Studenti su zauzeli Studentski kulturni centar, u koji ne može da se uđe bez indeksa. SKC nije samo obična kulturna ustanova, već mesto gde se studentski bunt rađao, razvijao i prenosio, mnogo pre nego što su se današnji studenti rođeni
Bolji i lepši datum od 15. februara kragujevački studenti nisu mogli da odaberu za veliku blokadu ovog grada. Sve je u tom izboru savršeno. I vreme i mesto i višestruka simbolika koju Sretenje, Dan državnosti i Kragujevac nose kad se povežu
Kuda se to uputila Srbija? Koji je izlaz iz ove krize? Šta treba da se desi da tužilaštvo sasluša Aleksandra Vučića koji je javno tvrdio da zna ko je počinio krivično delo bespravnog rušenja u Hercegovačkoj ulici i time počinio krivično delo prikrivanja počinioca krivičnog dela? Drugim rečima: koliko bi pritisak u društvu morao da poraste da ova vlast pristane na vladavinu prava koja bi značila njeno razvlašćenje
Iako su i studenti iz Niša izloženi medijskom targetiranju, iako ih neki profesori i deo javnosti pritiskaju i zastrašuju, oni ipak uživaju veliku podršku većeg dela akademske zajednice. Ta podrška ide toliko daleko da je, nakon osnivanja Neformalne grupe niških studenata, osnovana i Neformalna grupa nastavnika, saradnika i istraživača Univerziteta u Nišu
Nastavnici, advokati, glumci i drugi radnici prekidaju posao, studenti su u stalnoj blokadi fakulteta i ulica, a demonstrira se i u najtvrđim uporištima Srpske napredne stranke. Dok se Vučićev karavan seli iz grada u grad, protesti ga prate u stopu. Šta se do sada zaustavilo i gde sve to vodi
Prostor bivše Jugoslavije još uvek diše zajedno. Još uvek postoji nekakav zajednički politički, društveni i kulturni prostor. Pre svega, očituje se to kroz podršku koju studenti dobijaju iz svih jugoslovenskih država, ali i po tome što su postali inspiracija za slične, doduše ne tako brojne i velike proteste u okruženju, pre svega u BiH i Crnoj Gori
Poznati su kao biračko telo koje najteže menja stav, te po pravilu glasa za vlast. Da li su studenti sada uspeli nešto što niko nije – da pokrenu najstarije i budu njihovi svojevrsni vodiči za političko razmišljanje
Izbori na Kosovu: Na licu mesta – Severna Mitrovica
U nedelju, 9. februara, održani su izbori za kosovski parlament. Kakva je atmosfera vladala na ulicama Severne Mitrovice? Kakvi su rezultati izbora? Šta kažu Mitrovčani? I šta Srbima ovi izbori mogu da donesu
Uporedo sa lavinom protesta koja se širi Srbijom, daleko od pažnje javnosti, grupa ekoloških aktivista i naučnika vodi rat sa Ministarstvom zaštite životne sredine o spornom predlogu zakona koji reguliše ni manje ni više nego – kako će se disati u Srbiji
Prve devojke koje su završile fakultete u Beogradu bile su Leposava Bošković i Kruna Dragojlović, obe diplomirale 1891. godine. Inače, Beogradski univerzitet je osnovan 1905, a studentkinje su prestale da budu izuzetak jer im je i formalno omogućeno redovno studiranje. Uoči Prvog svetskog rata devojke su činile deset odsto studentske populacije, što je bilo približno evropskom proseku
Primer intergeneracijske solidarnosti prilikom zajedničkog protesta penzionera i studenata pokazuje da se radi o društvenom pokretu koji suštinski menja psihološko stanje cele nacije. To je ono što izaziva reakciju kod gledalaca i probija barijeru cenzure
Često upozorenje “Sram te bilo” nije verbalni refren javnih nastupa A. V, nego okvir moralizacije vlastite čestitosti nad tuđim nemoralom. Postiđivanje opozicije nije banalno nego delatno plansko sramoćenje i pretenzija za dominacijom. Lako je pojmljivo da je lakše vladati kada se osigura moralna nadmoć. Međutim, rizično je stvaranje eksplozivne klime u kojoj je dobrima dozvoljeno da mrze zle i to sa čistom savešću
