Pedesetak mahom studentkinja se ispred Fakulteta političkih nauka usprotivilo izboru Slaviše Orlovića za dekana zbog ranijih optužbi protiv njega za seksualno nasilje. Aktivistkinje kažu da se neke optužbe odnose i na profesora Miloša Bešića
Gromoglasni zvuci sirene sa megafona u znak uzbune odjekivali su dvorištem FPN-a. Pedesetak studentkinja i studenata, ali i pojedini profesori i zaposleni na Fakultetu političkih nauka, okupili su se u znak protesta zbog imenovanja Slaviše Orlovića za dekana FPN-a.
Orlović se već više od deset godina dovodi u vezu sa navodnim seksualnim zlostavljanjem studentkinja, a mnoge od njih su, nakon što su čule da je kandidat za dekana, svoja iskustva anonimno podelile i na društvenim mrežama.
Okupljeni studenti, ali i predstavnice organizacije Ženska solidarnost, poručili su da neće tolerisati seksualno zlostavljanje na fakultetu niti u društvu, i da će „stati iza svake devojčice koja to doživljava“.
„Fakultet treba da nas uči šta su prave vrednosti. FPN to nije uspeo, jer nas trenutno uči da je dovoljno da budeš seksualni nasilnik da bi dobio fotelju. Uči nas i da naši glasovi nisu bitni, da naše traume nisu važne“, rekla je studentkinja Jovana Krstić na protestu.
Sednica Saveta Fakulteta političkih nauka, gde je Orlović trebalo da bude zvanično izabran za dekana, trebalo je da se održi u podne, ali su predsednik i zamenica ovog organa podneli ostavke, pa je održavanje sednice i dalje neizvesno.
Nema „ali“
Okupljenoj masi u jednom trenutku pridružio se i odlazeći dekan Dragan Simić, a njegovo obraćanje izazvalo je burne reakcije.
„Tužan je povod što se danas nalazimo ovako ovde i što naš fakultet biva na ovakav način u centru pažnje. Ali zaista delim svu vašu zabrinutost zbog toga što se pojavilo u medijima ovih dana u vezi predloženog kandidata za dekana FPN-a“, rekao je Simić.
„Fakultet ima obavezu da štiti svakog svog zaposlenog. Sve svoje studente, na prvom mestu studentkinje i studente, a onda i sve zaposlene na isti način i bez ikakve poštede za bilo koga. Dakle, navode koji su se pojavili treba istražiti na zakonit način i u skladu sa pravilima“, rekao je Simić.
On je objasnio da je izdao nalog poverenicama na fakultetu da prikupe informacije koje su neophodne da bi se dalje postupilo u ovom slučaju.
Simić je dodao da nema reči koje bi opisale kako se povodom ovih događaja oseća, ali da se „fakultet mora držati zakona i pravila“.
Dok je Simić govorio, iz mase su se čuli uzvici „Nema ali“, kao i pitanja zašto tokom devet godina vršenja funkcije dekana nijednom nije reagovao.
Podsetili su ga da je podneta i zvanična prijava protiv Orlovića 2014. godine. On je, međutim, poručio da je taj slučaj „davno završen“.
Sudija sa optuženičke klupe
Ukoliko bi profesor Orlović bio izabran za dekana, to bi značilo da će moći da odlučuje o svakoj prijavi za seksualno nasilje, čime bi, kako kaže Jelena Riznić iz Ženske solidarnosti „bio prebačen sa optuženičke klupe na mesto sudije“.
„Nisu žene one koje ćute, nego oni koji štite nasilnike. Mladim ženama se često ne veruje. Iza mene su studentkinje koje danas ne polažu ispite. Svi mi od ovih hrabrih žena koje su ovde moramo da učimo šta je integritet“, kaže Riznić.
Ona podseća da postoje slična svedočenja i iskustva studentkinja FPN-a koja se ne odnose samo na Orlovića već i na profesora Miloša Bešića.
„Jedno od svedočanstava se odnosilo i na Bešića, koji je deo iste one uprave koja predlaže Orlovića za funkciju. U toj upravi je, koliko sam shvatila i brat Gorana Vesića. Zar mi treba da verujemo da će ta klika da radi u interesu studentkinja“, poručila je.
Kultura zataškavanja i ćutanja u našem društvu, koja krivicu preusmerava na žrtve, postoji zato što se seksualno nasilje dugi niz godina doživljavalo kao nešto normalno, kaže profesorka Fakulteta političkih nauka Biljana Đorđević.
„Žrtve ćute jer nemaju podršku niti garanciju da će biti zaštićene nakon što prijave nasilje. Neke od njih dobijaju pretnje da će nakon prijave biti i kažnjene. I dan danas se žrtve seksualnog nasilja i ucena okrivljuju za ono što su preživele“, rekla je Đorđević za „Vreme“.
Dodala je da je rad institucija važan, ali da je komično to reći jer one „očigledno ne rade svoj posao“.
„To šalje poruku žrtvama da ne treba da prijave nasilje“, kaže Đorđević.
Dodaje kako smatra da sednica neće biti ni održana, jer Postoji poslovnik o radu Saveta fakulteta, koji navodi da bi prvo morali da se održe novi izbori za predsednika Saveta fakulteta.
Uprkos upozorenjima struke i nepostojanju upotrebne dozvole, Srbija danas dobija još jednu svečano otvorenu deonicu auto-puta „Miloš Veliki“. Premošćena su brda, ali i zakoni: Vlada je suspendovala pravilnik o bezbednosti tunela da bi sve bilo spremno za predsedničko fotografisanje
Srbija ulazi u još jedan tropski dan – biće pretežno sunčano i veoma toplo, s najvišim dnevnim temperaturama do 40 stepeni. U više regiona na snazi su crveni i narandžasti meteo-alarmi
„Podržavam svaki zahtev za demokratizacijom Srbije i smenu Vučićevog režima. To, međutim, nije moguće izvesti blokadom“, napisao je ne tako davno Čedomir Antić
Studentu Fizičkog fakulteta Stefanu Tomiću Viši sud u Beogradu ukinuo je kućni pritvor određen pred Vidovdan. Studenti u blokadi poručuju da je ovo ispravka nepravde
Autoprevoznik Milomir Jaćimović je po izlasku iz bolnice upućen u policijsku stanicu gde mu je određeno zadržavanje, potvrdio je njegov advokat. Njemu se na teret stavlja izazivanje opšte opasnosti u pokušaju i ometanje službenih lica u obavljanju službene dužnosti
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
