satanističkom žrtvovanju, drogiranju i seksualnom zlostavljanju dece i organizovanom uništavanju srpske porodice od strane institucija. Šalju se poruke da su deca vlasništvo roditelja i nacije, a ne bića koja imaju pravo na zaštitu”, kaže profesorka socijalne politike i socijalnog rada FPN-a dr Nevenke Žegarac
Država je ove godine bez objašnjenja smanjila sumu za subvencionisanje kupovine električnih vozila. Doduše, i privatnici bacaju oko na izgradnju energetske infrastrukture iako u zemlji jedva da ima električnih automobila. A i ovi koji su tu toče „prljavu“ struju iz termoelektrana
Nedeljnik „Vreme“ je 2021. godine pokrenuo program stipendiranja u znak sećanja na svog osnivača i dugogodišnjeg glavnog urednika Dragoljuba Žarkovića i njegovu posvećenost radu sa mladim novinarima
Ideja je prosta – voli sebe i svoje telo, kakvo god da je. Trend body positivity odbacuje norme lepote koje propisuje modna industrija i zbog kojih su mnoge devojke i devojčice propatile. Ali, neki kritičari kažu da je stvar otišla predaleko, toliko da se zanemaruju rizici gojaznosti