Pouzdano znam da Porfirije poštuje svačiju savjest kao sveti prostor, to da patrijarh, gestom koja mi se sada pričinjava iznad svih gesti, pokaže, euharistijski rečeno, “slikama svemu kraj”, to jest kako je uz izvorne zahtjeve studenata, kako se slaže s načelnim stavovima dr Perišića i kako baštini mirotvorni duh patrijarha Pavla. Prihvaćam da me se optuži za naivnost, ali ne i za manipulaciju: dobri Pavle bi odšutio tih ljekovitih, mističnih 15 minuta sa studentima
“U Pesku pjeskare Husinska je buna središnja osa, ali to je i roman o prijateljstvu, o gradu, o zločinima, o knjigama, muzici i slikama, o rečima kakve su lunatik i kopile, o strahu obraćenika, pa ako hoćete i roman, kako bi rekao pripovedač, o jebenoj ljubavi. Ako bi postojao neki metafizički knjigovođa, koji bi sabrao i oduzeo sve njegove ulaze i izlaze, saldo bi bio krajnje neinventivan – život”
Da li bi Nikola Spasić ostavio svom narodu sav svoj imetak, a bio je u vrednosti tadašnje imovine Nobelove nagrade, da je znao da država njegovih potomaka neće umeti da ga sačuva i umnoži sebi na korist
“Tražim da sala bude na Terazijama. Humorističko ili bulevarsko pozorište, koje nedostaje Beogradu, mora biti tamo gde ljudi ubijaju vreme, a mi im onda ponudimo smešno ubijanje samoće!”
Studenti iz Beograda, Niša, Čačka, Kraljeva, Novog Pazara krenuli su pešaka u Kragujevac, a njihove kolege iz Novog Sada biciklom kako bi stigli na protest koji organizuju kragujevački studenti - „Sretnimo se na Sretenje“
Hapšenje Milorada Grčića i njegovih saradnika u vezi sa korupcijom u EPS-u izazvalo je brojne reakcije u javnosti. Dok se vlast hvali borbom protiv korupcije, paradoksalno je da ova hapšenja baš sada uz najavu Aleksandra Vučića zapravo dokazuju ono što studenti tvrde - da u Srbiji politika kontroliše pravosuđe
SBB je prodat komaniji e&PPF Telecom. Iako država na prvi pogled nema udela u firmi čiji je naziv teško izgovoriti, odnosi Srbije i novog vlasnika SBB-a ipak govore za sebe
Po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uhapšeno je 15 osoba osumnjičenih za nameštanje javnih nabavki u Elektroprivredi Srbije
Nakon nekadašnjeg generalnog direktora EPS-a Milorada Grčića, uhapšen je i kontroverzni biznismen Aleksandar Papić za koga se sumnja da je bio vlasnik firme koja je dobijala nameštene tendere
Policija je po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu uhapsila Milorada Grčića zbog sumnje da je u vreme dok je bio vd direktora JP EPS sa saradnicima oštetio to javno preduzeće
Postignut dogovor o prodaji SBB-a, kao i širokopojasnog interneta i fiksnih telefonskih usluga u Srbiji e& PPF Telecom Group B.V. (“e& PPF Telecom”)
Prevod
Pozvali su građane da se okupe ispred zgrade i rekli da im je neophodna pomoć spolja, kako bi držali zgradu i zaštitili se od svih potencijalnih pretnji.
„Značile bi nam i donacije – vreće za spavanje, ćebad, podloge, hrana, grejalice, lampe, produžni kablovi. Za sada samo studenti mogu da uđu u SKC, ali nadamo se da ćemo uskoro biti u mogućnosti da otvorimo vrata svima", navodi se u saopštenju.
[caption id="attachment_4884762" align="alignnone" width="854"] Studentski kulturni centar[/caption]
Studenti ističu da je Studentski kulturni centar otuđen od univerziteta i da postoje brojne neregularnosti u radu Upravnog odbora, u kome studenti i profesori čine manjinu, zbog čega on ne radi u korist studenata.
„Sa pravom možemo tvrditi da program godinama unazad ima slab odaziv među studentima i građanima, a kapaciteti ovih prostora ostaju neiskorišćeni. SKC je nekada bio srce beogradskog kulturnog života, a sada se izdaje privatnim kompanijama i pitanje je vremena kada će u potpunosti nestati", ukazali su.
Poručili su da žele da udahnu novi život SKC-u, da ponude slobodan i kvalitetan kulturni program, da oslobode prostor za kritičko mišljenje i samoobrazovanje, da naprave mesto za nove susrete i razmenu ideja, mesto kome se rado vraćaju i koje je sastavni deo njihovog života.
„Jedva čekamo da širom otvorimo naša vrata i da zajedno stvaramo mesto koje ćemo voleti. Nadamo se da se vidimo u što većem broju, jer je naše mesto ovde. SKC studentima", navodi se u saopštenju.
[caption id="attachment_4884761" align="alignnone" width="854"] Studentski kulturni centar[/caption]
Zašto baš SKC
Studenti su zauzeli nekoliko sala za koncerte, jedan izložbeni prostor i brojne hodnike i budžake jedne kulturne ustanove - zvuči kao da su sličan prostor već imali na sopstvenim fakultetima i da sada samo šire opseg svojih blokada.
Ali, SKC nije samo to, samo obična kulturna ustanova. On je mesto gde se studentski bunt rađao, razvijao i prenosio, mnogo pre nego što su se današnji studenti i rodili.
Lako je shvatiti i iz samog naziva - Studentski kulturni centar. Njegovi zidovi pamte i čuvene studentske proteste 1968. godine, kada je zgrada predata u ruke Beogradskom univerzitetu, a hodnici i budžaci sečaju se i da je centar pušten u rad na Dan studenata 1971. godine.
Mesto za bavljenje
Do dolaska Slobodana Miloševića na vlast, SKC je bio mesto glavnih andergraund progresivnih ideja, gde su mladi mogli da iskažu svoj umetnički dojam, ali i političko mišljenje, koje se ponekad razlikovalo od komunističkih stavova u to doba.
Po njegovom modelu ubrzo su stvoreni zagrebački SKUC i ljubljanski ŠKUC.
SKC je gostio i neke od najznačajnijih bendova iz Jugoslavije poput „Šarla akrobate”, „Električnog orgazma”, EKV-a, koji su tu mogli i da vežbaju. Pravu eksploziju izazvao je Novi talas.
„Po Beogradu tada kao pečurke počinju da niču mladi bendovi – Limunovo drvo, Zvuk ulice, BG5, Butik, Igra staklenih perli, Pečat, Kako, Kvazar… Tada niste mogli da prošetate gradom a da iz nekog podruma ne čujete neku svirku, po pravilu veoma zanimljivu", pisalo je ranije „Vreme".
[caption id="attachment_4876203" align="alignnone" width="1024"] Srđan Gojković Gile – Električni orgazam na koncertu u SKC-u, novembar 1980.[/caption]
Na programu su bili i umetnički projekti brojnih disidenata iz drugih komunističkim država sovjetskog bloka. Tako su se održavali „Dani poljske kulture” i tribina „Nova poljska misao”, a bilo je mesta i za zapadnjačke ideje i, naravno, pank.
Momčilo Rajin u SKC dolazi sredinom 1977. na poziv Nebojše Pajkića koji je početkom te godine postao urednik Spoljnjeg programa. O tom vremenu kada je SKC bio epicentar svih dešavanja koja će na kraju iznedriti „Paket aranžman“ pričao je:
„Možda je sve počelo u jesen ’77, kada se u okviru programa Tridanamladeslovenačkekulture desio prvi susret Beograđana sa onim što se nazivalo pankom. Prve večeri nastupili su Pankrti pred zatečenim Beograđanima zavaljenim u udobne fotelje velike sale, i svirali pesme Sex Pistolsa. To je bilo i pomalo komično. Peru Lovšinu, koji se trudio da baš izgleda pankerski, pomagali su na instrumentima ex-hipici. Ipak, to je izazvalo dovoljno interesovanja da mi od 1978. počnemo sa organizovanjem koncerata. Te i sledeće godine imali smo godišnje oko 200 raznih akcija kao što su, koncerti, svirke posle predstave PozorištaDogađaj, tribine sa preslušavanjem ploča koje je preuzeo od mene kasnije Koja, koji se inače stalno muvao okolo. Sećam se da smo tu pustili album Pistolsa NevermindtheBollocks… dan pre puštanja albuma u prodaju u Engleskoj zahvaljujući promocionalnoj kopiji koju smo dobili. Svake prve subote u mesecu organizovan je Dan za bavljenje kad su sve sale SKC-a bile otvorene, a ljudi su donosili svoje instrumente i pojačala i svirali. To je bilo važno za komunikaciju i pružalo je priliku da se svi zainteresovani nađu na jednom mestu i razmenjuju ideje. Iz toga su nastajali mnogi bendovi.“
Novi talas je u to vreme uzimao maha, a SKC ga je prigrlio. Pank, rok, ska, rege - mogli su se čuti na brojnim koncertima, koje su čak podržavali i iz Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) .
Od Novog talasa do novih desničara
Zanimljivo je i da je SKC u to zlatno doba vodio Milorad Vučelić, današnji urednik Večernjih novosti i jedan od medijskih magova ozbiljne i traumatične Miloševićeve propagande tokom 90-ih godina.
Kada je Milošević došao na vlast, SKC je oduzet Beograskom univerzitetu i stavljen je u nadležnost Ministarstva prosvete, koje su vodili SPS-ovci, pa su gornje sale promenile muzički ukus i dovodile brojne narodnjake.
Ipak, mala sala SKC-a, ostala je mesto za alternativne beogradske, pretežno neafirmirane bendove, koji su svirali pank, hevi metal, hard kor, hip-hop...
Komercijalizacija prostora SKC-a počela je još početkom 80-ih godina i taj trend se nastavio tokom nadolazećih decenija. Danas u zgradi SKC-a, na mestu gde je nekada bila pomenuta mala sala nalazi se knjižara Delfi, najveća i po izboru najraznovrsnija knjižara u Beogradu.',
title: 'Zašto je blokiran SKC',
pubdate: '2025-02-13 06:58:42',
authors: authors,
sections: "Vesti",
tags: "Blokada,SKC,Studentski kulturni centar,Studentski protesti",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Zašto je blokiran SKC',
'pageContent': 'Studenti koji su u sredu uveče, 12. februara, ušli u Studentski kulturni centar na plenumu su izglasali blokadu tog nekada kultnog akademskog mesta i na adresi „SKC u blokadi" naveli da se sada u zgradu može ući samo uz indeks.
Za četvrtak veče, 13. februara, studenti su u Velikoj sali SKC najavili i plenum na koji može da se uđe uz indeks.
Pozvali su građane da se okupe ispred zgrade i rekli da im je neophodna pomoć spolja, kako bi držali zgradu i zaštitili se od svih potencijalnih pretnji.
„Značile bi nam i donacije – vreće za spavanje, ćebad, podloge, hrana, grejalice, lampe, produžni kablovi. Za sada samo studenti mogu da uđu u SKC, ali nadamo se da ćemo uskoro biti u mogućnosti da otvorimo vrata svima", navodi se u saopštenju.
[caption id="attachment_4884762" align="alignnone" width="854"] Studentski kulturni centar[/caption]
Studenti ističu da je Studentski kulturni centar otuđen od univerziteta i da postoje brojne neregularnosti u radu Upravnog odbora, u kome studenti i profesori čine manjinu, zbog čega on ne radi u korist studenata.
„Sa pravom možemo tvrditi da program godinama unazad ima slab odaziv među studentima i građanima, a kapaciteti ovih prostora ostaju neiskorišćeni. SKC je nekada bio srce beogradskog kulturnog života, a sada se izdaje privatnim kompanijama i pitanje je vremena kada će u potpunosti nestati", ukazali su.
Poručili su da žele da udahnu novi život SKC-u, da ponude slobodan i kvalitetan kulturni program, da oslobode prostor za kritičko mišljenje i samoobrazovanje, da naprave mesto za nove susrete i razmenu ideja, mesto kome se rado vraćaju i koje je sastavni deo njihovog života.
„Jedva čekamo da širom otvorimo naša vrata i da zajedno stvaramo mesto koje ćemo voleti. Nadamo se da se vidimo u što većem broju, jer je naše mesto ovde. SKC studentima", navodi se u saopštenju.
[caption id="attachment_4884761" align="alignnone" width="854"] Studentski kulturni centar[/caption]
Zašto baš SKC
Studenti su zauzeli nekoliko sala za koncerte, jedan izložbeni prostor i brojne hodnike i budžake jedne kulturne ustanove - zvuči kao da su sličan prostor već imali na sopstvenim fakultetima i da sada samo šire opseg svojih blokada.
Ali, SKC nije samo to, samo obična kulturna ustanova. On je mesto gde se studentski bunt rađao, razvijao i prenosio, mnogo pre nego što su se današnji studenti i rodili.
Lako je shvatiti i iz samog naziva - Studentski kulturni centar. Njegovi zidovi pamte i čuvene studentske proteste 1968. godine, kada je zgrada predata u ruke Beogradskom univerzitetu, a hodnici i budžaci sečaju se i da je centar pušten u rad na Dan studenata 1971. godine.
Mesto za bavljenje
Do dolaska Slobodana Miloševića na vlast, SKC je bio mesto glavnih andergraund progresivnih ideja, gde su mladi mogli da iskažu svoj umetnički dojam, ali i političko mišljenje, koje se ponekad razlikovalo od komunističkih stavova u to doba.
Po njegovom modelu ubrzo su stvoreni zagrebački SKUC i ljubljanski ŠKUC.
SKC je gostio i neke od najznačajnijih bendova iz Jugoslavije poput „Šarla akrobate”, „Električnog orgazma”, EKV-a, koji su tu mogli i da vežbaju. Pravu eksploziju izazvao je Novi talas.
„Po Beogradu tada kao pečurke počinju da niču mladi bendovi – Limunovo drvo, Zvuk ulice, BG5, Butik, Igra staklenih perli, Pečat, Kako, Kvazar… Tada niste mogli da prošetate gradom a da iz nekog podruma ne čujete neku svirku, po pravilu veoma zanimljivu", pisalo je ranije „Vreme".
[caption id="attachment_4876203" align="alignnone" width="1024"] Srđan Gojković Gile – Električni orgazam na koncertu u SKC-u, novembar 1980.[/caption]
Na programu su bili i umetnički projekti brojnih disidenata iz drugih komunističkim država sovjetskog bloka. Tako su se održavali „Dani poljske kulture” i tribina „Nova poljska misao”, a bilo je mesta i za zapadnjačke ideje i, naravno, pank.
Momčilo Rajin u SKC dolazi sredinom 1977. na poziv Nebojše Pajkića koji je početkom te godine postao urednik Spoljnjeg programa. O tom vremenu kada je SKC bio epicentar svih dešavanja koja će na kraju iznedriti „Paket aranžman“ pričao je:
„Možda je sve počelo u jesen ’77, kada se u okviru programa Tridanamladeslovenačkekulture desio prvi susret Beograđana sa onim što se nazivalo pankom. Prve večeri nastupili su Pankrti pred zatečenim Beograđanima zavaljenim u udobne fotelje velike sale, i svirali pesme Sex Pistolsa. To je bilo i pomalo komično. Peru Lovšinu, koji se trudio da baš izgleda pankerski, pomagali su na instrumentima ex-hipici. Ipak, to je izazvalo dovoljno interesovanja da mi od 1978. počnemo sa organizovanjem koncerata. Te i sledeće godine imali smo godišnje oko 200 raznih akcija kao što su, koncerti, svirke posle predstave PozorištaDogađaj, tribine sa preslušavanjem ploča koje je preuzeo od mene kasnije Koja, koji se inače stalno muvao okolo. Sećam se da smo tu pustili album Pistolsa NevermindtheBollocks… dan pre puštanja albuma u prodaju u Engleskoj zahvaljujući promocionalnoj kopiji koju smo dobili. Svake prve subote u mesecu organizovan je Dan za bavljenje kad su sve sale SKC-a bile otvorene, a ljudi su donosili svoje instrumente i pojačala i svirali. To je bilo važno za komunikaciju i pružalo je priliku da se svi zainteresovani nađu na jednom mestu i razmenjuju ideje. Iz toga su nastajali mnogi bendovi.“
Novi talas je u to vreme uzimao maha, a SKC ga je prigrlio. Pank, rok, ska, rege - mogli su se čuti na brojnim koncertima, koje su čak podržavali i iz Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) .
Od Novog talasa do novih desničara
Zanimljivo je i da je SKC u to zlatno doba vodio Milorad Vučelić, današnji urednik Večernjih novosti i jedan od medijskih magova ozbiljne i traumatične Miloševićeve propagande tokom 90-ih godina.
Kada je Milošević došao na vlast, SKC je oduzet Beograskom univerzitetu i stavljen je u nadležnost Ministarstva prosvete, koje su vodili SPS-ovci, pa su gornje sale promenile muzički ukus i dovodile brojne narodnjake.
Ipak, mala sala SKC-a, ostala je mesto za alternativne beogradske, pretežno neafirmirane bendove, koji su svirali pank, hevi metal, hard kor, hip-hop...
Komercijalizacija prostora SKC-a počela je još početkom 80-ih godina i taj trend se nastavio tokom nadolazećih decenija. Danas u zgradi SKC-a, na mestu gde je nekada bila pomenuta mala sala nalazi se knjižara Delfi, najveća i po izboru najraznovrsnija knjižara u Beogradu.',
'pageDate': '2025-02-13 06:58:42',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
